S lica mesta: Državni data centar u Kragujevcu
Početkom maja Redakcija PC Press‑a je pozvana da se bliže upozna sa Državnim data centrom u Kragujevcu. Povod je bio skup nazvan „Državni data centar – informaciona bezbednost i zaštita podataka“. Uverili smo se da je DDC izgrađen po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima.
U ponedeljak, 10. maja prisustvovali smo javnom slušanju Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo na temu „Državni data centar – informaciona bezbednost i zaštita podataka“. Kako i dolikuje ovoj temi, događaj je bio organizovan u Državnom data centru (DDC) u Kragujevcu. Bila je to prilika da posetimo data centar koji je uspostavila Kancelarija za IT i eUpravu.
Kancelarija za IT i eUpravu obavlja poslove koji se odnose na projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave i informacionih sistema i infrastrukture organa državne uprave i službi Vlade. Takođe, kao nadležni organ, a u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, uspostavlja i upravlja Državnim data centrom za upravljanje i čuvanje podataka. Važno je reći da je Vlada izgradnju Državnog data centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.
U dve zgrade
Svaki projekat započinjemo s nekim ciljem, pa ni izgradnja Državnog data centra nije izuzetak. Ciljevi su bili da se unapredi sistem elektronskog poslovanja, da se koriste najsavremeniji IKT sistemi u pružanju usluga, da se smanji rizik od gubitka podataka i da se nastavi sa digitalnom transformacijom u Srbiji. Država je već ranije uspostavila data centar u Beogradu, pa su i ta iskustva primenjena da bi se u Kragujevcu izgradio moderan data centar koji će zadovoljiti sve standarde u ovoj oblasti, ali i biti adekvatna rezervna lokacija za čuvanje važnih podataka.
S radom Državnog data centra upoznali su nas dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu i Slaviša Antić, pomoćnik direktora Kancelarije za IT i eUpravu. Doktor Jovanović je napomenuo da su planom izgradnje DDC u Kragujevcu predviđena dva objekta ukupne površine oko 14.000 kvadratnih metara s kapacitetom 1080 rack ormana.
To znači da je ovaj data centar pet puta veći od pomenutog Državnog data centra u Beogradu. Zato će DDC u Kragujevcu postati primarni data centar, dok će se beogradski DDC koristiti kao rezervna lokacija.
Prvi objekat je površine nešto više od 8000 kvadratnih metara i kapaciteta 640 rack ormana, s mogućnošću dogradnje zgrade sa još 320 rack ormana. Drugi objekat je površine nešto više od tri hiljade kvadratnih metara i kapaciteta 120 rack ormana. Ovaj objekat koriste Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), vojska i Bezbednosno informativna agencija (BIA).
DDC u Kragujevcu ispunjava najviši standard pouzdanosti od 99,995 odsto, odnosno Tier 4 standard, a svi sistemi u DDC‑u su duplirani – takozvana 2N redundansa
Neko bi rekao da je kapacitet DDC u Kragujevcu preveliki, ali ideja nije pružanje usluga samo državnim organima već i komercijalnim korisnicima. Centar već koriste organi državne uprave i lokalnih samouprava, Skupština RS, pokrajinska Vlada i drugi. Državni organi mogu da smeštaju svoju opremu u data centar (Telehousing) ili da koriste virtuelne serverske resurse u državnom cloud sistemu (Infrastructure as a Service – IaaS). Komercijalni korisnici trenutno su Huawei, IBM, SOX, Orion Telekom, Srpska banka, Poštanska štedionica, AIGO, Comtrade, RTS i Telekom Srbija. Za upravljanje komercijalnim delom Vlada Republike Srbije je osnovala kompaniju Data Cloud Technology, koja je 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije.
Izbor lokacije
Tokom izbora lokacije za Državni data centar vodilo se računa o mnogim značajnim faktorima koji mogu da doprinesu funkcionalnom i bezbednom radu data centra. Tražila se lokacija koja nije u samom gradu, ali jeste blizu Univerziteta. Takođe, gledalo se da je lokacija u blizini auto‑puta. Birana je lokacija koja se nalazi na drugoj tektonskoj ploči u odnosu na Beograd. Gledalo se i da je u poslednjih 100 godina povoljna statistika zemljotresa i da područje 100 godina nije plavljeno.
Pored toga, vodilo se računa i da se u okviru 400 metara ne nalaze hemijska industrija, istraživačke laboratorije, deponije i brane. Zatim da se u okviru 800 metara ne nalaze auto‑put, pruga ili vojna baza, kao i da se u okviru 1600 metara ne nalaze aerodrom, fabrika vojne industrije i fabrika municije.
Propisani standardi
Jedan od najpoznatijih standarda za dizajn data centra i infrastrukture je ANSI/TIA‑942. Ovaj standard uključuje sertifikat ANSI/TIA‑942‑ready, koji osigurava usaglašenost s jednim od četiri nivoa data centra ocenjenih za nivo redundanse i tolerancije na kvarove: Tier 1, Tier 2, Tier 3 i Tier 4. Po ovom standardu, DDC u Kragujevcu ispunjava najviši standard pouzdanosti od 99,995 odsto, odnosno Tier 4.
Vlada je izgradnju Državnog data centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Republiku Srbiju
Svi sistemi u DDC‑u su duplirani, takozvana 2N redundansa. DDC se napaja preko dva energetska voda koja dolaze s različitih trafo‑stanica. Tu su i UPS napajanja te dizel agregati. Bez napajanja sa oba energetska voda DDC može da radi 96 sati pomoću agregata, ako u njih ne dosipamo gorivo. Uz dosipanje goriva, DDC bi radio neprekidno.
Usluge Državnog data centra u Kragujevcu se pružaju u skladu s bezbednosnim standardom ISO 27001, standardima kvaliteta ISO 9001, kao i standardom u vezi s kvalitetom pružanja usluga ISO 20000.Vodilo se računa i o energetskoj efikasnosti. DDC nije povezan na spoljne izvore grejanja, već se administrativne prostorije greju isključivo toplotom koju stvara sama oprema.
Upravljanje bezbednošću
Sistemi tehničkog obezbeđenja u Državnom data centru u Kragujevcu sastoje se od sistema video‑nadzora gde je sva centralna oprema za CCTV redundantna. Isto važi i za perimetarsku zaštitu kompleksa, termovizijske kamere, kamere koji „pokrivaju“ vidljivi deo spektra i PTZ kamere za detalje. Uspostavljeni su protivprovalni sistemi, detekcioni kablovi za perimetarsku zaštitu, zaštita objekta, kontrola pristupa u objekat sa RFID čitačima, rampa na ulazu u kompleks itd.
Ovaj data centar je pet puta veći od Državnog data centra u Beogradu. Zato će DDC u Kragujevcu postati primarni data centar, dok će se beogradski DDC koristiti kao rezervna lokacija.
Adekvatno upravljanje informacionom bezbednošću veoma je važno u data centru. Stoga se u Državnom data centru u Kragujevcu prate i analiziraju informacioni i bezbednosni rizici i kontinuirano se prate događaji na informacionom sistemu Mreže državnih organa. Detektuje se neuobičajeno ponašanje i preventivno reaguje u slučaju pretnje.
Detekcija, dojava i aktivacija gašenja požara obuhvata sve objekte i prostorije. Postoje ručni i automatski detektori, alarmne sirene i različiti načini gašenja, u zavisnosti od prostorije u kojoj se požar detektuje. U prostorijama sa serverskom IT opremom i UPS‑ovima požar se gasi pomoću gasa NovecTM1230. Osnovni princip na kome se zasniva gašenje požara jeste apsorpcija toplote koja potiče od plamena, pri čemu se koncentracija kiseonika u prostoriji gde se gas ispušta značajno ne smanjuje. Raniji sistemi koristili su gas koji oduzima kiseonik i može veoma štetno da deluje i na ljude koji se u prostoriji zateknu u trenutku havarije. NovecTM1230 ne sadrži ni hlor ni brom i samim tim nema uticaja na oštećenje ozonskog omotača u slučaju eventualnog ispuštanja u atmosferu.
Kao jedan od osnovnih faktora za dobro upravljanje data centrom prepoznata je obuka kadrova, koja se redovno sprovodi. Važno je reći i da je u novom DDC‑u zaposleno 15 mladih stručnjaka iz Kragujevca.
Digitalizacija
Proces digitalizacije napreduje svakim danom, a s digitalizacijom se poboljšava i standard i kvalitet života građana. Digitalizacija je važna za svaku kompaniju, pa su tako i njihovi ciljevi usko povezani s razvojem informacionih tehnologija. Praćenje IT trendova pokazalo se kao veoma korisno kad kompanije žele da klijentima pruže nove, moderne usluge kako bi im svakodnevne životne aktivnosti učinile pristupačnijim i lakšim. S druge strane, proces digitalizacije je veoma važan za svaku državu koja vodi računa o svojim građanima, njihovim ličnim podacima i svim procesima u kojima država aktivno učestvuje.
Pomenimo samo neke od procesa, kao što su izdavanja ličnih dokumenata, školovanje dece i upis u vrtiće, upravljanje poreskim obavezama građana, zdravstveno osiguranje, upravljanje vakcinisanjem protiv virusa COVID‑19 itd. Za uspešnu digitalizaciju svake kompanije i države veoma je važno dobro upravljanje IT infrastrukturom i digitalnim podacima. Tako je data centar srce svake države ili kompanije, podržavajući na bezbedan način definisane aktivnosti i ciljeve.
Naredne aktivnosti
DDC u Kragujevcu sa svom modernom opremom koju poseduje i onom koja će tek stići (očekuje se superkompjuter!), treba da posluži kao osnova za razvoj novih tehnologija i naprednih IT rešenja. Trenutno su u planu tri projekta: veštačka inteligencija, za koju je neophodan superbrzi računar; „Pametna Srbija“ – analiza i obrada velike količine podataka, na primer, IT sistem za podršku imunizaciji i „Pametni gradovi“ što treba da obezbedi pametno parkiranje, signalizaciju, unapređenje ekologije itd. Zato je u planu formiranje Network Operations Center (NOC) i Security Operations Center (SOC) u okviru Državnog data centra u Kragujevcu.
Autor: Luka Milinković
