SAS Analytics Day: Informacije i podaci su osnova inovacija

Juče je u Beogradu održana SAS Analytics Day konferencija, na kojoj su predavači i učesnici pokušali da odgovore na pitanja kao što su: Da li živimo u svetu podataka, da li su oni pogonsko gorivo 21. veka i koliko je važno njihovo procesiranje i analiza?

Kroz veliki broj predavanja i panel diskusija, na konferenciji je istaknuto i na praktičnim primerima pokazano, da kvalitetna analiza podataka umnogome pomaže unapređenju poslovnih odluka organizacija i kompanija. Zaključci i smernice dobijeni iz podataka, omogućavaju nam da pravimo mnogo preciznije procene, povećamo produktivnost, bolje razumemo potrebe korisnika i osiguramo im kvalitetnija iskustva. Zahvaljujući sofisticiranoj upotrebi podataka i analitike, danas imamo tehnologije poput Internet of Things i veštačke inteligencije.

Direktor kompanije SAS za Adriatic regiju, Miloš Đurković je izjavio: „SAS je već 41 godinu lider u analitici. Pomažemo našim korisnicima da podatke iskoriste na pravi način, i kreiraju dodatnu vrednost tih podataka. Pored banaka i telekomunikacionih kompanija, naši korisnici su i javni sektor i mnogenevladine organizacije. Taj segment poslovanja zovemo Data for Good. SAS Analytics Day koji smo danas organizovali je prvi događaj regionalnalnog karaktera, koji je SAS organizovao u Beogradu i gde smo okupili smo oko 300 učesnika iz regiona. Cilj je da našim korisnicima približimo kako analitika može da im pomogne da svoje podatke iskoriste na pravi način i da iz toga izvuku zaključke koji će im omogućiti da kreiraju određene poslovne vrednosti“.

Alex Kwiatkowski, (SAS) istakao je da veštačka inteligencija predstavlja “novu električnu energiju”, koja poseduje ogromnu transformativnu moć da promeni naš svet na način koji je ranije bio nemoguć ili nezamisliv. Na dinamičnom predavanju Aleksander Pivk (SAS) otkrio je posetiocima da je savršeno mesto za život West Perth (West Perth). Do te informacije došao je uz pomoć podataka, SAS tehnologije i mašinskog učenja.

Imajući u vidu da kompanije često ne uspevaju da pravovremeno i na najproduktivniji način analiziraju podatke, kao i činjenicu da je infrastruktura podataka i analitike često neefikasna i skupa, posetiocima je predstavljena SAS Open Analytics platforma koja na najbolji način omogućava analizu kompanijama i organizacijama u raznovrsnim poslovnim kontekstima. Dve panel diskusije otvorile su teme kako iskoristiti podatke za analitiku, primene veštačke inteligencije u kompanijama, kao i kakav izazov i koje koristi donosi GDPR.

U Demo zoni na praktičan i zabavan način predstavljena su neka od najnovijih SAS rešenja. Na IoT Car race štandu je demonstrirano kako stil vožnje automobila utiče na premiju osiguranja, dok je na punktu Retail Virtual Reality posetiocima omogućeno da se u virtuelnom svetu upoznaju sa upotrebom napredne analitike, segmentacijom potrošača i prediktivnom analitikom zaliha.

Na odvojenom delu za medije imali smo prilike da popričamo sa Nilom Harbisonom, prvim čovekom kiborgom. Nil je 2004. godine u svoj organizam ugradio antenu i tako postao prvi unapređeni (Čovek 2.0) na svetu. Nil je daltonista i jedna od ideja je bila pomoć pri razaznavanju boja, ali i želja za unapređenjem svog tela. Antena mu je ugrađena u potiljak kao produženi deo kičmene moždine. Sam proces nakon ugradnje antene je opisao kao veoma naporan, jer odjednom primate mnogo više informacija nego što ste to mogli do sad. Te informacije i drugačija spoznaja sveta oko sebe mu je izazivala košmare, da bi se posle nekoliko meseci organizam privikao na novi organ, kako Nil zove svoju antenu.

Antena Nilu omogućava da boje doživljava preko njihovih frekvencija, koje detektuje preko receptora antene. Naravno, proces balansiranja novog sa postojećim čulima je dugotrajan i zahtevao je mnogo vežbe i strpljenja, ali iz ove perspektive, Nil je veoma zadovoljan. Antena, kao mehanički deo zahteva punjenje, koje se za sad obavlja indukcionim putem, a Nil kaže da je u razvoju tehnologija koja omogućava da se korišćenjem krvotoka vrši napajanje, ali da je vreme dok ta ideja ne postane realnost i dalje daleko, zbog osetljivosti tehnologije i velike šanse da nešto krene po zlu.

Pored boja, antena koju Nil ima mu omogućava da oseća dodir, vibracije, kretanje vazduha, a njena savitljivost mu omogućava prilagođavanje i lakše funkcionisanje. Interesantno je da nam je Nil rekao da ponekad oseti bol u anteni, kao što mi imamo migrene, zubobolje i slično. Ono što je Nil optkrio za ovih 14 godina koliko poseduje antenu je da, po njegovim rečima, sva ljudska lica, bez obzira na pol i rasu imaju narandžastu boju, koja je i boja koja preovladava u Srbiji, što je, po rečima Nila – dobro.