Sasvim drugačiji AMD
Tržište procesora se poslednjih godina uspavalo, a mobilni uređaji fokus su pomerili sa povećavanja snage na smanjenje potrošnje. Da li će AMD Ryzen ponovo zatalasati stvari i naterati Intel da se ozbilno zabrine?
Odnos snaga i situacija na tržištu procesora tokom zadnjih deset godina je pokazao veoma male oscilacije. Od momenta kada je predstavljena Core2 arhitektura procesora, Intel je vodio glavnu reč i, po svom tick tock planu, uvodio relativno male promene od generacije do generacije procesora. AMD je pokušavao da prati tempo ali nikako nije mogao da napravi dovoljno veliko unapređenje arhitekture kao u vreme slavih K7 i K8 dana.
Konačno – snaga
U prethodnom periodu AMD se fokusirao na niži i srednji segment tržišta, nudeći ekonomična i solidna rešenja za manje zahtevne korisnike. Uvođenje APU koncepta je išlo u ovom smeru, pa korisnik koji je dobro analizirao svoje potrebe mogao je da nađe pogodan AMD procesor za svoje potrebe. Malo grublje rečeno, ova rešenja su bili namenjena onima koji nisu hteli (ili mogli) da potroše novac za neki Core procesor, jer ukoliko se tražilo najbolje po pitanju performansi, izbor je bio jasno na Intel‑ovoj strani. Ovakva situacija za korisnike nije dobra jer je cena bržih procesora visoka, a unapređenja prilično sporo stižu. Pred kraj minule godine došla je najava da bi konačno moglo doći do neke promene.
AMD je krajem 2016. predstavio novu CPU arhitekturu koje je do tada nosila samo kodno ime Zen. Objavljen je naziv potpuno nove linije procesora Ryzen, uz par detalja o performansama. Tada je predstavljen procesor na 3.4 GHz, bez turbo režima ubrzanog radnog takta, sa osam jezgara koji treba da bude ekvivalentan po performansama najbržim konkurentskim desktop procesorima. Da bi nameru pokazali i na delu, demonstriran je Cinebench R15 test koji je tada pokazao da novi Ryzen procesor nudi četiri procenta bolje performanse u odnosu na i7 6900K (CPU sa osam jezgara i cenom od preko 1000 dolara).
Bez obzira na varijacije, ovaj primer je trebao da pokaže dramatično veću IPC efikasnost (broj instrukcija po kloku) u odnosu na prethodne AMD procesore kod kojih je upravo ovaj element bio najslabiji. Na prezentaciji je tada otkriveno da je jedan od ciljeva Zen arhitekture bio upravo povećanje IPC efikasnosti za 40%, ali da je AMD uspeo da je poveća za čak 52%. Ovo „prebacivanje“ cilja se pokazalo neophodnim, jer bi manja IPC efikasnost opet donela sporiji procesor u odnosu na konkurentska rešenja.
Ceo tekst pročitajte u martovskom broju PC Press-a ili u digitalnom izdanju.
Miloš Stamenković
