“Selfiji” u bazi podataka NSA
Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) sakuplja milione fotografija ljudi kroz međunarodnu mrežu nadzora, kako bi ih koristila u programima prepoznavanja lica, otkrivaju novi tajni dokumenti koje je obelodanio najpoznatiji i najtraženiji svetski “zviždač” Edvard Snouden.
Kako piše New York Times, u tekstu koji potpisuje Laura Poitras – jedina novinarka koja je osim Glena Grinvalda imala uvid u procurele depeše NSA – ta špijunska agencija koristi fotografije iz “mejlova, tekstualnih poruka, sa društvenih mreža, video konferencija i drugih komunikacija”.
NSA dnevno može da presretne milione slika, od kojih je u proseku 55.000 dovoljno kvalitetno da bi bilo korišćeno u savremenim programima prepoznavanja lika.
Russia Today komentariše da nova otkrića o načinima na koje američka obaveštajna agencija prikuplja podatke predstavljaju još jedan korak ka zastrašujućoj “orvelovskoj noćnoj mori”.
Poslednja otkrića iz Snoudenove kolekcije dokumenata s oznakom “strogo poverljivo”, dokazuju da NSA ne zanima samo prikupljanje takozvanih “meta podataka” globalnih komunikacija, već i fotografije koje će “dati lice” potencijalnim teroristima i drugim eventualnim neprijateljima američke vlade.
Portparolka NSA Vejni M. Vajns tvrdi da ta agencija ne prikuplja fotografije sa ličnih dokumenata Amerikanaca, na primer sa vozačke dozvole ili iz pasoša, ali odbija da odgovori da li NSA ima pristup foto arhivi Stejt departmenta, u kojoj su pohranjene slike stranaca koji su aplicirali za američku vizu.
Takođe je odbila da odgovori da li je špijunska agencija fotografije skupljala preko društvenih mreža, poput Fejsbuka i Instagrama, što ne bi bio ni težak zadatak – s obzirom na to da milioni ljudi na mrežama dobrovoljno postavljaju “selfije”.
Za prikupljanje fotografija lica Amerikanaca, NSA bi po zakonu morala da ima sudsku dozvolu – kakva je potrebna i za čitanje mejlova ili prisluškivanje telefonskih razgovora, podseća i portparolka. Ipak, postoje izuzeci – u slučaju da “Amerikanac šalje imejl ili poruku sa fotografijom nekome koga u inostranstvu prati NSA”.
Grupe za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda izrazile su zabrinutost zbog činjenice da moć tehnologije, u rukama vlada i korporacija, može da ima katastrofalan uticaj na privatnost.
Istraživač tehnologija za prepoznavanje lica Alesandro Akvisti, sa Karnegi univerziteta u Pitsburgu, kaže da i danas postoje “tehnička ograničenja” tih programa, ali da su svakim danom sve napredniji, dok istovremeno rastu baze podataka.
Program prepoznavanja lika NSA načinio je revolucionarni pomak 2010. godine, kada su uspešno povezane dva baze podataka – opšta baza NSA i posebna vladina baza sa listom terorista.
RT navodi da je NSA, u međuvremenu, angažovala posebne analitičare koji se bave identifikacijom na osnovu slika i povezuju fotografije u bazama podataka sa ostalim dostupnim informacijama.
Osim na svoje tehnologije, NSA se delimično oslanja i na komercijalno dostupnu tehnologiju za prepoznavanje lica, uključujući one koje nudi PittPatt, kompanija u vlasništvu Googlea, stoji u obelodanjenim dokumentima.
Moć prepoznavanja lica očigledno ide i dalje od prikupljanja “selfija” i uključuje i geografske pozicije koje su slikane sa satelita.
Tako jedan obelodanjeni dosije NSA iz 2011. pokazuje fotografije nekoliko muškaraca koji stoje na obali. Upotrebom tehnologija raspoznavanja, NSA je uspela da prepozna njihovo okruženje, upoređujući ga sa satelitskim snimcima iz istog vremenskog intervala.
U dokumentu se navodi da fotografija prikazuje bazu za obuku miltanata u Pakistanu.
Prema informacijama koje su procurele ranije, u februaru, i britanska špijunska agencija GCHQ, koja sarađuje sa NSA, presretala je i skladištila slike sa veb kamera miliona korisnika Interneta koji nisu osumnjičeni ni za terorizam, niti za drugo krivično delo.
“Samo za šest meseci 2008. godine, agencija je prikupila slike sa veb kamera – uključujući značajne količine seksualno eksplicitnih sadržaja – sa više od 1,8 miliona Yahoo naloga širom sveta”, pisao je tada Guardian.
Tabloid Daily Mail, međutim, piše da su algoritmi za prepoznavanje lika koje koristi NSA do sad postizali različite rezultate, pa se čak dešavalo da zameni lice za tuđe, iako je sličnost dve osobe neprimetna.
Izvor: Tanjug
