Senat odobrio 52 milijarde dolara za podršku američkoj industriji poluprovodnika

Američki senat je odoborio, dugo očekivan akt o finansijskoj podršci industrije poluprovodnika, po kome će joj za proizvodnju biti obezbeđeno 52 milijarde dolara. Ova „finansijska injekcija“, deo je „CHIPS and Science Act-a“ u ukupnoj vrednosti od 280 milijardi dolara.

Američke kompanije, kao što je Intel, već neko vreme su agresivno lobirale da se ovaj akt usvoji. Oni su tražili od Vlade da podrži industriju, jer očekuju da će nedostatak čipova biti aktuelan najmanje do 2024. godine. Zbog toga je Intel prošlog meseca odlučio da odloži gradnju nove fabrike poluprovodnika u Ohaju, čija cena bi bila oko 20 milijardi dolara. A prvobitni planovi su bili da ukupne investicije u tu fabriku, u narednih 10 godina, budu čak 100 milijardi dolara. Ako se to ostvari, ona bi postala najveća fabrika čipova na svetu.

CHIPS (Creating Helpful Incentives to Produce Semiconductor) akt ima istorijski značaj za američko tržište. On će ubrzati i pospešiti proizvodnju čipova u Americi, čime će se smanjiti njihova cena, a istovremeno će generisati veliki broj dobro plaćenih poslova. Cilj je da SAD više ne bude zavisna od stranih država kada su u pitanju kritične tehnologije, kao i da se time poboljša nacionalna sigurnost.

Takođe, kao jedan od značajnih faktora koji je uticao na izglasavanje ove podrške, je činjenica da bi se time pomoglo u borbi protiv sve brže rastućeg kineskog ekonomskog uticaja širom sveta. Čipovi danas predstavljaju osnovu za svaki proizvod, bilo da je u pitanju visoko-tehnološki uređaj, ili mašina za veš. Zato je od presudne važnosti da se oni proizvode u SAD-u, a ne da se uvoze (uglavnom) iz Kine.

Izvor: ZDNet