Sistem koji otpad pretvara u gorivo

Potreba za rešenjem koje bi uticalo na smanjenje količine otpada na čitavom svetu nikada nije predstavljala veći pritisak, budući da se svakog minuta, na primer, proda milion plastičnih boca, pa se procenjuje da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe. I dok napori da se ovakvi materijali manje koriste, da se recikliraju i upotrebljavaju više puta, 91% od ukupne količine plastike se i dalje ne reciklira, pa planeta trpi posledice, jer ono što radimo zagađuje vazduh, uništava život u okeanima, te drugim ekosistemima.

Iako rešavanje ovog problema ne predstavlja jednostavan zadatak, američka kompanija Synova pronašla je način da otpadne materijale pretvara u energiju i zelene hemikalije, te došla do rešenja koje bi uticalo na smanjenje sve većih količina otpada, čime se izašlo u susret potrebi koju čovečanstvo ima za čistim izvorima energije. Ipak, pretvaranje otpada u energiju nije nova ideja, a koncept koji stoji iza ovakvih rešenja je prilično jednostavan: razložiti otpadne materije i transformisati ih u hemijske komponente koje izlaze u susret sve većoj potrebi čovečanstva za energijom. U teoriji, ovakav sistem bi trebalo da smanji količine otpada, i stvori čistije i zdravije izvore energije, te zameni naftu, gas i ugalj. Problem je što koncept koji je jednostavan u teoriji nije to i u praksi, pa čak i rešenja koja se čine najispravnijim na kraju budu previše skupa, neefikasna, i dovode do različitih štetnih posledica.

Kompanija Synova bi trebalo da to promeni, budući da obećava efikasnije i jeftinije rešenje, a u obliku MILENA-OLGA sistema koji u četiri koraka otpad pretvara u gorivo, te tokom procesa ne stvara gasove koji dovode do efekata staklene bašte. U okviru prvog koraka otpad se sortira, te se iz njega uklanjaju materijali koji mogu da se recikliraju, kao i voda, pesak i metali, da bi se na taj način došlo do čistog otpada koji je spreman za dalju obradu. U okviru drugog koraka izdvojeni materijali se pretvaraju u gas u gasifikatoru MILENA, te se na taj način dobija gust sintetički gas. Taj gas s e potom prečišćava u OLGA sistemu, te se uklanjaju štetne komponente, uključujući i katran. Konačno, u zadnjoj fazi takav gas može da se koristi za stvaranje energije, a uz pomoć motora ili gasnih turbina koji bi tako kreirali električnu energiju, a na efikasniji način od onog koji pruža spaljivanje otpada. Uklanjanje štetnih komponenata pre nego što se gas pusti u upotrebu omogućava da ovaj ima široku primenu.

U kompaniji tvrde da je sistem uspešan zbog toga što kombinuje tehnologije na kojima njihovi eksperti rade već neko vreme, te se na delu sistema OLGA radilo decenijama, da bi se tokom tog perioda učilo na greškama drugih. Za razliku od ostalih koji su ranije koristili gasifikatore u sličnim procesima, te se orijentisali na smanjivanje količina katrana, Synova se fokusirala na deo sistema OLGA, koji je zadužen za prečišćavanje dobijenog gasa i uklanjanje katrana. Tako je kompanija razvila sistem koji funkcioniše u skladu sa štetnim materijama koje se proizvedu, umesto da se protiv njih bori tokom čitavog procesa, što je na kraju dovelo do sintetičkog gasa koji je čistiji od alternativnih varijanti.

Sistem od četiri koraka ipak je proces učinio nešto kompleksnijim, ali i 50% efikasnijim od metoda koje su se prethodno primenjivale. Tako je Synova sistem isplativ i čist, što bi moglo da dovede do toga da se količine otpada značajno smanje, a da se u tom procesu ne proizvode druge štetne materije. Tržište za pretvaranje otpada u energiju se uvećava svakog dana, a sistemi su do sada bili prilično neefikasni, budući da je potreba za njima najveća u regionima koji su siromašni, i u kojima infrastruktura i stanje u društvu ne dozvoljavaju efikasna rešenja problema, pa tu na scenu stupa Synova koja planira izgradnju postrojenja širom sveta, što će doneti dobrobit čitavom čovečanstvu.

Izvor: Futurism