Slađana Đorđević – PORTAL

Slađana Đorđević, 1973, rođena u Beogradu gde živi i radi kao grafički dizajner. Objavila zbirku pesama Portal (IK ARTE, Breograd, 2014). Finalista 5. evropskog fejsbuk pesničkog festivala. Zastupljena u zbornicima Arte stih 1 i 2, Trijumf pesme i vina, Paška čipka i prilika, Pesme koje nam život znače, Providenca versi 1, Zagrli život, kao i u zbirci najlepših ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču Kajmakčalanska 11. Članica Umetničke grupe ARTE i Udruge Providenca. Majka dvoje dece.

Da li blog predstavlja modernu književnost?

Ako gledamo iz aspekta uticaja na čitaoce, moguće je da ide u tom pravcu. Međutim, mislim da, iako su neki blogovi i prerasli u knjige, većina ne zadovoljava ni osnovne gramatičke ni stilske zahteve. Vremenom, i to će se iskristalisati, neki su već, a neki će neminovno prerasti u književnost, većina će biti ono što jeste – odraz ličnih razmišljanja bez neke šire istine i poruke.

Kako odvojiti kvalitet pisanja od kiča (šunda) kada danas skoro svako sebe naziva blogerom, a to se prevodi kao pisac današnjice?

Oduvek su se kič i šund prirodno odvajali od kvaliteta. Da biste prepoznali umetničko delo bilo koje vrste, nije obavezno da budete dobar poznavalac umetnosti. Kvalitet se, takođe, sam izdvaja.

Da li blog može pisati svako i da li misliš da je potrebno da postoji neko telo sastavljeno od književnika i profesora srpskog jezika koje bi uklanjalo tekstove koji ne zadovoljavaju kriterijume da budu postavljeni na internet?

Ne mislim da je bilo kakva zabrana i cenzura ikada dala dobar rezultat, naprotiv. Treba raditi na podizanju pismenosti, na promociji čitanja… Profesori srpskog i književnici tu treba da daju svoj najveći doprinos, u školama, na fakultetima, a posebno u medijima, koji su postali izvor nepismenosti, ali i u izdavačkim kućama koje sve manje obraćaju pažnju na kvalitet lekture, korekture i uređivanja rukopisa. Ne treba ljudima zabranjivati šta da čitaju, ali treba dići glas protiv lošeg rada u svim sferama i među stručnjacima.

Kako uspostaviti sistem odgovornosti za tekstove koji se postavljaju na internetu?

Zašto bi se uspostavljao sistem odgovornosti za tekstove koji se postavljaju na internetu? To je jedino „mesto“ gde svako može da kaže šta hoće i na način koji hoće – ne bih ja to nikako ukidala niti uvodila pravila.

Da li misliš da blogovi utiču na mlade ljude i da li oni uvažavaju pravila koja su pisana u njima i u blogerima vide svoje idole?

Primer s poslednjeg Sajma knjiga ukazuje da je to tako. No, to je deo odrastanja i mladima treba ponuditi izbor, a ne osuđivati ih i ne sputavati. Ne mogu da zamislim kako bi mi bilo da nisam mogla po sobi da lepim postere omiljenih muzičkih i filmskih zvezda, i sigurno bih volela da su mi bile i lično dostupne kao što su razne blogerke sada. Sećam se kada sam prvi put srela Boru Čorbu na ulici. Bila sam ushićena i pozdravila sam se s njim, a nisam bila baš tako „mala“. Mladima treba pružiti što više kvalitetnog kulturnog sadržaja, i ne sumnjam da će to prevagnuti nad modnim blogerkama. Ali, ako im pružate samo konzumentsku kulturu, to će vam se vratiti kao bumerang, kad-tad.

Kako da blogom usmerimo čitaoce ka pravim vrednostima i ukažemo na one koji su ne samo nepismeni, već apsolutno ništa ne govore, a pritom su prosti i vulgarni?

Ne vidim da čitanje takvih sadržaja privlači veliku i dugoročnu pažnju, naprotiv. Ljudima ne možete nametati šta žele da čitaju, slušaju, gledaju, jedu…, već samo da im ponudite dobar i širok izbor. Neko će izabrati čips i koka-kolu, a neko biftek i dobro vino. Ono što jeste problem je što su čips i kola-kola svima dostupni i tu ima prostora za poboljšanja.

Kako si se odlučila za poeziju i da li se knjiga može nabaviti i u štampanom i u elektronskom obliku?

Poezija je izabrala mene, nije to bila svesna odluka ni izbor. Pesme same nastaju iz mojih preživljavanja svakodnevice, ja sam samo odlučila da ih pustim da izađu.

Knjiga se može nabaviti u knjižarama „Delfi“ (ima je i u onlajn-prodaji: http://www.delfi.rs/knjige/63295_portal_knjiga_delfi_knjizare.html).

Elektronsko izdanje knjige još uvek ne postoji, jer nisam našla način da srebro sa korica pretvorim u nule i jedinice, ali zainteresovani mogu pratiti moj rad na fejsbuk stranici www.facebook.com/WomanInRedPoetry

Zašto naslov „Portal“?

Inače mi davanje naslova jako teško ide i ova knjiga imala je nekoliko različitih radnih verzija. Na kraju, kao i pisanje, naslov je pronašao mene… „Portal“ kao kapija za prolazak u neki drugačiji svet, jer meni poezija upravo to pruža: odlazak u svet gde nije bitan novac, poslovni uspeh, međusobno takmičenje, već ljubav među i prema ljudima, prema svetu, prema sopstvenom biću. Ljubav kao pokretač svega. Kad kažem ljubav, ne mislim na ljubavni zanos između dve osobe, već ljubav kao način razmišljanja i života.

Postoji li danas životna istina i da li je ona poezija sama po sebi?

Svako ima svoju životnu istinu. Poezija sama po sebi ne verujem da to može da bude, ali sam sigurna da se kroz poeziju može najiskrenije iskazivati.

Možeš li da nam opišeš svoju zbirku u par rečenica?

Ja ne mogu, ja sam to što pišem. Ali, drugi su o „Portalu“ rekli:

„Portal ‒ glavna kapija. Glavni ulaz. Mesto prelaza. Između dva sveta. Poznatog i nepoznatog. Opipljivog i eteričnog. Profanog i svetog. Zemlje i neba… Zato kroz kapiju mogu proći samo posvećeni. I hrabri. Suočeni sa sobom i u harmoniji sa svojom istinom.“ – Irena Miletić, profesor srpskog jezika i književnosti

„Bez većeg preterivanja, reklo bi se da je ’Portal Slađane’ Đorđević – trijumfalna kapija u malom!
Kroz ’Portal’ se mora proći, da bi se osetio i razumeo istinski umetnički doživljaj.“ – Radomir Mićunović, književnik

„ …Ovu hrabru knjigu, hrabre pesnikinje, treba čitati u osami i potom je najiskrenije preporučiti drugima. A kad bi sve pesnikinje bile poput Slađane Đorđević, drugačiji bi bio i odnos Ona i On. Zahvaljujući ovim pesmama, konačno sam dokučio do tada skrivane sve tajne ženskog srca.“ – Ivan Glišić, književnik

„Ona i On su se sigurno sreli. Ako ne pre i ako ne kasnije, dogodilo se u Njenom Portalu. Neki susreti su jednostavno neminovni. Kao i naš sa Njom. Kroz Portal koji donosi iskrenu bajku o svakodnevici za koju, dok se tiskamo da ostanemo među Njenim poetskim­ vratnicama, verujemo da može biti bolja. I da jeste bolja. Verujemo, s radošću iščekivanja naredne stranice­ Portala. Ili jutra. U koje, sa dečjom nestrpljivošću, priželjkujemo da zakoračimo.“ – Gordana Vlajić, književnica

Poezija ili proza, ali bez diplomatskog odgovora?

Kratka forma svakako. A kratke priče moraju da imaju dozu poetike da bi u malo reči iskazale suštinu. Dakle, poezija.

Da li misliš da postoje ljudi koji su se pronašli u tvojoj knjizi i da li, čitajući je, mogu da shvate prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i vezu između njih?

Ne mislim, već znam, ako me čitaoci ne lažu, a ne vidim razlog da mi se sami javljaju da bi me lagali. U početku sam bila zapanjena na koliko načina može da se pročita i doživi ista pesma i nije mi bilo jasno kako se u nečemu što je za mene potpuno ličan doživljaj, na sasvim drugačiji način prepoznaju drugi. No, to mi je dalo potvrdu i podstrek da to što radim ima neko značenje.

Šta bi za kraj pitala samu sebe i kakav bi odgovor dala na to pitanje?

Pitala bih se čemu sve to i zašto to radiš? A, odgovorila bih: Jer ne umem drugačije.

Predrag Jovanović

Računajte na računare