Spavanje podstiče pamćenje
Jedno je naučiti nešto novo, poput nove reči ili broja telefona, a drugo smestiti to saznanje u „fajl“ u mozgu kako biste mogli da ga otvorite kada vam je potreban.
Naučnici s Univerziteta York i Harvard sproveli su istraživanje čiji rezultati, objavljeni u Journal of Neuroscience, nagoveštavaju da nam spavanje može olakšati taj proces. Naime, spavanje pomaže da se novonaučene reči zapamte i pripoje novom vokabularu u „psihičkom leksikonu“.
Dobrovoljci su tokom istraživanja učili nove reči, nakon čega su ispitivači proveravali njihovo znanje. Zatim su odlazili da spavaju u laboratoriji kako bi im pratili moždane talase putem elektroencefalografije. Ujutru su ih ponovo ispitivali i otkrili da mogu da se sete više reči nego neposredno posle učenja. Takođe su ih brže prepoznavali, što dokazuje da je san učvrstio nova sećanja.
Ispitanici koji su ujutru učili nove reči i bili ispitivani uveče, bez spavanja između, nisu pokazali iste rezultate. Moždani talasi dobrovoljaca pokazali su da je faza dubokog sna (četvrta faza koju karakterišu spori, delta talasi) ključna u učvršćivanju novih sećanja za razliku od prve faze lakog sna ili faze naglih pokreta očiju (REM).
Dok su ispitivali da li su se nove reči uklopile u postojeće znanje u psihičkom leksikonu, naučnici su otkrili drugačiju vrstu aktivnosti u zaspalom mozgu. Takozvana „vretena“ predstavljaju nagle i kratke izlive moždane aktivnosti u drugoj fazi sna, tokom kojih se informacije premeštaju iz odvojenih „zaliha sećanja“ u mozgu ‒ hipokampusa smeštenog duboko u mozgu i neokorteksa na površini.
Sećanja u hipokampusu pohranjuju se odvojeno od drugih, dok su ona u neokorteksu povezana s drugim saznanjima. Dobrovoljci koji su imali više „vretena“ tokom sna bili su uspešniji u povezivanju novih reči s postojećim psihičkim leksikonom, što nagoveštava da su te nove reči tokom sna prebačene iz hipokampusa u neokorteks.
Iako se već smatralo da san igra veliku ulogu u reorganizaciji novih sećanja, ovo istraživanje potvrdilo je značaj naglih i kratkih izliva moždane aktivnosti tokom druge faze sna. Dobijeni rezultati ističu značaj sna i moždanih aktivnosti za proširenje vokabulara. Ali isti principi verovatno se mogu primeniti i na druge vrste učenja. Naravno, nova sećanja su korisna samo ako se mogu povezati s već postojećim znanjem, a ovo istraživanje dokazuje da moždana aktivnost tokom sna organizuje nova sećanja i vrši ključno povezivanje s postojećim znanjem.
Izvor: University of York
