Srbija čeka brze pruge, a postojeće joj se tope na suncu
Jak toplotni talas dovodi do deformacije, šina prekida napajanja i zaustavljanja voznog saobraćaja, kao što je prethodnih dana to bilo na pruzi Beograd-Bar i Niš-Dimitrovgrad.
Iz Železnice Srbije objašnjavaju da je u pitanju neizbežna pojava, dok stručnjaci smatraju da je uzrok problema neadekvatno održavanje pruga. Plus 40 stepeni Celzijusa zagreva šine, koje su od gvožđa, na preko 65 stepeni Celzijusa, pa ne čudi pojava deformacija ili sunčanih krivina poručuju iz Železnice Srbije.
Nakon što su mediji izvestili o prekidima voznog saobraćaja, nadležni saopštavaju da su uvedena danonoćna dežurstva, pojačano je prisustvo mobilnih ekipa, a mašinovođama je naređeno kako da postupaju u ekstremnim uslovima.
„Uputsvom se definiše smanjenje brzina u periodu od 12 do 22 sata da bi mašinovođe na vreme uočile deformaciju koloseka i zaustavile voz. Na mestima gde uoči deformaciju, čuvar pruge, nakon javljanja šefu pružne deonice, ostaje i čeka voz kako bi ga brzinom od pet kilometara na sat preveo preko deformisanog dela“, objašnjavaju u Železnicama Srbije. Uputstvo, takođe. predviđa i da, na mestima gde ima vode čuvar pruge polivanjem obara temperaturu šina. Ali kada na kontaktnoj mreži sunce istopi izolacioni materijal, dođe do kratkog spoja i prekida napona, tada je potrebna intervencija stručnjaka.
Sve ove mere su kratkog daha i rešenja nema bez kapitalnog remonta pruga, smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Dragomir Mandić i dodaje da ni sedam i po milijardi godišnjeg izdvajanja iz budžeta nije dovoljno za redovno održavanje oko 3.800 km pruga.
„Kad odbijete plate ovih ljudi koji moraju da da organizuju saobraćaj, vama ostaje oko 15.700 evra po kilometru pruge godišnje za održavanje, što je daleko od onoga što je potrebno za održavanje. U Evropi se smatra da je od 50 do 100 hiljada evra po kilometru pruge potrebno i to u situaciji kad imaju mnogo bolje i to na višem nivou pruge. Naše pruge su zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u jako lošem stanju“, objašnjava Mandić.
U Japanu, Austriji takođe greje sunce, ali oni imaju nešto što se zove slab track ( ojačane betonske ploče ), za koje su pričvršćene i zato ne mogu da se krive.
Čak i da Srbija jednog dana dobije brze pruge i vozove kojima bi putnici od Beograda do Novog Sada stizali za pola sata, pitanje je kako bi se tek takva infrastruktura održavala?
„Da li je neko sračunao da svake večeri posle prolaska poslednjeg voza velike brzine ide takozvani test voz koji testira prugu i ukazuje na mesta koja te noći treba popraviti da bi sutra ponovo mogli ići vozovi“, pita Mandić.
U takve odluke se, dodaje Mandić, umesto struke često meša politika, i podseća da je nekad Železnica 80% prihodovala od teretnog saobraćaja. Zato su, smatra, Srbiji od brzih pruga za putnički mnogo potrebnije pruge za mešovit saobraćaj.
