Šta su radile generacije rođene sedamdesetih, šezdesetih, pedesetih…
Život je mnogo lakši zbog napretka tehnologije, ali seća li se iko kako smo živeli dok nisu postojali mobilni telefoni, laptopovi i internet? Kako li smo uopšte uspevali da se snađemo? Ali to nije bilo tako davno.
Mobilni telefon: Umesto da uspaničeno zovete ženu iz apoteke pre nego što kupite odgovarajući dečji sirup protiv kašlja, morali ste da pogađate. Ako biste se obreli u ozloglašenom susedstvu posle žurke, niste mogli da pozovete taksi, već ste morali da se molite da ne naletite na grupu loših momaka ili čopor pasa lutalica. U gimnaziji ste morali da skupljate hrabrost da pozovete simpatiju da izađe s vama umesto da samo pustite duhovit sms.
Laptop: Posao je ostajao na poslu!
Bankomat: Ako niste stigli na red u banci pre subote u jedan ili dva posle podne a treba da platite taksi u tri ujutru, našli biste se u nebranom grožđu. A možda biste dvaput razmislile pre nego što ste kupile one potpuno nepraktične cipele.
Internet: Izgleda da je život bio prilično dosadan pre toga.
iPod/mp3: Šetali smo po kraju sa soni vokmenom i slušali miksove s kaseta. I pri tom smo se osećali veoma važno!
Gugl pretraživač: Čekao nas je košmarni odlazak u biblioteku.
MMS: Manje ljudi je razmenjivalo fotografije na kojima su obnaženi.
HDTV: Nismo imali predstavu koliko naši omiljeni voditelji prosečno izgledaju. Niti smo mogli da vidimo boju pljuvačke fudbalera.
Fejsbuk: Bilo je lakše izbeći gledanje dosadnih foto-albuma prijatelja s njihovog poslednjeg letovanja ili prvog rođendana njihovog deteta. Čak smo morali da se obučemo i izađemo kako bismo se družili.
Bežični internet: Morali smo da razgovaramo s drugim ljudskim bićima kad bismo otišli u popularni kafić da popijemo kafu.
Onlajn naručivanje: Bili smo prinuđeni da trpimo razgovor s neljubaznim prodavačicama kako bismo kupile krpice.
Izvor: IT World
