Telemedicina i njene implikacije
Kada je ušao u širu upotrebu, pojam telemedicine delovao je negde između futurizma i dolazeće Treće industrijske (digitalne) revolucije. Koliko smo za ovih 20 godina napredovali?
Iako su mediji i šira javnost godinama lutali razmatrajući suštinu telemedicine, ona je u stručnim krugovima stabilno evoluirala i širila polje primene. Razvoj tehnologija koje su je omogućavale (Internet pristup i servisi, cloud, procesorska snaga, digitalizacija medicinskih uređaja, kao i skladištenje, alati i standardi obrade velikih količina podataka) doveo je do toga da se određene medicinske procedure bez ikakvih poteškoća mogu organizovati i obavljati bez neposrednog fizičkog prisustva osoblja i/ili pacijenata.
U službi dijagnostike
Opšta ekspanzija multimedije imala je ključnu ulogu u etabliranju telemedicine. Statične slike visoke rezolucije, kao i animacije i prateće informacije sastavni su deo jedne od osnovnih dijagnostičkih grana kliničke medicine – radiologije. Radiologija se služi slikama kako bi otkrila oboljenje i dala smernice za njeno lečenje. Danas su radiološki uređaji (rendgen, ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca i drugi) bez izuzetka osposobljeni da nalaze prikazuju, skladište i razmenjuju u digitalnom formatu.
U praksi, to znači da potpune rezultate snimanja (a ne samo tekstualni opis nalaza) mogu momentalno da dobiju svi kojima su oni neophodni – pacijenti, lekari i druga ovlašćena lica u zdravstvenom sistemu. Snimak preloma kosti koji na rendgen aparatu snimi medicinski tehničar za minut može biti poslat radiologu na očitavanje i davanje mišljenja, koje će potom (sa snimkom) dobiti ortoped, pri čemu povređena osoba i lekari mogu biti međusobno udaljeni i hiljadama kilometara.
Teleradiologija je prva iskoristila mogućnosti intenzivne digitalne razmene informacija. I ostali tipovi dijagnostikovanja (pomoću kliničke slike, laboratorijsko, patohistološko i drugo), u manjoj ili većoj meri, unapređeni su uvođenjem daljinskih procedura, ali se u jednom momentu postavilo pitanje: šta je sledeće?
Hronični srčani bolesnici, dijabetičari, osobe s psihijatrijskim stanjima, trudnice i mnogi drugi biće u mogućnosti da nose uređaje koji će pratiti njihovo zdravstveno stanje i po potrebi pokrenuti alarm ili im čak automatski davati terapiju
Dosadašnja primena telemedicine bila je prevashodno dijagnostičke i asinhrone prirode. Nalaz bi se snimio, uskladištio i potom po potrebi izdvajao iz elektronskog dosijea (kartona) pacijenta. Daljim razvojem tehnologija, telemedicina se transformiše u telezdravlje, što je novi, širi koncept koji postojećim aspektima telemedicine dodaje svojstva sinhronosti, permanentnosti i holističkog pristupa dobrobiti ljudi i koji uz dijagnostiku obuhvata prevenciju, održavanje zdravog stila života i terapiju (lečenje).
Sinhronost i permanentnost
Sinhronost predstavlja praćenje stanja organizma u realnom vremenu, uz mogućnost momentalne reakcije na uočene (po pravilu neželjene) događaje. Tri tehnologije su bitne za postizanje telezdravstvene sinhronosti: stalan širokopojasni (5G) pristup, nosivi uređaji koji pristupaju Internetu i veštačka inteligencija koja analizira podatke koji neprestano pristižu.
Ukoliko sistem registruje opasnu promenu ili poremećaj u zadatom obrascu, on o tome obaveštava AI ili živog lekara koji potom izdaje uputstva pacijentu šta da radi, poziva ekipu hitne medicinske pomoći ili (u bliskoj budućnosti) daje instrukcije nosivoj medicinskoj aparaturi da izvrši određenu aktivnost.
Primeri primene su mnogobrojni: hronični srčani bolesnici, dijabetičari, osobe s psihijatrijskim stanjima, trudnice i mnogi drugi biće u mogućnosti da nose uređaje koji će neprekidno pratiti njihovo zdravstveno stanje i po potrebi pokrenuti određeni alarm ili im čak automatski davati terapiju (insulin, na primer).
I dok su mnogi aspekti daljinskog korišćenja medicinske aparature za konkretne intervencije u vidu davanja leka još uvek sporni sa stanovišta pouzdanosti, bezbednosti, privatnosti i etike, daljinski monitoring je već uveliko raširena praksa u vidu uređaja koji se nose i mere srčanu aktivnost, krvni pritisak, puls, nivo šećera u krvi…
Koncept opšte dobrobiti
Ono što je počelo teleradiologijom završava se telezdravljem – krugom „potpune brige o dobrobiti čoveka“. U pitanju je sve manje apstraktna, a sve više primenjena vizija da se tehnologija stara o kompletnoj čovekovoj dobrobiti. Dobrobit je pojam širi od pojma zdravlja kao odsustva bolesti – stanje u kojoj je individua zdrava, bez subjektivnih tegoba, srećna, zadovoljna i koja dostiže svoje pune životne potencijale.
Telemedicina se transformiše u telezdravlje, što je novi, širi koncept koji uz dijagnostiku obuhvata prevenciju, održavanje zdravog stila života i terapiju
Ako vam poslednji pasus deluje kao distopijski narativ, verovatno niste pogrešili. Stanje u kojem vas društveni sistem preko sistema zdravstva nadgleda 24/7/365, pa još s mogućnošću raznih intervencija, naprosto nije spojiv sa slobodama pojedinca, uključujući i (sada) osporeno pravo da ne živi zdravim životnim stilom – da puši, pije ili jede crveno meso.
Telezdravstvo kao šargarepa i batina
Distopija ipak postaje realnost. Sistemi socijalnog ocenjivanja (kredita) kojima se nagrađuju „kooperativni“, a kažnjavaju i iz društva izopštavaju „neposlušni“ pojedinci na direktne ili perfidnije načine postoje ne samo u Kini, gde je to deo zvanične državne politike, već i na Zapadu.
Osobe kojima pedometri na pametnom telefonu ne „otkucaju“ dovoljan broj koraka dnevno mogu biti sankcionisane, baš kao i ako kupe duvanski proizvod ili alkoholno piće. Na Zapadu se psihološka priprema za „opštu brigu o dobrobiti“ vrši putem gejmifikacije – kao što danas putem aplikacija na društvenim mrežama delite broj pređenih kilometara i utrošenih kalorija, tako će s vremenom sve više „običnih“ stvari i uređaja priključenih na Internet (IoT) slati na servere sve više medicinski relevantnih podataka, od čega će vam, za početak, zavisiti visina premije zdravstvenog osiguranja.
Niko ne želi da bude bolestan i svako će pozdraviti ideju efikasne zdravstvene nege, ali je veliko pitanje neće li nam se previše brige sistema na kraju obiti o glavu
Ako i niste pobornik teorija zavere, veoma je lako racionalno i objektivno opravdati i izmeriti koliko, primera radi, društvo kao celina štedi opštom zabranom pušenja. Ukoliko krenemo dalje istom, ekonomski savršeno ispravnom logikom, pitanje isplativosti zdravih životnih navika pojedinaca po društvo u celini može se postaviti u mnoštvu drugih oblasti: ishrane (veganska ili životinjska), kretanja (peške/biciklom ili automobilom), spavanja, radnog vremena…
Telehirurgija kao kraljica telemedicine
Ideja da robot operiše pacijenta bez prisustva hirurga u sali oduvek se doživljavala kao kruna telemedicine i prelazak s njene faze upotrebe u dijagnostici na fazu daljinskog lečenja. Tako je 16. februara 2023. svet obišla vest da je hirurg iz grada na krajnjem jugoistoku Kine, uz pomoć robotske hirurgije koju pokreće 5G konekcija, uspešno laparoskopski uklonio upaljenu žučnu kesu pacijentkinji udaljenoj 5000 kilometara.
Ova operacija je pokazala kako se ultrabrza 5G bežična tehnologija može iskoristiti za pomoć pacijentima u udaljenim regionima Kine koji nemaju pristup kvalitetnim medicinskim uslugama. Bez upotrebe telehirurgije, hirurg bi morao da putuje duže od devet sati avionom i autobusom do operacione sale, za koje vreme bi pacijentkinja postala životno ugrožena usled pucanja žučne kese.
Mnoge zemlje s razuđenim stanovništvom (Kanada, Australija), planiraju da telehirurgijom nadomeste hronični manjak stručnog osoblja, naročito u ruralnim krajevima i u okolnostima kada brzo putovanje nije opcija.
Građanin mora biti zdrav?
Upravo će ovaj razvoj događaja pitanja koja nameće telezdravlje izmestiti iz domena visoke tehnologije u domene politike i ljudskih prava. Naravno, niko ne želi da bude bolestan i svako će pozdraviti ideju efikasne zdravstvene nege, ali je veliko pitanje neće li nam se previše brige sistema na kraju obiti o glavu.
Autor: Dušan Katilović
