Trendovi data centara za 2025.: Vertiv predviđa inicijative industrije da podrži, omogući, iskoristi i reguliše veštačku inteligenciju

Veštačka inteligencija nastavlja da transformiše industriju data centara, što potvrđuju predviđanja za 2025. godinu kompanije Vertiv, globalnog dobavljača kritične digitalne infrastrukture i kontinuiranih rešenja. Stručnjaci kompanije Vertiv predviđaju povećanje inovacija i integraciju u industriji, kako bi se odgovorilo na zahteve računarstva visoke gustoće, stroži regulatorni nadzor nad veštačkom inteligencijom, kao i sve veći fokus na održivost i napore u području kibernetičke sigurnosti.

“Naši stručnjaci su tačno predvideli širenje veštačke inteligencije i potrebu za prelaskom na složenije strategije hlađenja tečnošću i vazduhom kao trend u 2024. godini, a očekuje se da će se aktivnosti na tom području dodatno ubrzati i razvijati u 2025. godini”, izjavio je Giordano (Gio) Albertazzi, izvršni direktor kompanije Vertiv. “S veštačkom inteligencijom koja povećava gustoću rackova na trocifrene i četvorocifrene kW vrednosti, potreba za naprednim i skalabilnim rešenjima za napajanje i hlađenje tih rackova, smanjenje njihovog ekološkog otiska te podršku AI fabrikama u nastajanju nikada nije bila veća. U 2025. godini očekujemo značajan napredak u tom području, a naši klijenti to i zahtevaju.”

Trendovi za 2025. koji će obeležiti industriju data centara prema stručnjacima kompanije Vertiv:

1. Inovacije u sistemima napajanja i hlađenja za podršku računarstva veće gustoće

U 2025. godini uticaj radnih opterećenja s intenzivnim računarskim zahtevima dodatno će se pojačati, a industrija će upravljati tim iznenadnim promenama na različite načine. Napredno računarstvo nastaviće da prelazi s CPU-a na GPU kako bi se paralelno iskoristila računarska snaga i veće toplotno opterećenje kod dizajna modernih čipova. To će dodatno opteretiti postojeće sisteme napajanja i hlađenja, podstičući operatere data centara na primenu naprednih rešenja poput hlađenja hladnim pločama (cold-plate cooling) i potpunog uranjanja (immersion cooling), koja uklanjaju toplinu na nivou racka. Ovaj trend će uticati na Enterpriseposlovne

data centre, jer se upotreba veštačke inteligencije širi izvan ranih pružalaca cloud i kolokacijskih usluga.

• AI rackovi zahtevaće sisteme neprekidnog napajanja (UPS), baterije, opremu za distribuciju energije i rasklopne uređaje s većom gustoćom snage kako bi mogli podržati AI opterećenja koja mogu naglo varirati – od 10% kapaciteta u stanju mirovanja do 150% preopterećenja u vrlo kratkom vremenu.  
• Hibridni sistemi hlađenja, s konfiguracijama tečnost-tečnost, tečnost-vazduh i tečnost-rashladno sredstvo, razvijaće se u rackmontažnim modelima, rubnim  i kabinetima postavljenim u redovima. Ova rešenja biće primenjiva u postojećim („brownfield“ i novim „greenfield“) objektima.
• Sistemi tekućeg hlađenja tečnošću sve će se više uparivati s vlastitim namenskim UPS sistemima visoke gustoće kako bi se osigurao kontinuirani rad.
• Serveri će se sve više integrisati s infrastrukturom potrebnom za njihovu podršku, uključujući fabrički integrisane sisteme hlađenja tečnošću, što će na kraju učiniti proizvodnju i montažu efektivnijom, omogućiti bržu implementaciju, smanjiti otisak opreme i povećati energetsku efikasnost sistema.

• Data centri daju prioritet izazovima dostupnosti energije: Preopterećene mreže i brzo rastuće ili intenzivno rastuće potražnje za energijom menjaju način na koji data centri koriste energiju. Globalno, data centri koriste u proseku 1-2% svetske energije, ali porast upotrebe veštačke inteligencije mogao bi taj udeo povećati na 3-4% do 2030. godine. Očekivani rast potrošnje energije mogao bi staviti pritisak na elektroenergetske mreže koje mnogi snabdevači neće moći da podrže, privlačeći pažnju regulatornih tela širom sveta – uključujući potencijalna ograničenja izgradnje data centara i potrošnje energije – te rastuće troškove i emisije ugljenika koje organizacije data centara nastoje kontrolisati. Ovi pritisci prisiljavaju organizacije da daju još veći prioritet energetskoj efikasnosti i održivosti čak i više nego što su to činile u prošlosti.

U 2024. godini predvideli smo trend prema alternativnim izvorima energije i implementaciji mikro-mreža, a u 2025. godini očekujemo ubrzanje tog trenda uz stvarni pomak prema prioritizaciji i traženju energetski efikasnih rešenja te novih alternativnih izvora energije. Gorivne ćelije i alternativne baterijske tehnologije su sve

češće dostupnije kao energetske opcije za mikromrežne sisteme. Dugoročno, više kompanija razvija male modularne reaktore za data centre i druge velike potrošače energije, a dostupnost se očekuje krajem decenije. Napredak u ovom području treba pratiti tokom 2025. godine.

• Saradnja vodećih kompanija u industriji na razvoju AI fabrika: Prosečne gustoće racka stalno rastu u poslednjih nekoliko godina, no za industriju koja je 2020. godine podržavala prosečnu gustoću od 8,2 kW, predviđanja o AI fabrikama i rackovima s gustoćom od 500 do 1000 kW ili više predstavljaju veliku disruptivnu promenu. Zbog brzih promena, proizvođači čipova, korisnici, proizvođači infrastrukture za napajanje i hlađenje, energetske kompanije i ostali ključni učesnici industrije sve će češće sarađivati na razvoju i podršci transparentnih planova za usvajanje veštačke inteligencije. Ova saradnja obuhvata i razvoj alata koje pokreće veštačka inteligencija, a koji ubrzavaju inženjerske procese i proizvodnju standardizovanih i prilagođenih rešenja. Tokom naredne godine očekuje se intenzivnija saradnja između proizvođača čipova, inženjera za infrastrukturu ili dizajnera infrastrukture i korisnika, s naglaskom na razvoj proizvodnih partnerstava koja omogućavaju stvarnu integraciju IT sistema iIi infrastrukture.

4. Veštačka inteligencija otežava i olakšava kibernetičku sigurnost:  Sve veća učestalost i ozbiljnost ransomware napadapokreće novi, širi pogled na procese kibernetičke sigurnosti i ulogu koju zajednica data centara igra u sprečavanju takvih napada. Jedna trećina svih napada prošle godine uključivala je neki oblik ransomwarea ili iznude, a današnji loši akteri koriste alate veštačke inteligencije kako bi pojačali svoje napade, bacili širu mrežu i implementirali sofisticiranije pristupe. Napadi sve više počinju hakovanjem kontrolnih sistema, ugrađenih uređaja ili povezanih hardverskih i infrastrukturnih sistema podržanih veštačkom inteligencijom koji nisu uvek izgrađeni da zadovolje iste sigurnosne zahteve kao druge mrežne komponente. Bez odgovarajuće pažnje i kontrole, čak i najsofisticiraniji data centar može postati beskoristan.

Kako kibernetički kriminalci nastavljaju koristiti veštačku inteligenciju za povećanje učestalosti napada, stručnjaci za kibernetičku sigurnost, administratori mreža i operateri data centara moraće držati korak razvijajući vlastite sofisticirane sigurnosne tehnologije veštačke inteligencije. Iako osnovni principi i najbolje prakse dubinske obrane te visokog nivoa pažnje ostaju nepromenjeni, promenjiva priroda,

izvori i učestalost napada dodaju složenost modernim naporima za kibernetičku sigurnost.  

• Vlade i regulatorna tela bave se veštačkom inteligencijom i energetskom potrošnjom ili usmeravaju se na primenu veštačke inteligencije i energetske potrošnje: Dok su se naša predviđanja za 2023. godinu usredsredila na vladine propise o potrošnji energije, u 2025. očekujemo da će se propisi sve više baviti samom upotrebom veštačke inteligencije. Vlade i regulatorna tela širom sveta ubrzano procenjuju učinke primene veštačke inteligencije i razvijaju okvire za njeno upravljanje.

Trend prema modernoj veštačkoj inteligenciji – nacionalnoj kontroli ili uticaju nad razvojem, uvođenjem i regulacijom veštačke inteligencije i regulatornih okvira usmerenih na upravljanje veštačkom inteligencijom – u fokusu je Zakona o veštačkoj inteligenciji Evropske unije i kineskog Zakona o kibernetičkoj sigurnosti (CSL) i Okvira upravljanja sigurnošću veštačke inteligencije. Danska je nedavno inaugurirala vlastiti suvereni superračunar za veštačku inteligenciju, a mnoge druge zemlje preduzele su vlastite suverene projekte veštačke inteligencije i zakonodavne procese kako bi unapredile regulatorne okvire, što je pokazatelj putanje trenda. Neki oblik smernica je neizbežan, a ograničenja su moguća, ako ne i verovatna.

Početni koraci biće usmereni na primenu tehnologije, ali kako se fokus na potrošnju energije i vode te emisije gasova staklene bašte pojačava, propisi bi se mogli proširiti na vrste aplikacija veštačke inteligencije i potrošnju resursa data centara. U 2025. upravljanje će i dalje biti lokalno ili regionalno, a ne globalno, a doslednost i strogoća sprovođenja uveliko će se razlikovati.

Za više informacija o trendovima data centara za 2025. godinu, posetite Vertiv.com.