Tri boje fiksnog

Ma koliko godina da imamo, odrasli smo u zemlji u kojoj je fiksna telefonija bila pažljivo čuvani državni monopol. Razvoj mobilne telefonije pokazao je koliko dobrog donosi konkurencija, pa je pre par godina i fiksna telefonija demonopolizovana… makar na papiru. Sada je došlo vreme da korisnici zaista mogu da biraju, pa smo i mi uporedili ponudu tri domaća fiksna operatora

I pored nesumnjivih prednosti mobilne telefonije, fiksna i dalje ima svojih aduta. Pre svega, masovno je zastupljena: u velikoj većini stanova i na stolovima u svim firmama su fiksni telefoni, a čak i u modernim firmama koje su uvele efikasniju komunikaciju zaposlenih zasnovanu na inteligentnim centralama i primeni neke vrste VoIP tehnologije, komunikacija sa svetom i dalje uglavnom teče preko klasičnih telefonskih linija.
Ma koliko se stvari brzo menjale, sistem sa komutacijom vodova, koji podrazumeva da nakon uspostavljanja veze sagovornici imaju žicu koja radi samo za njih, i dalje donosi viši kvalitet glasa a i cena takvog razgovora je niža – ako planirate dugo da pričate, verovatno ćete pozvati sa fiksnog telefona. Dalje, fiksni telefon ne zrači ili (ako je bežični) zrači bitno manje od mobilnog. Nije, doduše, dokazano da zračenje mobilnih telefona škodi zdravlju, ali zdravorazumski je da, ako već možete da birate, izaberete da vas telefon manje zrači. Najzad, žica koja vodi od centrale do vašeg stana je velika vrednost, ne samo zato što se sećate sa koliko ste je muke dobili, već zato što je koristite i za pristup Internetu, digitalnu televiziju i druge servise – za mnoge korisnike telefonska linija je pre svega ulaznica za ADSL i IPTV, a nekada ključni prenos glasa tu dođe tek neka vrsta bonusa.
Ni sama fiksna telefonija nije (samo) ono što je nekada bila – prva telefonska linija u Beogradu instalirana je pre 130 godina, 14. marta 1883, nekih sedam godina nakon Belovog pronalaska. Prvi telefonski razgovor je obavljen između vojnog ministra Teše Nikolića, koji se nalazio u kafani „Tri lista duvana“ (ugao Bulevara kralja Aleksandra i Kneza Miloša) i kapetana inženjerije Koste Radosavljevića, koji se nalazio u kasarni na Paliluli (današnji Rudarskogeološki fakultet). Tokom narednih stotinak godina centrale i telefonski uređaji su napredovali, ali su telefonske parice ostale iste. Razvijena je složena mreža, otporna na nestanke napajanja i razne probleme u kojima smo „uživali“ prethodnih decenija. Takvu mrežu ima jedino Telekom Srbija, ali se pod terminom „fiksna telefonija“ danas podrazumevaju i druge varijante, računajući i ponudu Orion telekoma u kojoj nema nikakvih žica. SBB je negde između – koristi žice, ali ne bakarnu paricu nego koaksijalni kabl koji smo doskora isključivo vezivali sa (najpre analognom, a kasnije i digitalnom) televizijom.

Kako uporediti?

U Srbiji su izdate četiri licence za fiksnu telefoniju. Prvu od njih je 15. avgusta 2006. godine dobio Telekom Srbija, zatim je 31. avgusta iste godine licencu dobio Telenor, Orion telekom je licencu dobio 17. juna 2009, a SBB 15. marta 2012. godine. Sva četiri operatora razvijaju i prodaju usluge fiksne telefonije, iako je široj javnosti praktično nepoznata Telenorova ponuda – priznaćemo da smo se i mi iznenadili kada smo dobili informaciju o njoj (pogledajte okvir). Pošto je ta ponuda okrenuta pre svega srednjim i većim firmama, uporedićemo ponude Oriona, SBBa i Telekoma koje su okrenute najširem tržištu.
Kako je uopšte moguće porediti Telekomovu mrežu, koja trenutno opslužuje preko 3,6 miliona analognih priključaka i 106 hiljada ISDN baznih priključaka, sa drugim operatorima koji u najboljem slučaju imaju desetak hiljada korisnika? Jedino iz ugla potrošača – onoga ko treba da instalira fiksni telefon ne zanima previše šta se nalazi na drugoj strani (stvarne ili virtuelne) žice, već šta dobija za novac koji svakog meseca plaća. Zato smo operatorima uputili opsežan upitnik, pružajući im priliku da detaljno opišu svoju ponudu, i to više sa komercijalne nego sa tehničke strane. Ukoliko možete da birate fiksnog operatora, poređenjem podataka iz naše tabele donećete pravu odluku.
Nemaju, doduše, svi mogućnost izbora. Telekom ima geografski najšire rasprostranjenu mrežu, ali na nekim lokacijama, posebno u velikim gradovima, i dalje nema dovoljno parica, pa se novi priključak teško dobija. Orion telekom je montirao svoje bazne stanice u većim gradovima Srbije, ali ako je u vašem stanu prijem slab, to što je drugde dobar nije vam od preteranog značaja. Najzad, SBBov fiksni telefon možete da instalirate samo ako je u vašoj kući SBBova mreža kablovske televizije – dešava se da u jednoj zgradi postoji SBBova mreža, a u susednoj je drugi kablovski operater. U takvom slučaju ostaje vam samo da se upustite u duge i neizvesne pregovore sa kućnim savetom, ili da se opredelite za nekog drugog operatora.
Pre nego što pređemo na analizu ponude svakog od operatora, reći ćemo da smo se ovde bavili isključivo ponudom fiksne telefonije, poredeći cene uvođenja priključka, mesečne pretplate, broj besplatnih minuta uključenih u pretplatu itd. Mnogi naši čitaoci poželeće da pogledaju i „veću sliku“, pošto danas najčešće ne kupujete samo telefonski priključak, već vam je potrebna kombinacija fiksne i mobilne telefonije, pristupa Internetu i digitalnoj televiziji. I zaista, svi naši operatori u ponudi imaju razne triple play, pa i quadruple play servise. Od neke tačke se, ipak, mora poći – te kombinovane ponude detaljnije ćemo analizirati u narednim brojevima časopisa connect.

Orion telekom

Orion telekom je nastao 2010. godine kao konzorcijum tri velika Internet provajdera: Media Works, Neobee.net i SezamPro. Orijentisan je pre svega na izgradnju sopstvene mreže kombinacijom optičkih vodova i bežičnih tehnologija, veliki je ADSL provajder, a od juna 2010. je komercijalno ponudio bežične fiksne telefone zasnovane na CDMA (Code Division Multiple Access) tehnologiji. Velika prednost Orionove fiksne telefonije je u tome što nije potrebna nikakva kablovska infrastruktura niti montaža priključka – preuzmete opremu, uključite je u struju i… telefon radi. Ako se preselite, ponećete opremu sa sobom, priključiti je u novom stanu ili poslovnom prostoru i nastaviti tačno tamo gde ste stali, bez posebnih troškova, promene broja ili čekanja na njegov prenos. Sve to pod uslovom da je i stan u koji ste prešli u dometu Orionovih baznih stanica.
Od operatora, za priključnu taksu od 4999 dinara, dobijate mali CDMA ruter sa dve antene, a ako doplatite 3000 dinara, i kvalitetan bežični telefon. Taj telefonski aparat vam nije neophodan – bilo koji klasični analogni telefon možete povezati kablom sa nekim od portova rutera i sistem će biti u pogonu. U drugi port možete da uključite računar, kome je obezbeđen besplatni pristup Internetu brzinom 64 kbps – nije mnogo, ali će poslužiti za osnovne stvari ako, recimo, vaš glavni Internet link u nekom trenutku nije operativan.
Korisnicima fiksne telefonije su na raspolaganju dva nivoa osnovne pretplate – Ring 100 košta 707 dinara mesečno i obezbeđuje 100 besplatnih minuta, a Ring 600 za 990 dinara obezbeđuje 600 besplatnih minuta. Besplatne minute možete da trošite u domaćim fiksnim mrežama. Možete da zovete korisnike Orion, SBB ili Telekom fiksnih telefona, ali i korisnike u fiksnim mrežama SAD, Kanade, Nemačke, Austrije, Velike Britanije, Francuske, Holandije, Belgije, Italije i Grčke. Minut razgovora sa domaćim mobilnim mrežama košta 10,80 dinara, pozivi u fiksnim mrežama drugih gradova koštaju 2,40 dinara za minut, dok se minut razgovora u istoj mrežnoj grupi, nakon potrošene kvote predviđene pretplatom, plaća 0,92 dinara. Pozivi stranim fiksnim i mobilnim mrežama naplaćuju se prema cenovniku koji je raspoloživ na sajtu operatora; cene kreću od 4,68 dinara za minut, a većina odredišta koja biste želeli da zovete dostupna su za 6 dinara po minuti; za Guantanamo Bay poziv košta 91.91 dinar a za North Yemen Proper 972 dinara po minutu, ali se zbog toga nećete previše zabrinuti.
U osnovnu pretplatu uračunata je identifikacija poziva i online pregled računa, a uz (jednokratnu) doplatu možete birati broj koji vam se dopada (pod uslovom da je slobodan) ili zakupiti nekoliko uzastopnih brojeva, što je interesantno pre svega poslovnim korisnicima. Na sajtu ćete naći i dodatnu ponudu za kombinovanje fiksne telefonije sa pristupom Internetu i IP televiziji, pa možete da zaokružite paket koji vam najviše odgovara.
Na naš predlog da u oko 1000 znakova opiše svoje planove za razvoj fiksne telefonije u ovoj godini, Orion nam je odgovorio: „Orion telekom će u 2013. godini nastaviti sa ulaganjem u oblast fiksne telefonije kroz razvoj sopstvene infrastrukture i naprednih rešenja i servisa koja će našim korisnicima omogućiti nove mogućnosti i veću dostupnost usluge. Krajem 2012. godine smo lansirali našu Android aplikaciju Orion RING koja bilo koji Android uređaj pretvara u fiksni telefon. Na ovaj način pratimo tokove modernih tehnologija koje uspešno primenjujemo i na polje fiksne telefonije. Orion telekom se ističe inovativnošću i nastavlja da diktira tempo na srpskom tržištu telekomunikacija. 2011. godine smo prvi lansirali triple play uslugu (televizija, fiksna telefonija, Internet) i tako značajno izmenili tržište, pokazavši da kvalitetne telekomunikacione usluge ne moraju biti skupe. Biće nam drago da i konkurenti i država prepoznaju i podrže ovu ideju, jer će tako svi građani Srbije biti na dobitku. Za sada su nadobitku samo korisnici Orion telekoma. Od Orion telekoma u 2013. godini, i pored globalne krize, možete očekivati još revolucija na polju telekomunikacionih usluga.“

SBB

Najmlađi operator fiksne telefonije licencu je dobio tek 15. marta 2012. godine, pa je nastup kompanije SBB u ovom trenutku pre svega usresređen prema korisnicima kojima se nude primamljive cene. Naravno, korisnici fiksne telefonije osetljivi su i na kvalitet usluga i pouzdanost rada – rekli bismo, možda i više nego kod drugih servisa – ali na osnovu visoke reputacije SBBa i testova koje smo izvršili, za brigu o kvalitetu nema mnogo mesta. S druge strane, SBB uslugu fiksne telefonije možete da koristite samo tamo gde postoji SBB kablovska infrastruktura, što u uslovima kablovske „parcelizacije“ koja još uvek vlada kod nas onemogućava korišćenje ove usluge ako je vaš komšiluk monopolizovao neki drugi kablovski operator.
Ako ste već povezani na SBB kablovsku infrastrukturu (recimo, koristite njihovu kablovsku televiziju), nema dodatnih troškova instalacije telefona, pod uslovom da prihvatite ugovornu obavezu na 24 meseca; bez takvog ugovora cena uvođenja je 3990 dinara, a mesečna pretplate košta 390 dinara.
Nakon zasnivanja pretplate dobićete neophodan uređaj, kablovski voice modem na koji možete da priključite bilo koji klasični telefonski aparat (žičani ili bežični), a seoba broja je trivijalna – tamo gde preselite voice modem preselili ste i broj. Naravno, sve opet mora da bude u okvirima SBB kablovske infrastrukture. Dobra vest je da su pozivi unutar SBB fiksne mreže potpuno besplatni, što je jedinstven slučaj u domaćoj ponudi fiksne telefonije – ako se umrežite s familijom i prijateljima, bukvalno ne morate da se „skidate s linije“. Besplatne su i dodatne usluge: identifikacija poziva i poziv na čekanju su već aktivirani, a brzo biranje, preusmeravanje poziva, i govorna pošta mogu da se aktiviraju bez dodatnih troškova.
U okviru pretplate dobićete 100 minuta besplatnog razgovora ka fiksnim telefonima u Srbiji i ka inostranstvu u okviru zone 1, koja obuhvata fiksne mreže u SAD, Kanadi, većini evropskih zemalja, Australiji, te u nekim zemljama Južne Amerike i Dalekog Istoka. Kada potrošite 100 minuta, pozivi ka fiksnim brojevima u Srbiji koštaju dinar po minutu, a pozivi ka zoni 1 koštaju 6 dinara po minutu. Cena poziva ka domaćim mobilnim mrežama je 9 dinara po minutu, dok je svet podeljen u četiri zone a cene variraju od 6 do 96 dinara po minutu, pri čemu je većina odredišta koja ćete poželeti da zovete najdalje u zoni 2 (16 dinara za minut). Ukratko, veoma konkurentna ponuda koja će postajati sve primamljivija kako se mreža SBB fiksne telefonije bude širila.
Na pitanje o budućim planovima, SBB je odgovorio jednostavno: „Mi smo mlad operator fiksne telefonije i cilj nam je da konstantno povećavamo broj korisnika. Tome će dodatno doprineti prenos broja koji očekujemo što skorije, kao i uvođenje novih paketa.“

Telekom Srbija

Telekom Srbija je naša najveća telekomunikaciona kompanija. Formalno govoreći nastao je u junu 1997. godine, ali se zapravo nastavlja na višedecenijsko iskustvo i kompletnu infrastrukturu Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija, iz koga se izdvojio. Ovde smo se orijentisali na klasičnu fiksnu telefoniju, koja je opet podeljena u analogne i ISDN priključke. ISDN (Integrated Services Digital Network) je, kao značajna modernizacija postojeće analogne mreže, ponuđen 1997. godine, ali je danas nekako u drugom planu, do te mere da je pitanje da li se realno može dobiti novi ISDN priključak. Mesečna ISDN pretplata je jednaka pretplati za analogni telefon, minut razgovora i druge stavke cenovnika su takođe usklađene, tako da ćemo se ovde baviti analognim linijama koje čine bazu Telekomove ponude – u trenutku pisanja ovog teksta broj analognih priključaka u Srbiji je 3.615.799.
Telekomunikaciona infrastruktura Telekoma Srbija je razvijana je decenijama, pa je logično da ima najveću disperziju i da pokriva najveći deo teritorije naše zemlja. Prema podacima samog Telekoma, to pokrivanje je u slučaju fiksne telefonije (glasovne komunikacije) bezmalo 100 procenata, jer se klasična telefonska infrastruktura dopunjava CDMA tehnologijom, a u novije vreme i prenosom glasa putem širokopojasne tehnologije (BBTF).
Cena uvođenja telefonskog priključka je 6.000 dinara, a troškovi seobe priključka 1.200 dinara. Na to eventualno treba dodati troškove provlačenja kablova (ako oni već ne postoje u zgradi), ali samo ako je potrebno više od 150 metra vazdušnog / podzemnog kabla.
Unapređenjem ponude Telekom Srbija je postigao zavidan nivo integracije usluga, pa i na njihovom sajtu dominiraju napredniji Open i Box paketi koji pored telefonije obuhvataju Internet, IP televiziju, pa čak i mobilnu telefoniju. Ako se ograničimo na fiksnu telefoniju, cena mesečne pretplate (koju po zakonu određuje RATEL) iznosi 516 dinara, a u cenu je uračunato 300 besplatnih impulsa. Verovatno zbog nasleđa i upotrebe impulsa kao tarifnih jedinica, tarifni sistem Telekoma je komplikovaniji, pošto se umesto minuta razgovora u raznim mrežama koriste impulsi kao univerzalna jedinica. Jedan impuls trenutno košta nešto manje od 0,5 dinara.
Pri telefoniranju u okviru iste mrežne grupe (isti grad) impuls traje 26,367 sekundi, u međumesnom saobraćaju traje 17,204 sekunde, a ka mobilnim mrežama 10,93 sekunde. Prevedeno u poznate vremenske jedinice, cena razgovora u okviru istog grada iznosi 1,11 dinara, razgovor sa pretplatnicima fiksne telefonije u drugim gradovima košta 1,69 dinara po minutu, a razgovori sa korisnicima mobilnih mreža 10,93 dinara po minutu. Razgovori su jeftiniji od 9 uveče do 7 ujutru, kao i nedeljom i državnim praznicima tokom čitavog dana – tada minut razgovora košta 0,55 / 0,84 / 7,28 dinara, u zavisnosti od toga u kojoj se mreži nalazi sagovornik. Prednost Telekomovog tarifnog sistema je što minute uključene u pretplatu možete koristiti i za pozive mobilnim mrežama odnosno pozive ka inostranstvu, pa čak i da ih bolje iskoristite zahvaljujući noćnoj tarifi.
Pozivi ka inostranstvu su znatno skuplji, pa minut razgovora sa Crnom Gorom košta 14,56 dinara, sa većinom o kolnih zemalja 16,86 dinara, sa udaljenijim evropskim zemljama 20,80 ili 24,51 dinara, sa Amerikom 44,51 dinar a sa nekim dalekim zemljama 53,41 dinar. Za one koji mnogo telefoniraju ka inostranstvu veoma je korisna InoCall+ usluga koja omogućava da, uz fiksnu mesečnu pretplatu od 118,80 dinara, sa većinom inostranih destinacija razgovarati za svega 5,04 ili 14,40 dinara po minutu.
Vredi posetiti Telekomov sajt i prelistati ostale tarifne dodatke koji, uz skroman trošak, čine telefoniranje ugodnijim i efikasnijim. Najvažniji su identifikacija poziva (89,71 dinar mesečno), preusmeravanje poziva (44,86 dinara), konferencijska veza (44,86 dinara) i poziv na čekanju (44,86 dinara). Omnifon pretplata objedinjava prethodne usluge (te usluge su kod ISDN korisnika uključene u osnovni paket), a mesečna pretplata za njega iznosi 142,80 dinara. Svakako pogledajte i Box pakete, jer kombinovanjem usluga koje Telekom pruža možete značajno da uštedite.
Na naše pitanje o planovima u oblasti fiksne telefonije, naš najveći operator je odgovorio: „Telekom Srbija će prvenstveno raditi na daljoj integraciji servisa fiksne telefonije sa ostalim servisima a posebno na integraciji sa servisima mobilne telefonije. Već je sada moguće da, ukoliko ste poslovni korisnik, integrišete postojeće fiksne telefonske linije u Biznet pakete. Integracija fiksnih linija se ne naplaćuje, odnosno omogućena je u okviru mesečne pretplate za odabrani Biznet tarifni profil. Broj fiksnih linija koje Biznet korisnici mogu da integrišu zavisi od broja mobilnih linija koje imaju u okviru Biznet grupe. Svi korisnici BizFon usluge imaju mogućnost da integrišu Biznet linije u BizFon grupu. Cena poziva sa fiksnih BizFon linija ka integrisanim Biznet linijama je 0 dinara. Pored korišćenja postojećih sistema digitalne tehnologije, radićemo na tehnološkom razvoju i baziraćemo ga na najsavremenijoj IMS tehnologiji, definisanoj od strane 3GPP (3rd Generation Partnership Project) standardizacionog tela, koja omogućava realizaciju multimedijalnih servisa bez obzira na vrstu pristupne tehnologije koja je korisniku na raspolaganju (fiksni pristup, WiFi bežična mreža, mobilni…) i vrstu uređaja (fiksni/mobilni, PC/tablet…)“

Vaš izbor

Telekomunikacije su najzdravija i najprofitabilnija grana naše privrede, što pre svega dugujemo snažnoj konkurenciji. Sada je konkurencija stigla i u svet fiksne telefonije, pa nije lako izabrati favorita. Najveća prednost Telekomovog priključka je što ga, sva je prilika, već imate u kući i već ga decenijama koristite; ostaje samo pitanje kako da iz njega izvučete maksimum. Minut razgovora je, kada gledamo dnevnu tarifu, skuplji nego kod konkurenata, a i cena pretplata je prilično visoka, naročito ako joj dodate razne usluge koje su kod drugih operatora uključene u osnovni paket. Cene određuje RATEL,
pa se Telekom trudi da uvede nove usluge (poput usluge InoCall) kojima omogućava korisnicima povoljnije telefoniranje. Orion telekom nudi najjeftinije razgovore u domaćim fiksnim mrežama, ali je njegov glavni adut ipak mobilnost tj. mogućnost da dobijete telefonski priključak bez ikakve procedure i građevinskih radova u stanu – talasi prolaze kroz zidove mnogo lakše od žica.
SBB jedini nudi besplatne razgovore u okviru svoje mreže, konkurentne cene kod zvanja brojeva u drugim fiksnim mrežama i najjeftinije pozive prema mobilnim brojevima, ali ne treba zanemariti cenu pretplate. Naime, na 390 dinara „telefonske“ pretplate dodaje se 1036 dinara mesečno za održavanje kablovskog sistema. Cena je opravdana jer za tih 1036 dinara dobijate kvalitetnu analognu kablovsku televiziju sa mnogo domaćih i stranih programa.
U domenu pouzdanosti Telekom Srbija je neprikosnoven, pošto telefoni rade i kada nema struje (valjda i dalje imate neki telefonski aparat koji nije bežični), a oprema u centralama je spremna na sva moguća iskušenja. Orion telekom i SBB zahtevaju postavljanje aktivne mrežne opreme u vašem stanu, a tu opremu treba napajati – ako nema struje, nema ni telefoniranja. Uz neki mali UPS uređaj koji će obezbediti podužu autonomiju (ruter i bežični telefon ne troše mnogo energije), Orion bi mogao na ovom polju da izazove čak i Telekom Srbija, pošto ste uz bežičnu komunikaciju bezbedni čak i pred olujom koja bi počupala telefonske kablove, ali sve zavisi od rezervnog napajanja Orionovih baznih stanica i njihovih veza sa centralom. SBB je osetljiv na nestanke struje na putu od čvorišta do potrošača, ako na tom putu postoji aktivna mrežna oprema – dešavalo nam se da kablovska ne radi zato što u susednoj ulici nema struje, a ista bi sudbina zadesila i telefon.
SBB je u značajnoj prednosti kada se posmatra „dodatna vrednost“ komunikacionog kanala. Imate odličnu analognu televiziju, a možete dobiti još bolju digitalnu televiziju sa obiljem dodatnih paketa, virtuelni video klub i Internet čija brzina dostiže 100 Mbps. Telekomov ADSL je „zastao“ na 20 Mbps i korišćena tehnologija mu ne omogućava da ide dalje, pri čemu je brzina znatno manja ako se preko iste linije prenosi IPTV; još je neprijatnije što uplink ne prelazi 1 Mbps (takođe ograničenje tehnologije), dok kod SBBa uplink ide do 4 Mbps. Orion telekom uz telefon nudi besplatni Internet što je odličan adut, ali ako poželite da taj Internet bude brži, ne možete ići preko 1 Mbps / 350 kbps (ograničenje CDMA tehnologije). Ukoliko ipak korisnik želi brži internet, Orion telekom će to omogućiti korišćenjem drugih tehnologija.
I najzad, šta da izaberete? Odgovor zavisi pre svega od infrastrukture u vašem gradu, u vašem komšiluku i u vašoj zgradi. Kada proverite šta vam je zapravo na raspolaganju, razmislite o tome koliko zapravo telefonirate, da li vam je važna komunikacija sa radnim mestom, saradnicima u drugim gradovima ili razgovori sa inostranstvom. Pregledom naše tabele ustanovićete koji fiksni operator vam najviše odgovara, a onda proširite sliku, pa pogledajte kako on stoji sa ponudom Interneta, televizije i drugih servisa. Pokušaćemo da vam i u tome pomognemo već u narednom broju connecta.

Kako smo testirali

Ponudu operatora fiksne telefonije isprobali smo u našoj Redakciji. Tamo već imamo analogne i ISDN linije Telekoma Srbija, a za ovu priliku smo instalirali SBB-ov fiksni telefon i doneli ruter i telefon Orion telekoma. Kao telefonske aparate koristili smo Gigaset (žičane i bežične) fiksne telefone. Sva oprema je proradila bez ikakvih problema i lako smo uspostavljali veze sa jedne mreže na drugu. Da odmah odgovorimo i na pitanje koje su nam saradnici najčešće postavljali: kada se zove fiksni telefon u mreži drugog operatora, ne kuca se prefiks 011, kao kada se zove sa mobilnog telefona; samo unesete broj. Najavljena je i mogućnost seobe brojeva sa operatora na operatora, pa već u bližoj budućnosti neće biti bitno preko čije je mreže neki fiksni broj realizovan.

Iako u okviru ovoga testa nismo merili broj uspešnih poziva i kvalitet prenosa glasa (biće vremena za to u budućnosti) – stekli smo jasan utisak da fiksne mreže svih operatora funkcionišu vrlo dobro, nismo imali ni jednu neuspešnu vezu niti prekid komunikacije u domaćim mrežama. Kada se radi o pozivima inostranih brojeva povremeno je bilo problemčića, ali je složenost sistema takva da nije lako reći ko je za problem kriv. Uvedene su nove tehnologije, ali je fiksna telefonija ipak ostala ono što smo i navikli – pouzdan kanal koji će svako vaše HALO efikasno sprovesti do sagovornika.

Dejan Ristanović i Voja Gašić

Preuzeto iz časopisa connect