Turska sprema novi zakon za BigTech

Kompanije društvenih medija se verovatno neće u potpunosti pridržavati novog turskog zakona. Novi zakon će od njih zahtevati da uklone sadržaj „dezinformacija” i podele podatke o korisnicima sa vlastima. To će povećati perspektivu mogućih problema na platformama pre izbora sledeće godine.

Kompanije će se smatrati direktno odgovornim za nezakoniti sadržaj

Facebook, Twitter, Google i druge tehnološke kompanije su obavezne da u potpunosti ispoštuju zakon do sledećeg aprila. Ako to ne učine suočiće se sa mogućim zabranama reklamiranja i eventualnim smanjenjem propusnog opsega.

Analitičari navode da kompanije imaju globalne standarde privatnosti koje je malo verovatno da će prekršiti u Turskoj. To bi moglo da stvori opasan presedan za druge zemlje koje žele da izvrše kontrolu nad društvenim platformama.

„Neke od ovih kompanija verovatno neće poštovati zakon“, rekao je Sinan Ulgen, osnivački partner u Istanbul Economics-a.

Takav zakon predstavlja „teške zahteve i to bi značilo za njihove norme privatnosti i poverljivosti podataka, mogu stvoriti presedan koji se može koristiti u drugim zemljama“, rekao je Sinan.

Prema zakonu, koji je stupio na snagu ove nedelje, kompanije moraju da dele sa vlastima informacije o korisnicima koji objavljuju sadržaj koji predstavlja zločin, uključujući obmanjujuće informacije.

Od kompanija društvenih medija se traži da imenuju turske korisnike. Ako kompanija ne pruži informacije vlastima suočiće se sa smanjenjem propusnog opsega od 90 odsto odmah nakon sudskog naloga.

Kritičari zakona kažu da bi zakon mogao da pooštri pritisak vlade na društvene medije. AKP i nacionalistički saveznici podržali su zakon. Opozicija je to nazvala “zakonom o cenzuri” i navodi da bi mogao da utiče na parlamentarne i predsedničke izbore u junu.

Zakon je uglavnom kritikovan zbog nametanja zatvora korisnicima društvenih medija i novinarima koji šire „dezinformacije“. Međutim, novi zakon se takođe nadograđuje na zakone koji su nametnuti kompanijama društvenih medija 2020. godine, uz mnogo strože mere.

Kompanije će se smatrati „direktno odgovornim“ za „nezakoniti“ sadržaj ako ga ne uklone u roku od četiri sata nakon zahteva vlasti.

Društveni mediji su već pod strogim nadzorom

Ljudima se često sudi zbog objava poput onih u kojima se kritikuje upad Turske u Siriju ili se smarta da vređaju predsednika.

Prema izveštajima, pritisak vlasti i autocenzura transformisali su glavne turske medije u čvrst lanac komandovanja naslova koje odobri vlada.

Kompanije društvenih medija su do sada bile u mogućnosti da ispoštuju zakon iz 2020.godine. Kompanije su osnovale male korporativne entitete u Turskoj koji bi lako mogli da se povuku ako budu pod pritiskom, rekao je Yaman Akdeniz, stručnjak za sajber prava.

Ti zakoni su bili “meka tranzicija”. Međutim, vlada ih je sada učinila mnogo ozbiljnijim novim predlogom zakona, dodao je Yaman. „Ako sve ovo prihvatite, postajete deo organa za sprovođenje zakona jer se očekuje da u svemu pomognete“, rekao je Yaman.

Kompanije mogu biti kažnjene do 3 odsto svog globalnog prihoda ako se ne pridržavaju zakona, kao i zabrane reklamiranja.

Akdeniz je rekao da vlasti verovatno neće odmah uvoditi kazne kao što je smanjenje opsega. Vlada će verovatno početi sa manjim koracima kao što su novčane kazne. Međutim, on je rekao da mogućnost strožih mera predstavlja stalnu pretnju kompanijama.

Sezen Yesil, Metina direktora za javnu politiku za Tursku i Azerbejdžan, rekla je parlamentarnoj komisiji u junu da postoje neizvesnosti oko toga kako će se zakoni sprovoditi.

Pelin Kuzey Karaman, Google-ova direktora za odnose sa vladom i javnu politiku u Turskoj, rekla je komisiji da je kompanija uložila “maksimalni napor” da se pridržava zakona iz 2020.godine.

„Nažalost, ovi napori koje smo uložili na maksimalnom nivou pre samo 1 do 2 godine skoro će biti potrošeni sa novim nacrtom zakona. Kao Google, mi to zaista vidimo kao tužan razvoj događaja,“ rekla je Pelin.

Prema novom zakonu, provajderi usluga, kao što je WhatsApp, aplikacija koja je sve više prisutna u Turskoj, takođe je obavezna da osnuje lokalnu kompaniju. Zakon stavlja kompanije pod Upravu za informacione i komunikacione tehnologije (ICTA), koja ih može blokirati ako rade bez dozvole.

„Mislim da je za njih zakon kao lista želja. Vlada stavlja šta god im padne na pamet“, rekao je Akdeniz. „Postoji pokušaj da se regulišu platforme društvenih medija koje bi mogle biti model zakona za autoritarne režime.

Izvor: Reuters