U testu, 2000 ljudi je gledalo deepfake sadržaj, a samo dvoje je postiglo savršen rezultat
Kako deepfake tehnologija nastavlja da napreduje, raste zabrinutost zbog dezinformacija, prevara i krađe identiteta, a sve to zbog niskog nivoa pismenosti kada su u pitanju AI alati.
iProov studija pokazuje da je AI pismenost među širom javnošću alarmantno niska
Nedavna studija kompanije iProov otkriva da većina ljudi teško razlikuje deepfake sadržaj od stvarnosti. U istraživanju je učestvovalo 2.000 ispitanika iz Velike Britanije i SAD-a, koji su bili izloženi mešavini pravih i veštački generisanih slika i video zapisa. Samo 0,1% učesnika – odnosno dvoje ljudi – uspelo je da pravilno identifikuje sve primere.
Studija je pokazala da su stariji ljudi posebno podložni obmani uz pomoć veštačke inteligencije. Oko 30% ispitanika uzrasta od 55 do 64 godine, i čak 39% starijih od 65 godina, nikada ranije nije čulo za deepfake. Iako su mlađi učesnici pokazali veću sigurnost u svoje sposobnosti da prepoznaju deepfake, njihova stvarna tačnost u testu nije bila bolja.
Studija je takođe pokazala da su deepfake video zapisi značajno teži za prepoznavanje od slika – učesnici su imali 36% manju verovatnoću da tačno identifikuju lažni video u poređenju sa slikom. Ovo dodatno pojačava zabrinutost zbog prevara i širenja dezinformacija putem video sadržaja.
Društvene mreže su istaknute kao glavni izvori deepfake sadržaja. Skoro polovina ispitanika (49%) navela je da se deepfake materijali najčešće nalaze na platformama u vlasništvu kompanije Meta, uključujući Facebook i Instagram, dok je 47% ispitanika ukazalo na TikTok.
„Ovo pokazuje koliko su i organizacije i potrošači ranjivi na pretnju krađe identiteta u eri deepfake tehnologije“, izjavio je Endru Bud, osnivač i izvršni direktor kompanije iProov.
„Kriminalci koriste nesposobnost potrošača da razlikuju stvarne i lažne slike, što ugrožava njihovu privatnost i finansijsku sigurnost.“
Bud je dodao da čak i kada ljudi posumnjaju da je sadržaj deepfake, retko preduzimaju bilo kakve mere. Samo 20% ispitanika je reklo da bi prijavilo sumnjiv deepfake ukoliko bi ga pronašli na internetu.
Kako deepfake tehnologija postaje sve sofisticiranija, iProov smatra da se ljudi više ne mogu osloniti samo na sopstvenu percepciju za otkrivanje lažnog sadržaja. Bud naglašava da su potrebna biometrijska sigurnosna rešenja sa detekcijom „živosti“ (liveness detection) kako bi se suprotstavilo pretnji sve uverljivijih deepfake materijala.
„Tehnološke kompanije moraju zaštititi svoje korisnike implementacijom robusnih sigurnosnih mera“, rekao je on. „Korišćenje biometrije lica sa detekcijom živosti omogućava pouzdanu autentifikaciju, štiti sigurnost korisnika i daje im veću kontrolu, osiguravajući da organizacije i pojedinci mogu držati korak sa ovim sve većim pretnjama.“
Izvor: Techradar
