Uvodnik: Cloud i druge tranzicije

Koliko smo poslovnih, ličnih i svih ostalih podataka izmestili u cloud? Proces traje već godinama i prvobitni oprez je prerastao u neku vrstu letargije: jeste, malo smo zabrinuti za poverljivost i bezbednost podataka, ali sve je toliko lakše kada su informacije u oblaku… Razmere te tranzicije najbolje razumete kada pređete na novi računar ili novi telefon.

Svi se žalimo kako nove gene­racije pametnih telefona ne donose ništa novo, kako je kamera već bila toliko dobra da nema potrebe za boljom, kako džabe plaćamo za 5G uređaje kad 5G mreže kod nas nema ni na vidiku, kako će AI biti prisutan i na telefonima prethodnih generacija, kako su cene flagship modela pljačkaški visoke… A onda stigne novi Samsung ili iPhone i… kako odoleti. Nije neobično što je Mobile World Congress u Barseloni planetarni događaj.

Kada kupite novi telefon, slede slatke muke prelaska na njega, što je ove godine bilo trivijalno; samo sam se ulogovao i sve je bilo isto kao i ranije… samo (valjda) mnogo bolje. Što znači da su svi moji podaci bili u cloud-u, od imenika, preko raz­nih radnih parametara, aplikacija i njihovih podešavanja, pa do Whats­App i Telegram chat-ova i Dropbox-a na kome su svi podaci koje dnevno koristim. Čak je i Microsoft Authenticator volšebno preneo sve account-e bez potrebe za ponovnom autorizacijom. Savršenstvo, doduše, još nije dostignuto: godinama se pitam kako je moguće da se kod prelaska na novi telefon ne prenesu ring tonovi dodeljeni kontaktima, a i aplikacije domaćih banaka su čudne voćke, pa ću za aktiviranje jedne od njih verovatno morati da idem do ekspoziture. Ima tu i epizoda kada sam došao pred
kapiju PC Press-a i hteo da je otključam, pa tek onda primetio da na desktop-u mog novog telefona nema potrebne aplikacije. A što je još gore, znao sam gde ta aplikacija treba da stoji, ali nisam mogao da se setim kako se ona zove (Hik-Connect!) pa sam morao da suzbijem ponos i zvonim na interfon. Ali uz sve prob­lem­čiće, proces je fascinatno jednostavan i prilično potpun.

Osim lokacije podataka, važno je primetiti i njihov obim. Ovih dana priveli smo kraju veliki posao oko reprinta Računara u vašoj kući (posetite racunari.com, kupite publikaciju i… uživaćete) i samogradnje novog računara Galaksija. Pogledao sam koliko zauzima Dropbox folder tog projekta i šokirala me je cifra od 11 gigabajta. Dodajte tome folder sa prelomom publikacije na redakcijskom serveru, koji zauzima 31 GB, a onda to pomnožite sa dva ili tri zbog backup-a (da, koliko god cloud bio siguran, volim da imam jedan ili dva backup-a… nikad se ne zna) i stižemo do 100 i više gigabajta. A pre 40 godina su isti ti Računari u vašoj kući zahtevali jednu fasciklu listova otkucanih na pisaćoj mašini i desetak slika isečenih iz stranih kompjuterskih časopisa. Dobro, sad sve to izgleda mnogo lepše (zato ga i pravimo da bi izgledalo lepše) ali disproporcija u količini podataka sa kojima se operiše je neverovatna.

Šta su ti podaci? Većina je nevredna čuvanja, razne probe, slike koje smo nekome slali, popravljene slike, novi pokušaji, PDF-ovi za korekturu… Jedini način da stvari ostanu u održivom stanju je da, kada završite projekat, a dok se još sećate šta je šta, prođete kroz podatke i izdvojite ono što je vredno čuvanja. Neka trajno ostanu dostupne samo važne stvari, a ono ostalo možete snimiti na neki eksterni disk ili Blu-ray i odložiti ga sa strane – nema potrebe da time opterećujete ni svoj računar ni cloud. Izbegavajte haos među svojim podacima i rad će biti mnogo produktivniji i prijatniji!