Velika BIZIT anketa o radu od kuće: Dome, radni dome

PC Press je, u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, istraživao fenomen rada od kuće u domaćim uslovima – kakva su iskustva poslodavaca, zaposlenih, učenika i studenata, koliko su radili od kuće prethodnih meseci, kako sada rade, kako bi želeli da rade posle pandemije… Rezultati ovog kod nas jedinstvenog istraživanja prezentirani su na BIZIT panelu „Dome, radni dome“.

Istraživanje smo organizovali na našem sajtu tokom druge polovine oktobra, a kompletna komunikacija sa čitaocima tekla je kroz PC Press‑ove kanale – sajt, newsletter i društvene mreže. Pošto se mi uglavnom obraćamo IT‑jevcima i ljubiteljima vrhunskih tehnologija, jasno je da je većina odgovora stigla upravo sa te strane. A dobro je poznato da se u IT svetu najviše radilo od kuće, tako da rezultate ne treba nekritički preneti na kompletnu populaciju. Ipak, daleko od toga da su se javljali samo kompjuteraši – na slici 1 vidite da su u anketi učestvovali ljudi zaposleni u raznim oblastima: finansijski sektor, proizvodnja, uslužne delatnosti, zdravstvo, obrazovanje… Čak 56% anketiranih radi u firmama koje imaju preko 100 zaposlenih, dosta njih (13%) radi u firmama sa 11‑30 zaposlenih, a njih 17% radi u malim firmama, sa manje od 10 zaposlenih.

Iz ugla zaposlenih

Istraživanje je pokazalo da je za sve ili gotovo sve zaposlene rad od kuće organizovan u 61% firmi, dok je u 23% firmi od kuće radio veći broj zaposlenih. Samo u 1% anketiranih firmi niko nije radio od kuće u čitavom periodu pandemije. Što se samih učesnika ankete tiče (slika 2), njih 43% sve vreme radi od kuće, 23% radi hibridno a 6% radi u kancelariji. Za čak 28% zaposlenih dinamika rada od kuće se menjala tokom trajanja epidemije. U trenutku popunjavanja ankete 40% učesnika ipak više ne radi od kuće, dok njih 17% radi hibridno, nekim danima od kuće a nekim u kancelariji.

Učesnike ankete smo pitali za prednosti (slika 3) i nedostatke rada od kuće. Glavna prednost je, logično, bezbednost od infekcije (24%), ali je gotovo isti broj anketiranih (23%) naveo da ne gube vreme na odlazak na posao i povratak kući. Mnogi učesnici ankete posebno cene fleksibilno radno vreme, manje troškove za odeću i transport, pa i manji gubitak vremena na neproduktivne razgovore u firmi.

Što se nedostataka tiče (slika 4), gotovo trećini anketiranih smeta što su stalno u kući, uz manje socijalnih kontakata, i što zapravo rade više nego ranije, baš stoga što nemaju jasno radno vreme. Zaposlenima nedostaju i direktni kontakti sa poslodavcima, što umanjuje šansu za napredovanje, a smeta im i komplikovana komunikacija sa kolegama. Kao važan problem mnogi navode i nedostatak radnog prostora, neadekvatnu opremu, sporu Internet konekciju, otežanu koncentraciju zbog stalnih „upada“ ukućana…

Uz sve te probleme, 23% anketiranih bi želelo da, i kada opasnost od zaraze prođe, nastave da rade od kuće, njih 59% bi radili hibridno, dok bi 18% želelo da se u potpunosti vrati u kancelariju.

Šta kažu poslodavci

I među anketiranim poslodavcima najveći deo (67%) posluje u oblasti informacionih tehnologija, 13% se bavi uslužnim delatnostima, 7% saobraćajem, 6% obrazovanjem… Većina njihovih firmi ima manje od 10 zaposlenih, ali su u istraživanju učestvovali i mnogi vlasnici i direktori firmi sa 11 do 30 zaposlenih, a 6% anketiranih rukovodi firmama sa više od 100 zaposlenih. Tokom pandemije je 53% firmi organizovalo rad od kuće za sve zaposlene, u 20% firmi je organizovan rad na daljinu za manji deo zaposlenih dok, u 7% firmi nije bilo rada od kuće.

Posebno nas je zanimalo da li je rad od kuće uticao na produktivnost zaposlenih i ostvarene rezultate (slika 5). Čak 53% direktora kaže da nije bilo znatnijeg uticaja na produktivnost, njih 34% smatra da se produktivnost smanjila a 13% da se povećala. Kao glavni problem pri radu od kuće čak 80% poslodavaca kaže da nedostatak grupnog rada usporava razmenu ideja, a 13% njih se žali na usporenu komunikaciju zaposlenih. Poslodavci smatraju da je povratak u kancelarije neminovan, čim se epidemiološka situacija poboljša, ali ipak njih 20% ne očekuje skoriji prelazak na nekadašnje uslove.

Škola i(li) ekran

Što se ankete među učenicima i studentima tiče, pokazalo se da 33% njih uči isključivo online, a 47% većinski online (slika 6). I pored online predavanja, u 40% institucija ispiti i kolokvijumi se obavljaju isključivo uživo.

Učenici i studenti većinski (53%) smatraju da online nastava veoma otežava usvajanje gradiva, ali njih 20% kaže upravo suprotno, da više nauče online. Preostalih 27% smatra da su rezultati slični. Oko 60% studenata i učenika smatra nedostatak direktnog kontakta sa kolegama osnovnim nedostatkom online paradigme obrazovanja.

Uz stečena iskustva, 46% učenika i studenata ne bi ni u kom slučaju želelo da nastava i posle pandemije bude organizovana online, njih 27% kaže da bi tako trebalo učiti neke sadržaje, dok bi se 27% anketiranih opredelilo za potpuni prelazak na online (slika 7).

Diskusija na panelu

BIZIT panel: „Dome radni dome“ počeo je uvodnim predavanjem prof. dr Dragice Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na temu „Školovanje i rad od kuće – kako se menjaju bazični životni oslonci“. Fokus predavanja je bio na promenama u navikama i u edukacji koje su uslovljene pandemijom i životom u eri korone.

Usledila je panel diskusija u kojoj su, osim profesorke Pavlović Babić, učestvovali Tijana Koprivica, direktor za održivi razvoj Delta holdinga, Sonja Ćetković, Employment and HR websites Director u Infostudu, Jasna Janković, Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika i Ivan Milošević, partner Advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić. Moderator panela bio je naš kolega Nebojša Prijić.

Opšti zaključak panela je da tamo gde postoji volja i želja ljudi mogu da se snađu i da umeju da organizuju kompaniju u skladu sa potrebama i željama zaposlenih, iako niko nije siguran u kom će se čitav proces dalje odvijati. Dosta toga zavisi i od vakcinacije, ali i individualnih stavova, budući da vakcinacija formalno nije obavezna i da poslodavci nemaju pravo da uskrate zaposlenima rad. Situacija koja je sve zatekla je veliki test za privredu i poslodavce i sasvim sigurno će se navike menjati u narednom periodu. Digitalizacija učenja i poslovanja je nešto što je počelo i pre pandemije i nužno smo se zaputili u tom pravcu – iako je COVID‑19 možda doneo preveliki pritisak i prebrzo nas naterala da menjamo navike, potpuno je jasno da su promene radnih navika neminovnost, kako za zaposlene, tako i za učenike odnosno studente.