Veselin Grcić (Zemljotres) o muzici i računarima

Vokalno instrumentalni sastav Zemljotres je nastao 20.07.2008. u Aradcu. Grupa svira pretežno rock and roll sa elementima blues, country i progresiv zvuka. Ideju o Zemljotresu u maju 2008. godine započeli su Janko Hrubik (gitara) i Jano Litavski (vokal), a u julu su se pridružili i Ivan Hrubik (bubnjevi) i Vladimir Bagljaš (bas). Ivan Hrubik nije mogao da dođe u bend ranije jer se čekalo da poraste (mada se to i dalje čeka). Veliki uticaj na grupu imali su Atomsko Sklonište, Riblja Čorba, Psihomodo Pop, Buldožer, AC/DC, Rolling Stones i drugi, te je prvi repertoar bio sastavljen od obrada pesama pomenutih grupa. Prvu svirku su imali u oktobru u Belom Blatu gde su dobili sjajnu podršku od publike te im je to bio vetar u leđa. Od samog početka nastupali su u neuobičajenim kostimima, koristeći razne rekvizite čime su svaku svirku pretvarali u neobičan performans.

U narednom periodu Zemljotres je tresao bine i po moto  skupovima i ostalim velikim manifestacijama, a time su stekli reputaciju benda koji prati moto susrete. Učestvovali su i na takmičenjima Radija 202 i Live shot Kanala 9 na kojima su stigli do finala. Početkom 2009. Zemljotresu se pridružio i Mihal Labat (klavijature). Još pre dolaska Labata u grupu, imali su osnovu za prvi album. Tokom  2009. navežbali su sve pesme sa prvog albuma i promovisali ih po svirkama. One su odlično prihvaćene, što je bila dodatna motivacija da se nastavi sa autorskim radom. Početkom 2010.godine Litavski napušta grupu, a Labat preuzima ulogu pevača. Pored mnogobrojnih svirki tokom 2011. godine snimaju demo album “Šest stepeni Rihterove skale”. Uz mnogobrojne nastupe u 2012. godini, pripremali su se za snimanje prvog albuma. Početkom 2013. godine na predlog Petra Jelića odlaze u studio i snimaju prvi studijski album “Šest stepeni Rihterove skale”. Nekoliko meseci kasnije zbog bračnih obaveza grupu napušta Mihal Labat, a na njegovo mesto dolazi gitarista i pevač  Danijel Karabenč, koji je nastupao nekoliko puta sa Zemljotresom kao pridruženi član. Tom promenom grupa dobija tvrđi zvuk, jer je ulogu klavijature preuzela gitara.  U tom sastavu grupa je nastavila sa nastupima na moto skupovima, klubovima i festivalima od kojih se izdvaja Farba fest, na kojem su osvojili drugo mesto, a gostovali su i na nekoliko televizijskih emisija. Početkom 2014. godine je usledila promena članova u grupi i na mesto Ivana Hrubika i Vladimira Bagljaša dolaze bubnjar Veselin Grcić i basista Petar Paštrović, koji su do danas ostali aktivni članovi. Uporedo sa daljim radom na autorskim pesmama, grupa nastavlja sa intenzivnim svirkama, od kojih se izdvaja nastup sa YU Grupom. Ubrzo nakon toga dobijaju ponudu i za nekoliko nastupa u Slovačkoj, čime su našli put do nove publike i dokazali da jezička barijera ne predstavlja problem. Na tim nastuima su se čule i neke autorske pesme prepevane na slovački jezik. Nakon dolaska iz Slovačke ulogu pevača preuzima gitarista Janko Hrubik i tada grupa počinje sa intenzivnim radom na drugom albumu. Početkom 2015. godine u okviru evropske turneje poznate slovačke punk-rock grupe Ine Kafe, Zemljotres na dva koncerta u Bačkom Petrovcu i Beogradu nastua kao predgrupa zajedno sa grupom Zbogom Brus Li. Nakon toga Danijel Karabenč napušta Zemljotres i od tada grupa nastupa u tročlanom sastavu. Kao specijalni gost na jednom od nastupa u Zrenjaninu grupi se pridružila lokalna legenda Panta Šiklja Nafta sa kojim su izveli nekoliko njegovih hitova na opšte oduševljenje publike. Krajem 2015. godine ponovili su mini turneju po Slovačkoj i napravili sledeći korak u radu na autorskom materijalu. Grupa odlazi u studio i započinje snimanje pesama za album „Sokrat ponovo jaše“ koji bi trebalo da ugleda svetlost dana krajem februara 2016. godine.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Pojavom kompjutera je došlo do ekspanzije svih vrsta muzičara. Programi za komponovanje i pisanje muzike su generalno olakšali i skratili proces stvaranja i omogućili svakome da se time bavi.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kao i kvalitetne muzike, šunda je na muzičkom tržištu uvek bilo. Pojava kompjutera ga je samo popularizovala.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Takvu razliku je sve teže čuti u poslednje vreme, ali ona uvek postoji. Mlađa publika takve stvari možda ne primećuje, ali pošto muzika u digitalnom formatu ne sadrži ni deseti deo onoga što slušalac dobija na vinilu ili trakama, izvežbano uho će takvu razliku čuti svaki put.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalnim zvukom je lakše manipulisati u smislu dobijanja željenog proizvoda i svakako da je omogućio bržu i lakšu distribuciju, ali u umetničkom smislu nema prednosti u odnosu na analogni.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Takvim programima danas jeste moguće popraviti svaku grešku muzičara u studiju, ali ne mislim da će se zbog toga smanjiti potražnja za dobrim instrumentalistima. Dobrog muzičara ne čini samo sposobnost da ne pravi greške, već i stvari kao što su inspiracija, tehnika i osećaj za ulogu svog instrumenta u pesmi. Takvi ljudi se ne mogu zameniti programom i mislim da će uvek biti traženi.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Naravno da je moguće, ali ako se dovoljno para uloži u opremu.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ukoliko može da prenese emociju do slušaoca možemo je nazvati muzikom. Iako ne zahteva sviračko umeće da bi se stvorila, čovek ipak treba da ima osećaj za komponovanje. Stvar je i u tome da današnji pravac elektronske muzike obuhvata previše toga, čak i ono što bih ja radije nazvao bukom.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Sa daljim razvojem takvih programa, običan slušalac će sve teže primećivati tu razliku. Programi za pisanje muzike jesu dobri za vežbu i komponovanje, ali ne bi smeli da zamene muzičara u studiju. Primetio sam da to muzičari sve češće praktikuju. Za mene ne bi bilo nikakvog zadovoljstva u tome kad bi u našim autorskim pesmama moj doprinos bio zamenjen kompjuterom.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Distribucija pesama na internetu je u velikoj meri smanjila njihovu komercijalnu vrednost, ali muzika baš zbog toga lakše nalazi put do većeg broja ljudi, što je za mene ipak važnije. Mi smo imali priliku da se uverimo koliko dobro autorska prava funkcionišu u ostalim zemljama i ne vidim zašto jednog dana tako ne bi bilo i kod nas, ali sumnjam da će to biti uskoro.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ništa ne može da zameni pravu publiku na nastupima. Broj Youtube pregleda ima svoju vrednost i lepo je znati da su pesme slušane, ali povezanost sa publikom koja se oseti na nastupu je jedinstvena.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Za većinu uspešnih reklama najveću ulogu igraju društvene mreže. Takve reklame dolaze do najvećeg broja ljudi, a uz to su i najjeftinije.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne uvek. Često je odziv publike potpuno suprotan broju ljudi koji su rekli da će prisustvovati i u pozitivnom i u negativnom smislu. Neki od najposećenijih nastupa su nastupi koji uopšte nisu bili reklamirani na društvenim mrežama.

VII – BORBA ZA RNR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend trenutno radi na snimanju drugog autorskog albuma „Sokrat ponovo jaše“, nakon čega nastavljamo sa pisanjem novih autorskih pesama i novim nastupima po Srbiji i inostranstvu.

Predrag Jovanović

Računajte na računare