Za nekoliko meseci prodato 35.000 električnih trotineta samo u Beogradu
Električni trotineti kao prevozno sredstvo u EU postaju sve više problem nego olakšanje u saobraćaju. Dve najveće kompanije za iznajmljivanje Lime i Bird već vrede preko milijardu evra, a potražnja za ovim vidom prevoza ne jenjava. Radi bezbednosti, pojedini evropski gradovi zabranili su korišćenje trotineta u pojedinim delovima ili su vremenski ograničili njihovu upotrebu. Za nekoliko meseci prodato je 35.000 električnih trotineta samo u Beogradu, što je, kažu, rekord za neko prevozno sredstvo. Liste čekanja za kupovinu na kredit su duge i po nekoliko meseci, a kupovina preko interneta nije još evidentirana.
Stručnjaci upozoravaju da ne treba zabranjivati ovakav ekološki transport, ali i da se moraju uvesti pravila zbog tolike masovnosti. Trotineti su u Srbiji neprepoznatljivi u zakonu, ali se mogu tretirati kao vozilo jer ih pokreće električni motor. U tom slučaju, za njega važe pravila iz saobraćaja, ali ga voze i osobe koje ne znaju da čitaju saobraćajnu signalizaciju ili ne znaju, na primer, da li imaju prednost ako dolaze sa desne strane u raskrsnicu.
„Prvo moramo uvesti potpunu pravnu normativu koja će jasno definisati ko i pod kojim uslovima može upravljati trotinetima, pa onda i šta trotinet mora da ispunjava – od tehničke opreme do uslova i možda najvažniju stvar gde se sve mogu voziti trotineti i u koje vreme“, kaže Milan Vujanić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, piše portal RTS-a.
Druga bitna stvar je zaštitna oprema, ali i uređaji za signalizaciju. Po sadašnjem zakonu, biciklisti moraju da imaju svetloobojeni prsluk, ali i kacigu, dok trotinet voze mnogi bez ikakve zaštite i svetlosne signalizacije, naročito u večernjim satima. Kada bismo sada tumačili trotinet, on bi zakonski najbliži bio mopedu, jer mu je brzina i do 30 kilometara na čas.
„Interesantno je to da i mopedi moraju da ispunjavaju određene zakonske uslove, trotineti nisu prepoznati zakonom, a kada budu prepoznati, onda se može definisati i šta od uslova moraju da ispunjavaju i oni, ali i vozači koji njima upravljaju“, navodi saobraćajni analitičar Milan Božović.
Postavlja se pitanje ko u slučaju nesreće ili povreda snosi odgovornost, ko plaća odštetu ako, na primer, trotinetom teže povredi pešaka. Analitičari kažu da bi možda komunalna policija mogla na osnovu nekog pravilnika da se pozabavi ovim fenomenom, ali ne i da zabrani vožnju električnih trotineta. Za sada kod nas nije bilo težih udesa u kojima je učestvovao trotinet, ali zakonsko rešenje je neophodno jer, pored sigurnosti onih koji voze, treba paziti i na sigurnost ostalih učesnika u saobraćaju, kažu stručnjaci.
Izvor: RTS
