Zašto više volimo robote koji prave greške?
Od tehnologije očekujemo da bude savršena, što nas istovremeno fascinira i plaši, pa tako roboti koji prave greške čine da se osećamo sigurnije povodom sopstvene ljudske prirode.
Stručnjaci iz kompanije Boston Dynamics menjaju ideju o onome šta bi sve roboti mogli da urade. Njihov Atlas robot je poslednji u liniji naprednih humanoidnih robota koje razvijaju. Sposobnost da kontroliše pokrete ruku, torza i nogu, te da postigne kontrolu nad celim telom, bitno povećavaju broj poslova koje bi ovaj robot mogao da obavlja.
Snimak TED govora Marc-a Raibert-a, osnivača Boston Dynamics-a, dokaz je da naučno-fantastična budućnost, u kojoj će roboti moći da rade sve što mogu ljudi i životinje, nije daleko. Na videu može da se vidi još nešto – Atlas humanoidni robot koji greši u obavljanju jednostavnih kancelarijskih poslova. Snimci robota iz ove kompanije su i ranije postajali viralni, ali su obično karakterisani kao vesnici robo-apokalipse. Reakcije na robote koji greše su daleko blaže, te imaju u sebi tragove saosećanja.
“Žao mi je robota. Budućnost će izgleda biti prilično uvrnuta”, piše jedan komentator na Reddit-u. “Ovo je najslađa stvar koju sam videla da robot radi. Jadničak se toliko trudio”, dodaje drugi.
Postavlja se pitanje zašto lakše prihvatamo robote koji ne uspevaju da obave zadatke za koje su napravljeni. Prema grupi naučnika iz Centra za interakciju robota i ljudi u Salcburgu to se dešava iz istih razloga iz kojih nam se više dopadaju ljudi koji prave greške – čine ih pristupačnijima, te manje zastrašujućima. Drugim rečima, tako više izgledaju kao ljudi.
Naučnici iz Salcburga su nedavno izveli eksperiment u kojem je 45 subjekata trebalo da napravi konstrukcije od LEGO blokova uz pomoć malog, humanoidnog robota. U nekim testovima naučnici su programirali robota tako da pravi jednostavne greške, a kad su upitani da ocene robote, ispitanici su robotima koji su pravili greške davali bolje ocene.
Teško je precizno odrediti zašto greške robote čine dopadljivijima, ali se pretpostavlja da je tako zbog Pratfall efekta – fenomena u socijalnoj psihologiji koji čini da nam se više dopadaju oni koji greše. Naravno, ovaj efekat je drugačiji u odnosu na kontekst. Tako ne volimo ljude koji stalno prave greške, ali nam se više dopadaju oni koje smatramo besprekornim pojedincima tek kad pogreše. Izgleda da i roboti ulaze u ovu kategoriju.
Na kraju, ljudi o robotima najviše saznaju iz medija i filmova, koji obično prikazuju savršeno funkcionalne mašine. Kad to iskustvo postane neposrednije, ljudi imaju priliku da vide robote koji greše, što čini da tehnologija postane bliža, te da se čovek oseća manje ugroženim.
Spekuliše se o tome da bi kompanije u budućnosti mogle da programiraju robote tako da prave sitne greške tokom interakcije sa ljudima, a ništa nije ljudskije od toga.
Izvor: theverge.com
