Zašto žene neće u IT industriju
Iako istraživanja pokazuju da devojčice u osnovnim školama pokazuju iste ili čak bolje veštine od dečaka kada je reč o programiranju i korišćenju digitalnih tehnologija, kasnije se u mnogo manjem broju opredeljuju za studije i rad u IT industriji.
O tome šta je izazvalo podelu u polovima kada se radi o digitalnim profesijama, koje su u opasnosti od obeshrabrivanja mladih žena da uđu u tech-sferu, govorila je Nikol Pretorius iz SheCanCode zajednice žena u tehnologiji, na konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju, koju je u Beogradu organizovao British Council.
Prema podacima istraživanja, koliko žena radi u IT industriji?
Taj podatak varira od zemlje do zemlje. Interesantno je da zemlje Balkana imaju veći broj žena koje se bave ovim poslom, više nego što ih ima na Zapadu, dok je Velika Britanija među zemljama koje broje najmanje žena u IT industriji u čitavoj Evropi. U Velikoj Britaniji 47 odsto poslova obavljaju žene, ali samo 17 odsto njih bavi se IT-jem. Rezultati su prilično zastrašujući. Samo 19 odsto diplomiranih IT-jevaca su žene. Još više nas brine to što je u proteklih pet godina broj žena koji radi u IT industriji pao na 8 odsto.
Šta kažu poslodavci u IT industriji na ove podatke?
IT industrija raste mnogo brže od ostalih ekonomija i dvostruko brže od nedigitalnih sektora. Čak 43 odsto IT firmi smatra da nedostatak školovane radne snage ometa njihov razvoj. Ohrabrujuće je da većina poslodavaca u IT industriji želi da zaposli ženu ukoliko ima određene kompetencije.
Koji je, zapravo, razlog što ima manje žena u IT industriji i zašto ne preferiraju ovu profesiju?
Mislim da to zavisi od okruženja u kojem se nalazimo. Većina žena želela bi da se bavi poslom koji bi im omogućio da putuju, troše puno novca, budu prelepe, više nego da budu bitne na polju nauke i tehnologije. Jedna od glavnih barijera jeste nedostatak uzora, tj. osoba na koje žene mogu da se ugledaju. Problem su, takođe, predrasude koje ljudi imaju o ovom poslu. Devojke uglavnom misle da je IT dosadan, da je to muško zanimanje, da je previše teško i da nije dovoljno kreativno.
Svi podaci govore suprotno, odnosno pokazuju da su žene bolje u ovom poslu od svojih muških kolega. Jasno je da žene nisu zainteresovane za tehnologiju, a razlog je nedostatak znanja o tehnologiji i nauci kao i nedostatak uzora.
Da li postoje načini pomoću kojih bi ovaj problem mogao da se reši, imate li neki predlog?
Kada je reč o školama, mislim da bi trebalo da se predaje tako da ne bude dosadno, otići dalje od tabela i suvoparnog učenja, već da bude predstavljeno kao nešto o čemu mogu da pričaju, sa čime mogu da se povežu. Takođe, predmeti treba da budu izazovni deci mlađeg uzrasta, kako bi im otvorili horizonte i pomogli im da se odluče za ovu profesiju.
Velika Britanija uvela je implementarno kodiranje u osnovne škole pre par godina, kakvi su rezultati sada?
Primetan je mali porast broja žena u IT industriji, ali proporcionalno gledano u osamdesetim godinama, 40 odsto diplomiranih IT-jevaca bile su žene, a danas je taj procenat upola manji. Ključ prevazilaženja polnog raskoraka u digitalnoj industriji leži u školstvu. Poslodavcima je i dalje teško da nađu studente sa završenim fakultetima koji poseduju dobre digitalne veštine, koji ne razumeju samo teoriju već imaju i rad u praksi. Praksa je vrlo bitna kako bi studenti imali sa čime da se povežu i motivišu.
Takođe, bilo bi dobro da se organizuju neke radionice gde bi studenti imali svog mentora koji bi im davao savete o karijeri kako bi saznali o svojim mogućnostima i šansama.
Da li SheCanCode ima neke prognoze?
Volela bih da za 10 godina ne moramo da pričamo o ženama u IT industriji, a čini mi se da ne možemo to toliko brzo da postignemo. Činjenica da sam pre tri godine pričala isto što i danas prilično je tužna, i govori da nije bilo baš mnogo promene. Mislim da ima nade, samo bi bilo optimistično pretpostaviti da neće biti rodnih problema za 10 godina.
Nove tehnologije u obrazovanju
Digitalizacija obrazovnog sistema ključna je za razvoj modernih ekonomija, zaključeno je na međunarodnoj naučnoj konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju koju je u Beogradu, petu godinu zaredom, organizovao British Council. Više od 60 najpoznatijih stranih i domaćih predavača iz ove oblasti predstavilo je svoje inovativne pristupe u nastavi i prenelo iskustva u njihovoj primeni.
Digitalna pismenost jedan je od najvećih nedostataka školskog sistema i po tome on mnogo zaostaje u odnosu na druge oblasti, poput medicine ili bankarstva. Zato je neophodno da se nastava inovira i da se uradi sve što je potrebno da se veštine dece podignu na viši nivo, a uloga nastavnika ključna je u tome”, rekao je Andrew Zerzan, direktor programa u obasti obrazovanja British Council-a.
