Zavisnost od video igara od sada se zvanično tretira kao bolest
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara. „Nakon što smo konsultovali stručnjake iz celog sveta i pomno proučili literaturu, odlučili smo da taj poremećaj dodamo na popis bolesti“, rekao je za AFP načelnik odeljenja WHO-a za psihičko zdravlje Shekhar Saxena. Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao uzorak ponašanja u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet igranju nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica. Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da bude dovoljno ozbiljno da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.
Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su prvo, manjak kontrole nad navikom igranja (učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu). Drugo, igranje dobija prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima, i treće, nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica (manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu). Iz WHO-a kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako. „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr. Vladimir Poznyak koji je predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti. Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska, procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se s vremenom mogla povećavati.
Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitna klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u, u Teksasu je jedan od onih koji se ne slažu ali isto tako ne smatra da gejming poremećaj ne postoji, samo smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način (dijagnozom) … Ovo stvarno otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest“. Apsolutno bilo šta, na primer gledanje previše fudbala na TV-u, može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema, rekao je Bean: „Otvaranje tih vrata je Pandorina kutija.“
Standard definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači ga koriste kako bi zaveli razlog smrti, bolesti, povrede i simptoma, a doktori i drugi lekari ga koriste za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguravači koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu. Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će povećati mogućnost da „ljudi koji pate od ovih stanja mogu da dobiju odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.
Izvor: CNN
