1. čas – ili obuzdavanje nestrpljivosti (07.09.2009.)
Ulazak u vozilo otvorilo je priču o podešavalju odmaknutosti i nagnutosti sedišta (to sam znao i ranije) i podešavanju glavnog i bočnog retrovizora.
Prvi čas sveo se, uglavnom, na priču o komandnoj tabli i funkciji prekidača i pokazivača na njoj i na volanu. Skrenuta mi je pažnja da na pitanje gde se pali svetlo (koja korist od tačnog odgovora – to ili znaš ili ne?) nikako ne ukažem na ručicu kod volana nego na prekidač na tabli. Ne volim te polu-smislene spletke.
Iako motoristiku ne pitaju na ispitu, objašnjeno mi je ponešto od gradiva koje je u direktnoj vezi sa pojedinim indikatorima na tabli. Tako je indikator pregrejanosti motora bio povod da saznam nešto o funkcijama hlađenja motora vodom (ili vodom i antifrizom) kao i podmazivanju uljem. Pucanje kajša ventilatora koji se nalazi ispred hladnjaka i neodržavanje nivoa ulja navedeni su kao najčešći razlozi pregrevanja motora. Ako je to sve u redu a motor ipak “ima vrućicu“, treba ga voditi kod čika doktora. Pa da li ja izgledam baš tako… Ne, ne, čovek je samo duhovit. Objašnjeno mi je i kako se oprezno (i sa krpom) otvara poklopac hladnjaka radi dopune vodom (ili vodom i antifrizom), kao i to kako se meri nivo ulja. Gle, čuo sam da treba čitati uputstvo i u odgovarajućim razmacima kontrolisati i/ili menjati tekućine a ne “kao što to radi Šilja“ (!?!). Objašnjeno mi je koji indikator pokazuje količinu goriva u rezervoaru i šta znači biti na “rezervi”.
Ljudi koji su prolazili pored vozila u kome smo sedeli predano su nas posmatrali. Valjda su pokušavali da shvate ko bi kome mogao da drži čas. Jedva čekam da postanem šoferčina. Dosta mi je ovih latentnih poniženja.
Pred kraj časa rečenica instruktora povećala je naglo adrenalin – “čas vožnje nije čas ako se bar malo ne provozamo“. Kako ovaj Golf ima duple komande, ja sam samo kontrolisao gas i motao volan obilazeći blok zgrada u komšiluku. Otrežnjavajuće iskustvo. Stajanje (usporavanje) i pregled raskrsnica stalno me je plašio zbog očekivanja da se motor ugasi (!?) i razmišljanja šta bi sve trebalo uočiti i pritiskati, a što je tada radio instruktor. Bolje je zato obuzdati nestrpljivost i čekati da cela stvar “legne“ na nekom poligonu i uz moju kontrolu.
Rekoh vec da je Golf 2 (dizel) vozilo mog cenjenog instruktora! Kolega mi reče da je naša Škoda (automobil firme) iste kategorije kao i Golf 2. Nadam se da ću se kasnije lako primiti na nju (sem ako ne počnu da mi kriju ključeve).
Među-sobne teme u firmi su se (bar za mene) znatno izmenile. Stalno nešto zapitkujem iskusnije kolege, pa se priče i šale uglavnom vrte oko automobilizma. O razgovorima na temu treba li imati kola (pod-tema: nova ili polovna) i šta kupiti (pod-tema: benzinac ili dizelaš), napisaću nešto drugom prilikom. Već sam opomenut da blog poruke ne treba da su toliko opširne.
Tek, sada i ja, u ovim godinama, učestvujem u pravim muškim razgovorima u kojima su žene uglavnom smešni likovi. Šta ti sve učini članstvo u čoporu!
Prigodne pošalice:
1. Zašto pešake ne treba gaziti popodne? – Zato što su bajati.
2. Sa Mercedesom se lakše obaraju pešaci zato što napred ima nišan. Tu je pomenut i dopunski efekat “otvaranje vrata“ za one malo visprenije koji bi da se izvuku pretrčavanjem. O bodovanju zgaženih ne bih da vas zamaram. Znate i sami.
Šta sam sinoć (otprilike) sanjao: 
Pročitajte u prethodnom nastavku: Kako se Neša uopšte odlučio na ovaj korak
