Bakini kolačići
Koliko puta vam se dogodilo da uđete na određeni sajt poput “ Facebook”, ili neke druge platforme, i da baš u tom trenutku iskoči reklama za vaše omiljene patike, ili nekog drugog proizvoda koji ste nameravali da kupite? U redu, možda je slučajnost, međutim posle nekoliko ponovljenih sličnih situacija, počinjete da sumnjate da li internet može zaista da čita vaše misli i želje. Ipak, tehnologija nije još toliko napredovala, a evo o čemu se radi.
Za početak pokušajte da se prisetite vaših ranijih unosa u pretraživač, ili jednostavno uđite u istoriju vašeg pretraživača, potom uporedite vaše prethodne unose sa zapaženim ponudama nekih od brendova. Primetićete da postoje izvesne sličnosti. Zapravo radi se o tome da pretraživači kao Google, Bing i drugi naizgled jesu besplatni, međutim živimo u vremenu u kojem najvrednija valuta jeste informacija. Stoga, pretraživači koriste posebne fajlove takozvane “kolačiće” (cookies), u koje se pohranjuju informacije i podaci o korisničkim unosima i pretragama, na taj način velike kompanije kao što su Google i drugi trguju sa drugim velikim brendovima i korporacijama, dajući im informacije o korisničkim pretragama i navikama na osnovu kojih se formiraju načini i kanali komunikacije sa korisnicima, odnosno potencijalnim potrošačima. Naravno kolačići nisu isključivo nekakvi zlonamerni programi, oni takođe imaju funkciju da korisnicima olakšaju korišćenje sajtova, poput pamćenja lozinki, korisničkog imena i omiljenih unosa.
Ipak ovakva praksa praćenja korisničkih navika i njihova upotreba u organizovanju advertajzinga, izaziva razna pitanja, pre svega koliko su naši podaci na Webu zaštićeni od bilo kakve zloupotrebe, i koliko nam prija osećaj da neko prati i beleži naše navike i ulazi u našu privatnost. Naravno, uvek vam ostaje opcija da ograničite ili ukinete funkcionalnost kolačića, međutim u zavisnosti od sajta takav postupak može učiniti vaše surfovanje internetom nešto težim, a u pojedinim slučajevima i nemogućim.
Nemanja Pavlović
