Biti ili ne biti programer?
Digitalizacija je tema godine, a IT zanimanja, kažu svi, omogućavaju da se brzo i lako nađe posao i da plata bude veoma solidna. Ali kako steći znanje koje je potrebno da bi se stiglo do posla iz snova? Mnoge obrazovne institucije obećavaju da se sve može začas i bez napora naučiti, ali realnostje ipak malo drugačija
Da li je posao programera uopšte za vas?
Počnimo od ključnog pitanja: možete li vi uopšte da postanete programer? Kad ste počeli da razmišljate da li da postanete programer i bavite se tim poslom, treba da dobro razmislite vidite li sebe u nekoj IT firmi kako sedite za računarom i razvijate neka programska rešenja osam sati dnevno. Ako vas ta slika opterećuje, nema potrebe da razmišljate dalje.
Drugo pitanje koje treba da postavite sebi jeste da li imate sposobnosti za to, da li vam taj posao „leži“. To ne znači, kao što mnogi tumače, „da li si dovoljno pametan za taj posao“ nemamo svi talenat da budemo pisci ili slikari, pa je tako i s programiranjem. Neki ljudi imaju taj „programerski kliker“ koji je pokazatelj da mogu shvatiti koncepte programiranja i razvoja softvera.
Kako steći odgovarajuće IT obrazovanje?
Ako ste sigurni da je posao programera za vas i da ćete lako savladati neki od programskih jezika, imate praktično dve opcije: da učite samostalno ili da upišete proverene IT kurseve. Prva opcija je moguća, ali uspeh se postiže samo uz određene uslove:
- da vam logika dobro ide i da imate tehničko predznanje,
- da odlično znate engleski, zbog tutorijala koji su na tom jeziku,
- da imate prijatelja koji je već programer i koji vas može pratiti dok učite.
Druga opcija je lakša i bolja, ali treba odabrati pravu ustanovu. Ukoliko odaberete pogrešnu, računajte da ste izgubili i vreme i novac i nakon razočarenja, teško da ćete skupiti snage da ponovo pokušate. Zato se pre odluke dobro raspitajte i proverite šta škola nudi. Najbolje je da na društvenim mrežama pokušate da pronađete ljude koji su već pohađali tu školu, zamolite ih da vam prenesu svoje iskustvo i da li im je to obrazovanje pomoglo da pronađu posao. Ako od njih deset niko nije uspeo da se zaposli nakon završene edukacije, idite dalje.
Kako do prvog posla?
Nakon što ste naučili da programirate, kreirali prve aplikacije i shvatili koncepte programiranja, bitno je da stečeno znanje primenite u praksi. Ukoliko smatrate da ste spremni za zaposlenje, prvi korak je da napišete CV i otvorite profil na LinkedIn-u koji će biti IT profilisan. Fokusirajte se na to da u njemu jasno napišete koje tehnologije znate i budite sigurni da možete da ih primenite u praksi. Onda „doterajte“ svoj LinkedIn profil, „zapratite“ osobe koje se bave IT regrutovanjem i ukoliko im se vaš profil učini zanimljivim, ubrzo će vas pozvati.
Druga opcija koju imate jeste da prvo jedan period volontirate u nekoj IT firmi kako biste stekli praktično iskustvo. Treća opcija je da probate na sajtovima za freelance poslove. Potrebno je da dobijete neke manje, jednostavnije projekte i tako steknete još malo sigurnosti, a onda da tražite stalni posao.
Ne odustajte
I za kraj, najbitnija stvar je: ne odustajte! Ako ste doneli čvrstu odluku da budete programer, ne odustajte na prvoj prepreci. Ako vas ni nakon petog poslatog CV‑ja niko nije kontaktirao za posao, nemojte da se obeshrabrite. Ako vam se učini da ipak niste vi za to, ne odustajte. Ako se u međuvremenu zaposlite kao konobar da biste mogli da se izdržavate, opet ne odustajte. Jer, kao i u drugim oblastima, uspeh ne dolazi preko noći.
Sve što sam napisao ovde, potiče iz ličnog iskustva, jer još od 2005. godine, kada sam napravio svoj prvi sajt i napisao prve linije koda, do danas, kada radim kao predavač u Cubes IT Centru, iz oblasti Web programiranja, prošlo je mnogo prepreka, mnogo prekovremenih sati i dugih noći pisanja programskog koda. Danas se trudim, zajedno sa svojim kolegama, da sve svoje znanje i iskustvo prenesem mladim ljudima koji se čvrsto nadaju da će biti dobri programeri. Svestan svoje odgovornosti, prema njihovim očekivanjima, napisao sam ovaj tekst u nadi da će mnogima pomoći da donesu prave odluke.
Miodrag Lapčević
