BIZIT 2025: Rešenja, ne izgovori
Pod geslom „Rešenja, ne izgovori” 4. i 5. novembra u hotelu Metropol u Beogradu održana je dvanaesta BIZIT konferencija. Uz brojne učesnike i partnere, dočaran je svet novih izazova i odgovora na njih, zahvaljujući upotrebi digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i savremenim rešenjima koja unapređuju tehnologije i pomažu poslovanje.
Svake godine BIZIT okuplja zajednicu onih koji razumeju da tehnologija nije sama sebi svrha. Ona je alat, pokretač, saveznik. Iznad svega, ona je odgovor – na izazove tržišta, promene u društvu, sve zahtevnije korisnike i ograničene resurse. U vremenu kada je lako reći „ne može”, okupljamo one koji znaju kako se „može”, one koji ne čekaju idealne okolnosti, već ih stvaraju – znanjem, iskustvom i savremenim tehnologijama.
Bilo je to mesto dijaloga, inspiracije i povezivanja s ljudima koji menjaju pravila igre i oblikuju digitalnu budućnost. Na jednom mestu su se okupili ljudi iz IT sektora, predstavnici najvećih kompanija u Srbiji, eksperti s bogatim iskustvom, a predstavljena su i rešenja koja oblikuju privredu. Pored znanja i primera iz prakse, BIZIT je doneo priliku za networking, razmenu ideja i saradnju koja pokreće nove projekte.
Zajedno, dvanaesti put
Po tradiciji, konferenciju je otvorila direktorka PC Press-a Vesna Čarknajev, koja je govorila o vodećim trendovima i dešavanjima u industriji, osvrnuvši se i na proteklih dvanaest godina, koliko BIZIT traje.
„BIZIT nije samo još jedna konferencija u nizu. BIZIT je mesto gde se ideje pretvaraju u planove, a planovi u projekte. Gde se tehnologija ne slavi zbog svoje supermoći, već zbog svoje upotrebne vrednosti. I ove godine smo u vanrednoj situaciji, kada se glasovi sa ulica stapaju s tišinama u institucijama. Nadamo se da će oni koji imaju moć da odlučuju imati i mudrost da oslušnu poruke koje dolaze od ljudi i da situaciju reše jer ovako dalje nije dobro. Posledice osećamo svi”, istakla je gospođa Čarknajev.
„Tehnologija je danas svuda – u našim telefonima, u našim kancelarijama, u našim navikama. Ali ono što je najvažnije: ona je i u našim odlukama. Jer, tehnologija nije neutralna. Ona oblikuje način na koji radimo, komuniciramo, kupujemo, lečimo se, učimo. Tehnologija nam puno pomaže u procesima kada se zauzimamo za ono u šta iskreno verujemo. Važno da je razumemo tehnologiju i kao korisnici, i kao njeni kreatori. I to je ono što BIZIT izdvaja od drugih konferencija, BIZIT je mesto gde korisnici i kreatori tehnologije razgovaraju o tome kako tehnologija zaista može da pomogne u rešavanju poslovnih problema i zaista doprinese povećanju naše konkurentnosti i produktivnosti.
I zbog toga ste vi, učesnici BIZIT-a, jedinstveni i posebni, jer ne dolazite da čujete šta je novo – već da pitate šta s tim možemo da uradimo. Zato vas molim da tu posebnost maksimalno koristite i zajedno s našim predavačima kreirate program, postavljanjem pitanja i diskutovanjem na brojne teme koje ćemo ovde otvoriti.”
Makroekonomski trendovi
Uvodno stručno predavanje na temu makroekonomskih trendova u svetu i kod nas održao je Dragan Đuričin, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dragan Đuričin je redovni član Svetske akademije umetnosti i nauke, kao i član Savetodavnog komiteta Uneska. Profesor je strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, upravljanja rizicima preduzeća i ekonomike strategije. Glavni je urednik časopisa Ekonomika preduzeća – SAE Journal of Business Economics and Management. Predsednik je Udruženja korporativnih direktora Srbije. Napisao je desetine knjiga iz oblasti strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, sistemske tranzicije, upravljanja rizicima i Industrije 4.0. Bio je osnivač i izvršni predsednik Kopaonik biznis foruma. Petnaest godina bio je predsednik Saveza ekonomista Srbije. Bio je član Privrednog saveta Vlade Republike Srbije. Njegova stalna preokupacija je ekonomika tranzicije. Njegovi trenutni interesi uključuju promenu paradigme u ekonomiji i uticaj Industrije 4.0 na finansiranje „neto-nula” tranzicije, kao i cirkularne i regenerativne ekonomije.
„U ovom trenutku, neoliberalna ekonomija je suočena s neverovatnim brojem prepreka i problema, ali i internih protivrečnosti. Sustiču se pad proizvodnje, ratovi u kojima, na primer, 20 odsto budžeta EU ide za rat u Ukrajini, raskorak između bogatih i siromašnih, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama. Dešavaju se potresi u globalnoj ekonomiji, imamo problem s planiranjem, i svi ovi faktori doprinose da se nalazimo u multivektorskoj krizi koja dolazi iz raznih pravaca. Srbija se po nekoj svojoj tradiciji našla u raskoraku između strana, gde trpi udarce jednih i drugih, a gotovo da ne vuče nikakve koristi od jednih ili drugih. U svetu univerzalne konektivnosti na kraju smo dobili de-globalizovan svet i novu vrstu globalizacije u kojoj je glavna pretnja ponovo potezanje oružja za masovno uništenje u kombinaciji sa klimatskim pretnjama”, rekao je profesor Đuričin.
„Kako da se u tom kontekstu multikrize pozicionira Srbija? U takvim okolnostima javlja se potreba za multitranzicijom. Međutim, takva tranzicija zahteva ogromne mase kapitala, veće od duga, koji je enorman, i takva pozicija prosto nije održiva, te 2025. godine u ovoj multikrizi glavni element je geopolitika. Srbija je prošle godine potrošila 8. maja ono što je realno proizvela, a nakon toga zadužuje buduće generacije. Poređenja radi, u proseku zemlje troše svoje godišnje budžete oko 24. jula. Ceo svet u proseku troši 1,75 puta više od onoga što ima na raspolaganju, te stoga ne čudi što je geopolitika usmerena na izvore energije, kojih zapravo nema dovoljno. Nema dovoljno sirovina i retkih materijala koji su osnova industrije, čega 75 odsto kontroliše Kina”.
„Koncentracija bogatstva je ogroman problem, jer oni koji imaju višak kapitala ulažu ga u stvari koje nemaju svrhe. Čemu svemirski turizam, na primer? Nalazimo se u stagflacionoj recesiji na nivou celog sveta. Imate stagflaciju, imate recesiju. Srbija je tu posledica svega što smo sada opisali. Zbog unutrašnjih tenzija i političke i društvene konfuzije, ali i autoimune bolesti sistema u kojoj sistem uništava samog sebe, kod nas je došlo do pada stranih investicija koje su nam donosile dovoljno likvidnosti da održavamo stabilan devizni kurs. Srbija u ovom trenutku nema nafte, rezerve će isteći 20. novembra. Nema gasa, i nakon 1. januara ističu ugovori. Planiranje u ovako nemirnom, turbulentnom okruženju treba da obezbedi svakom subjektu strategijsku fleksibilnost, odnosno da se izbegne geopolitička zamka, da se ne bude zaglavljen između dve strane. Sistem ima nove pretpostavke, Srbija od 2014. godine bazira svoj kontekst na industrijskim politikama i na modelu cirkularne ekonomije, gde je država insistirala na toj stvari koja je donela investicije u infrastrukturu i informacione tehnologije, na čemu se i vaša industrija bazira”.
Prvi dan
Prvog dana BIZIT-a govorili smo o data centrima i AI infrastrukturi, sajberbezbednosti i poslovnom softveru. Blok posvećen data centrima i AI infrastrukturi otvorio je Aleksandar Bukva iz kompanije Schneider Electric, predavanjem posvećenim ponudi matične kompanije, koja je jedina u stanju da isporuči apsolutno sve što je potrebno za jedan data centar, uključujući tu i trafo-stanice za električnu energiju, pa sve do rekova, sistema za hlađenje i napajanje i opreme koja se smešta u same data centre, s naglaskom na kompanijinu EcoStruxure IT platformu.
Goran Premec iz kompanije Rittal govorio je o portfoliju matične kompanije, koja nudi rešenja od mikro data centara sve do data centara velike potrošnje koji služe da pogone AI rešenja. Vertiv je na ovogodišnjem BIZIT-u predstavljao Bogdan Stratula. U njegovom fokusu su bila rešenja za napajanje i hlađenje data centara svih veličina, dimenzija i namene, uglavnom predviđenih za pokretanje veštačke inteligencije, koja se mogu naći u ponudi Vertiv-a. Kompanija Konvereks je svoju prezentaciju učinila vrlo zanimljivom i korisnom, budući da je reč o situaciji koja se veoma često sreće u realnoj poslovnoj praksi. Srđan Milićević iz Konvereks-a je govorio o rešenjima za rekonstrukciju i modernizaciju server-sala, što je stvar koja je veoma aktuelna u brojnim firmama koje pokušavaju da maksimalno iskoriste resurse koji su im na raspolaganju.
Srđan Savić iz kompanije Enel PS govorio je o hibridnim sistemima napajanja, s naglaskom na njihovu inovativnost, efikasnost i pouzdanost, kao i prirodi i karakteristikama samih hibridnih sistema. Kompaniju Lenovo je na BIZIT-u predstavio Vladimir Urukalo, koji je govorio o jednoj drugačijoj temi: optimizaciji procesa nabavke laptopa u malim i srednjim preduzećima. Novi laptopi su optimizovani da pokreću AI, a Lenovo Thinkpad uređaji su prepoznati kao neki od najboljih laptopa koji su već decenijama podrazumevani izbor mnogih preduzeća širom sveta.
Regional Business Development Manager kompanije nJoy Nenad Stojanović govorio je o tome kako postati deo pobedničke priče putem do evropskog vrha, predstavljajući svoju kompaniju koja danas posluje u više od 15 zemalja Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike. Kompanija nJoy nudi industrijske i potrošačke UPS uređaje, invertere, rešenja za skladištenje energije, kao i mikro data centre i kućišta i kulere za PC računare. Potom se prešlo na priču o sajberbezbednosti i vezom iste s data centrima. Dalibor Mitić iz kompanije Sky Express govorio je o konvergenciji IT i OT bezbednosti u data centrima sa ciljem eliminisanja „slepih tačaka” u domenu bezbednosti: uređaja koji nisu deo klasičnog nadzora, koji su van domena IT tima, HVAC sistema, napajanja, raznih vrsta senzora i IP kamera. Check Point Software Technologies zastupao je Ivan Mladenović, čije je predavanje imalo za temu eksterne rizike i dileme s kojima se suočavamo danas kada su sajbernapadi u pitanju. Detekcija i prevencija napada ili prevencija mogućih napada je dilema koja posebno dobija na značaju kada znamo da 83 odsto svih pretnji dolazi spolja, tako da su analiza rizika i odluka šta je najvažnije zaštititi bitnije nego ikada.
Prvi dan je okončan prezentacijom Srđana Boškovića, direktora kompanije Wizard. On je govorio o Digital signage-u kao prodajnom alatu, gde LED ekrani postaju deo svakodnevice i nezaobilazan alat digitalnog marketinga, te su savršeno rešenje za privlačenje pažnje kupaca.
Drugi dan
Drugi dan BIZIT-a bio je rezervisan za poslovni softver, digitalne komunikacije i marketing. Dan je otvorila Mira Mitrović, direktorka kompanije BizPliz, koja je govorila o nečemu sasvim drugačijem – kako da unapredimo svoje blagostanje i psihofizičko stanje u uslovima svakodnevnih digitalnih izazova. Bolovi u vratu, leđima, ukočenost, umor očiju samo su neke posledice višesatnog gledanja u jarke ekrane i sedenja u tvrdim, neudobnim – ili bolje reći „ma koliko udobnim” stolicama. Kada se na sve to doda stres, jasno je da je potrebno puno prilagođavanja i promena navika kako bismo održali dobar nivo psihofizičkog stanja, a tome pomažu i neke naizgled veoma jednostavne vežbe koje su demonstrirane.
Una Kostadinović iz kompanije Kameleon Solutions održala je, sada već po navici, veoma interesantno predavanje iz domena digitalnog marketinga na temu agentnog poslovanja i platforme Agentforce 360. Istakla je da kompanije sada mogu da grade povezane AI agente koji uče, reaguju i samostalno donose odluke u okviru celokupnog poslovnog sistema. Potom je Ljubomir Ristić, marketing direktor kompanije Comtrade, održao predavanje „Ja, robot”, u kome je govorio o čuvenom naučnofantastičnom delu Isaka Asimova i povezivao neka pravila i hipoteze ustanovljene još tada s današnjom svakodnevicom i realnošću sveta koji krupnim koracima napreduje u domenu napredne robotike i brojnim aspektima njene primene.
Kako digitalizovati fabrike? „Fabrike bez ljudi – digitalizacija u 4 koraka” bila je tema predavanja koje je održao Sergej Kešelj, osnivač i direktor kompanije IcodeFactory. Govorio je o ciljevima potpune automatizacije fabrika do 2030. godine i custom IoT platformama koje to omogućavaju, a koja čine gro ponude ove kompanije. Potom je Igor Jovanovski, suosnivač i direktor kompanije Kameleon Solutions, govorio o CRM putu koji većina kompanija još nije prešla, a u čemu će im pomoći AI i tranzicija ka veštačkoj inteligenciji koja je upravo u toku pošto će ista poslužiti drastičnim CRM unapređenjima.
Gvozden Marinković iz kompanije PlusPlusNT govorio je o digitalizaciji. Sam naziv prezentacije „Kompletna digitalizacija – žaba koju moramo progutati” dovoljno ilustruje probleme s kojima se firme suočavaju, a ti izazovi i problemi se naročito manifestuju u domenu rada s dokumentima i povezanom zakonskom regulativom, u čemu pomažu rešenja za eFakture, eOtpremnice i ostale stavke iz ponude kompanije. Rad s dokumentima je u fokusu i kompanije Orka, koja je razvila rešenje Owis za digitalizaciju poslovnih procesa. Nihad Salkić iz kompanije Orka predstavio je ovo rešenje koje ima za cilj da pomogne u situaciji u kojoj dokument postaje proces.
Konsultant kompanije AB Soft Predrag Stojanović govorio je o ERP rešenjima. Naravno, s fokusom na integraciju s drugim sistemima u cilju povećanja efikasnosti poslovanja. Integracija poslovnih sistema je demonstrirana na nekoliko praktičnih primera iz realne prakse kompanije AB Soft. Potom je Miloš Pucarević, Business Development Manager kompanije GoPro govorio o rešenjima u ponudi ove kompanije, koja se uglavnom zasnivaju na Microsoft Dynamics 365 Business Central tehnologiji. Tom prilikom je poseban osvrt napravljen na AI upotrebu i načine na koje se može iskoristiti Microsoft Copilot kako bi se usavršili i unapredili poslovni procesi. Najzad, Miloš Bošnjak, direktor kompanije IIB, zaokružio je deo posvećen ERP-u potpuno otvorenim i iskrenim predavanjem, u kome je bilo reči o problemima i izazovima s kojima se susretao IIB, trendovima na ERP tržištu, te nudilo uvid u to šta ERP zapravo treba da bude i čemu da služi.
Evolucija DMS-a u platformu za digitalno poslovanje je bila tema predavanja koje je održao direktor prodaje kompanije Docloop Bojan Brajović. U njemu je govoreno o transformaciji sistema za upravljanje dokumentima u punokrvno rešenje za upravljanje poslovnim procesima i izloženi razlozi i praktični izazovi u transformaciji i evoluciji. Konačno, drugi dan BIZIT konferencije okončan je pravno-orijentisanim predavanjem advokata Nenad Cvjetićanina iz kancelarije Cvjetićanin & partneri. Tema predavanja je bila – fotografija. Konkretno, „Fotografija u digitalnom svetu i autorska prava” u okviru čega su razmatrani značaj zaštite prava u onlajn okruženju, pitanje automatske zaštite od trenutka nastanka, fotografija kao autorsko delo, uz poređenje s romanom, kako dokazati autorstvo, a bilo je reči i o najčešćim povredama autorskih prava, kao i o pitanju AI alata u službi ugrožavanja, ali i zaštite autorskih prava.
BIZIT paneli
Kao i svake godine, na BIZIT manifestaciji se organizuju panel-diskusije, sadržajne i tematski zaokružene, a opet različite i sveobuhvatne, s ciljem da se prisutnima predoče različita mišljenja i pozicije vezane za probleme, rešenja i usluge koje se nude na domaćem tržištu. Prvog dana su održana dva panela. Prvi panel „Čuvari algoritama: Tehnologija, podaci i bezbednost” vodio je Toni R. Crisolli, profesionalac u oblasti digitalne transformacije i razvoja pametnih gradova, s više od dve decenije iskustva u saradnji sa evropskim i međunarodnim institucijama, industrijom i inovacionim ekosistemima. Učesnici panela su bili Bojana Kaličanin Stojanović iz NLB Komercijalne banke, Dalibor Mitić iz kompanije Sky Express, Žarko Kecić kao predstavnik RNIDS-a, te Milorad Stojanović iz Data Cloud Technology. U eri u kojoj algoritmi donose odluke umesto ljudi, pitanje poverenja, bezbednosti i kontrole postaje ključno. Panel se bavio pitanjima ko oblikuje pravila digitalnog sveta, kako se štite podaci u doba veštačke inteligencije i gde se povlače granice između inovacije i odgovornosti.
Naredni panel bio je posvećen e-zdravlju, a vodio ga je naš voditelj Uroš Bogdanović, po struci lekar, tako da je idealno rešenje za moderatora ovakvog panela. Učesnici su bili Vukašin Radulović iz Heliant-a, Bojan Kisić je predstavljao NITES Group, dok je treći učesnik panela bio Dušan Ćirić iz kompanije Schneider Electric.
Drugog dana BIZIT-a smo imali još dva panela, vrlo aktuelna za prisutnu publiku i ovogodišnje teme u celoj IT industriji. Prvi panel drugog dana bio je posvećen „njegovom veličanstvu korisniku”: Korisnik na tronu: šta traži, šta dobija, šta ga (ne)zadržava? Moderator diskusije je bila direktorka PC Press-a Vesna Čarknajev, učesnici su bili Ljubica Janković iz A1 Srbija, Dušan Brdar iz Fashion Company, Miloš Bošnjak, direktor kompanije IIB, te Igor Jovanovski, direktor Kameleon Solutions. Da li se korisniku zaista ispunjavaju sve želje i je li zaista uvek u pravu, ili mu se samo nudi iluzija? Razgovarano je na teme šta korisnici zaista žele, koliko su njihova očekivanja realna i dokle kompanije treba da idu u pokušaju da ih zadrže. Da li korisnici zapravo znaju šta žele – ili to otkrivaju tek kad im nešto ne valja, koliko treba ići u personalizaciji, fleksibilnosti, brzini, pažnji… i kako to sve izbalansirati s poslovnom održivošću.
Tema drugog panela „Uticaj AI i deepfake tehnologija u komunikacijskoj industriji” imala je za cilj da obradi kako se kompanije, brendovi i agencije snalaze u novom tehnološkom okruženju. Moderator, ali i učesnik diskusije, bio je Robert Čoban, a učesnici su bili Vitomir Jevremović iz VR-All-Art-a i Pavle Savović iz Euronews Srbija.
Bez izgovora
U beskrajnoj trci prema poslovnoj i tehnološkoj budućnosti, povremeno treba makar na trenutak stati, osvrnuti se na ono što je urađeno, a onda usmeriti pogled unapred, u nadi da ćemo sagledati relevantne trendove i uzjahati talas promena koji vodi ka uspehu. Mi se svake godine trudimo da sve te stvari okupimo na jednom mestu – na BIZIT skupu, koji tradicionalno predstavlja krunu naših napora.
Ovogodišnja konferencija je odgovorila na brojne dileme koje su možda sudbonosnije nego prethodnih godina. Na tržištu rada mnogi traže samo AI, a već smo čuli za slučajeve da desetine mladih programera posle par meseci bude otpušteno jer se pokaže da ne znaju ništa drugo. Što je mnogo važnije, uspeh ili krah globalne ekonomije su sada predmet „opklade”. Ako pogledate američku berzu, odnosno S&P 500 akcije, rast je solidan. Međutim, ukoliko raščlanite taj rast, pokaže se da 92 procenta ovogodišnjeg US GDP rasta potiče od AI kompanija. Harvardski profesor Jason Furman rekao je da je „Amerika danas jedna velika kladionica koja se kladi na AI”. To vuče, ali i opterećuje kompletnu svetsku ekonomiju, samim tim i našu, te diktira trendove. AI mora da uspe inače… Ipak, treba razumeti sve implikacije i negde u toj gunguli potražiti šansu za vašu firmu. Nismo zanemarili pritom ni brojne druge ICT teme i sve ono „od čega se živi”. Još na prethodnom BIZIT-u, primera radi, čuli smo da se očekuje 5G u Srbiji! Godinu dana kasnije, naizgled nismo mnogo odmakli, premda se preliminarni pravilnici i regulacije usvajaju i očekujemo da 2026. godine 5G u Srbiji konačno dobije svoje prve prave obrise.
Za prisutne su, zahvaljujući sponzorima skupa, obezbeđene brojne vredne nagrade koje su deljene tokom celodnevnog programa kroz brojne kvizove i razne vidove aktivacija, uključujući i interaktivnu aplikaciju pomoću koje su izvlačeni dobitnici. Pored toga, tu su bile brojne aktivacije, dodatne aktivnosti i drugi sadržaji. Zahvaljujemo svima koji su se družili s nama tokom dva predivna novembarska dana. Do narednog BIZIT-a…