Budućnost: Mašine svesne konteksta

U Barseloni je prošlog meseca održana Intel@Research Europe konferencija, i to nam je bila prilika za intervju s jednim od Intelovih potpredsednika i tehničkim direktorom ove kompanije, Justinom Rattnerom.

Razgovor vodimo uoči događanja u čijem fokusu su istraživanja. Zašto mislite da je važno, naročito za velike kompanije, da ulažu vreme, novac i resurse u tu oblast?

– Izazov koji je stavljen pred mnoge velike kompanije je „tiranija urgentnog”, kada vaš poslovni uspeh zavisi od plasiranja proizvoda na tržište. A onda morate raditi na sledećem i sledećem…

Gotovo da nemate vremena da stanete i razmotrite sve mogućnosti, tako da je uloga istraživanja u industrijskoj postavci, naročito u ovom veku, da bude taj deo organizacije koji ne mora da isporuči proizvod sledećeg meseca ili godine. Koji ima slobodu da razmotri širi set mogućnosti, a onda ga suzi na manji broj opcija i na kraju odabere jedan pravac koji će odvesti do proizvoda.

 Kada govorimo o istraživanjima i budućim trendovima, posebno je zanimljiva oblast ”context aware” mašine. Možete li pojasniti taj pojam?

– To je sledeća velika prelomna tačka u načinu na koji dizajniramo informacione uređaje budućnosti, a pod tim mislim na telefone, televizore, automobile.

Ti uređaji danas ne znaju mnogo o nama kao individuama. Možda znaju kontekst ili neke brojeve telefona, ali ne poznaju nas i nisu svesni okruženja. Možda imaju i GPS, ali to je samo set fizičkih koordinata, ne znaju da su u prostoriji s prozorima, vratima i sličnim stvarima.

Ideja je da ih, ako možemo, učinimo svesnijim u fizičkom kontekstu, njihovom okruženju, toga da li su unutra ili napolju, da li su ljudi oko njih, ko su ti ljudi, prijatelji ili stranci.

Kada im date mogućnost da osete fizički svet i to kombinujete s razumevanjem nefizičkog sveta, kao što su moj kalendar ili društvena mreža, ti uređaji će oživeti i moći ćemo da govorimo o zaista inteligentnim uređajima. Fuzija tih stvari vodi do uređaja koji su svesni konteksta i jednom kada dostignemo to bogatstvo interfejsa, interakcije čoveka i mašine će se fundamentalno transformisati.

 Kada mislite da će se to desiti? Kada možemo očekivati da nas naš smartfon poznaje?

– U naredne dve go tri godine, 2015. najkasnije. Na tome ne radi samo Intel nego i cela industrija.

 Pronašla sam da ste na ovogodišnjoj IDF konferenciji rekli da proizvođači PC računara moraju da pronađu način da PC učine delom našeg života. Da li je to na neki način povezano sa ovim o čemu ste upravo govorili, mašinama koje nas poznaju?

– Mislim da se PC nalazi pred izazovom, naročito od strane smartfona i tableta jer su ti uređaji zaista proizvodi interneta i weba. Za to su napravljeni i to je bila inspiracija pri njihovom pravljenju. Dok je inspiracija za PC stara više od 30 godina i prošla je kroz mnogo „preporoda”. Mislim da se desilo to da su ovi uređaji inspirisani internetom došli na tržište, a nije bilo pravog odgovora PC industrije na njih. I Intel je odgovoran za to, kao i bilo ko drugi.

Pred nama je izazov kreiranja uređaja sa snagom i mogućnostima PC-ja koji se ponaša kao jedan od onih uređaja inspiranih internetom. Sećam se da sam čak sa svojim BlackBerryjem došao do tačke da mi je mnogo jednostavnije da njega upalim i vidim mail nego da upalim kompjuter i čekam da se Outlook podigne. Možete minutima čekati da se to desi.

Ako moram da odaberem uređaj na kome ću proveriti svoj e-mail, odabraću onaj na kome to mogu učiniti odmah, ne onaj koji moram da čekam. Uređaji moraju odmah da vam daju informacije i to je ono na šta PC industrija mora da odreaguje inače je neće biti.

Mislite da će Microsoftu to uspeti sa Windowsom 8?

– Ako dublje pogledate u Win 8, on ima mnoge opcije o kojima sam govorio, ali to nije samo pitanje operativnog sistema. Naša istraživanja o korišćenju kažu da su hibridi ili konvertibilni uređaji prava mera, ono što korisnici žele od uređaja. Moramo imati pravi hardver, a onda i odgovarajući softver.

 Izabrani ste u “Computing 200”, među 200 osoba sa najviše uticaja na američku kompjutersku industriju danas. Kako vidite svoj uticaj? Kakav je osećaj biti jedan od “Computing 200”?

– Više od decenije proveo sam u oblasti high-performance računarstva i to priznanje bilo je za rad u toj oblasti. Sada su izazovi drugačiji. Fokusirani smo, kao Intel i Intel Labs, na ljude i odnos ljudi i mašina.

Ako bih razmišljao o svom zaveštanju, to je onda kako učiniti istraživanje relevantnim u 21. veku.

Radio sam dosta na tome kako treba postaviti strukturu istraživanja, jer, naročito u drugoj polovini 20. veka, većina istraživanja je bila po modelu Bell Labs-a, a ispostavilo se da je to loš model. Nisam siguran ni da je bio dobar za sam Bell.

Postavilo se pitanje kako kreirati istraživačku organizaciju u industriji tako da daje vrednost matičnoj kompaniji i nije tu samo kako bi zadovoljila korporativnu taštinu.

Bell Lab može imati devet dobitnika Nobelove nagrade, ali nikada nisu napravili proizvod i bili komercijalno uspešni. Bili su veliki pronalazači, ali ne i istinski inovatori.

 Ukoliko biste morali da odaberete Computing 1, jednu osobu za koju smatrate da je imala najviše uticaja na računarsku industriju, ko bi to bio?

– Moj heroj je ovaj gospodin (vadi laptop i pokazuje ime Alan-a Kaya), poštujem ga toliko da imam njegov citat ugraviran na svom laptopu.

Sve ovo bila je njegova vizija. Personalno računarstvo danas bila je njegova vizija. I ako pričate sa njim danas, ovi uređaji nisu u potpunosti ispunili njegovu dynabook viziju. Biti sposoban da vidite budućnost sa takvom jasnošću, zaista ne mogu da se setim nikoga drugog ko je tu ideju oblikovao kao on.

I još uvek je tu, još uvek strastven da ponovo osmisli računar, tako da Alanu Kayu ide moj glas.

Jovana Milićević

(Objavljeno u PC#194)