Business Intelligence kao podrška poslovnom odlučivanju

Za nespremne na tržištu nema mesta, ma koliko da su jaki. Dobru strategiju prati ispravno donošenje odluka, a da bi takvo odlučivanje bilo moguće, menadžmentu je potrebna podrška. BI sistemi obezbeđuju izveštaje na osnovu kojih se u preduzeću donose važne strateške odluke.

Dobro postavljena strategija jedan je od ključnih elemenata uspešnog poslovanja. Da bi menadžment kompanije mogao da donosi dobre strateške odluke, potreban mu je mehanizam za učenje iz sopstvenog poslovanja.

Istorija nas uči da su se ponekad, zahvaljujući velikim vođama, unapred izgubljene bitke dobijale. Ono što je za sve njih zajedničko jeste dobra strategija. Ključ dobre strategije je u detaljnoj analizi, kako svojih, tako i protivničkih snaga i slabosti.

I danas se „borbe“ dobijaju uglavnom zahvaljujući strategiji. Za nespremne nema mesta, ma koliko da su jaki. Dobro postavljenu strategiju prati ispravno donošenje odluka, a da bi takvo odlučivanje bilo moguće, menadžmentu je potrebna podrška. Sistemi poslovne inteligencije pružaju menadžmentu upravo tu neophodnu podršku.

Šta su sistemi poslovne inteligencije?

Sistemi poslovne inteligencije su alati za obradu velike količine podataka koji omogućavaju izveštaje na osnovu kojih menadžment donosi odluke. Kao što smo za naftu govorili da je crno zlato, sada slobodno možemo reći da su u poslovnom svetu informacije zlato novog doba. Onaj ko uspe da ih iskoristi kako treba – zasigurno dobija. BI sistemi obrađuju velike količine podataka i daju izveštaje na osnovu kojih je moguće pratiti trendove, pronalaziti zakonitosti između nekih pojava, naizgled nepovezanih, pa čak i predviđati događaje sa visokom verovatnoćom ostvarenja.

ERP rešenje…

Osnovna razlika jeste u izveštajima. ERP sistemi daju sliku o trenutnoj situaciji poslovnog sistema. Oni beleže transakcije u trenutku i pružaju mogućnost menadžerima da vide „krvnu sliku“ svog preduzeća. Na osnovu izveštaja koje ERP sistemi pružaju, menadžment može da donosi prave odluke u trenutku, a ukoliko nešto u sistemu nije u redu, ovi izveštaji omogućavaju donosiocima odluka da reaguju veoma brzo, čime stiču mogućnost da spreče neki veći problem.

ERP sistemi imaju predefinisan set izveštaja, gde se jedan izveštaj može dobiti filtriranjem po odgovarajućim poljima iz tabele, kao npr. pregled lagera proizvoda, ili pregled lagera proizvoda po vrsti proizvoda ili po lokaciji. Ovi izveštaji su izveštaji transakcionog tipa i potrebni su u svakodnevnom poslovanju kompanije. Primeri takvih izveštaja su još dokumenti faktura, otpremnica, porudžbina, bruto bilans, izvod otvorenih stavki kupca/dobavljača i slično. ERP sistemi sadrže i izveštaje vezane za prodaju ili sumarne preglede u odabranom periodu, ali kod velikih baza podataka ovi izveštaji znaju da se izvršavaju sporije, odnosno da uspore i rad ostalih korisnika baze podataka. U tom slučaju rešenje je implementacija BI sistema.

… ili BI?

BI, odnosno OLAP sistemi, nasuprot transakcionim izveštajima iz ERPa, maksimalno su indeksirani za obradu većeg broja podataka i sabiranja, tako da velikom brzinom mogu da dostave podatke o, na primer, prodaji u poslednjih pet meseci, poređenje najbolje prodavanih artikala te godine sa prethodnom i slično. Osim toga, BI izveštaji su i interaktivni: ako pri prvom pregledu vidimo neki lošiji rezultat, klikom na taj rezultat možemo dobiti informaciju zašto je to tako, odnosno prikaz po nekoj dimenziji, npr. odeljenje ili prodavac. Tako nas BI izveštaji, odnosno informacije koje oni pružaju tokom pregleda, vrlo lako mogu dovesti do izvora problema, odnosno uskog grla, iako su baze podataka ogromne i na njima radi veći broj korisnika.

Takođe, moramo istaći i jednostavnost BI sistema. Nekada je za dobijanje jednog izveštaja bilo potrebno angažovati nekoga iz ITja, ko bi mogao da programski obezbedi potrebne informacije. Za to su bili potrebni dani, a često i nedelje. BI sistemi pružaju mogućnost da svako, u delokrugu svog poslovanja, može u samo nekoliko poteza dobiti željeni izveštaj. Na ovaj način, uštede u vremenu i brzina donošenja adekvatne odluke direktno povećavaju produktivnost preduzeća, a u poslovanju se za veoma kratko vreme oseća pozitivan uticaj.

Na pitanje koji sistem treba implementirati, odgovor je: oba. Pravilno bi bilo prvo postaviti kvalitetan ERP sistem (SAP, Dynamics NAV…), a potom, nakon njegove stabilizacije, uvesti BI sistem. Za dobar sistem za izveštavanje potreban je pouzdan i pravovremen izvor podataka, a za tako nešto se nameće prvenstveno ERP. Time osiguravamo da BI sistem može da koristi bogatstvo informacija iz ERP sistema, tako da korisnici dobijaju najbolju iskorišćenost informacionog sistema. Postoje i obrnuti slučajevi, da se prvo implementira BI sistem, pa tek onda sledi implementacija ERPa, ali je ovo svakako teži i komplikovaniji put. Međutim, nove tehnologije najavljuju jedinstvene sisteme, koji imaju mogućnost da objedine transakcione i OLAP funkcionalnosti, kao što je,  na primer, SAP HANA.

COMING – Computer Engineering je kompanija koja je prva na tržištu Srbije, još 2008. godine, počela sa pružanjem cloud servisa, od infrastrukture do softvera, pokrivajući celovito poslovanje kompanija, od domen kontrolera, preko sistema za komunikaciju i kolaboraciju, do ERP, CRM i BI rešenja i B2B portala. COMING‑ovom ponudom obuhvaćeno je sve što je potrebno za poslovanje. Za sedam godina rada nije bilo zastoja, niti nedostupnosti servisa koje bi izlazile van okvira ugovora o dostupnosti (SLA).

Nedeljko Kuduz i Milena Redžić

(Objavljeno u časopisu PC#231)