Cern: Vodič za WWW hodočasnike
Prvi Web sajt na svetu stvoren je u CERN‑u. To možda nije dovoljan razlog za put u Ženevu, ali je, za svakog ko se bavi Internetom, teško zamislivo da se nađe u ovom gradu, a da ne poseti CERN!
Mnoge zbunjuje šta znači skraćenica CERN, jer se obično susreću s punim nazivom na engleskom koji u prevodu glasi: „Evropska organizacija za nuklearna istraživanja“. Kad je osnivan 1954, naziv je bio skraćenica od francuskog Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire (Evropski savet za nuklearna istraživanja), a potom je to Conseil preimenovano u Organisation. Ipak, zaključeno je da CERN zvuči bolje od OERN, pa je i ime CERN ostalo.
Tema ovog putopisa nisu nuklearna istraživanja, već doprinos CERN‑a savremenoj Internet komunikaciji, kao i turistički saveti za obilazak ove značajne institucije. A kad ste već IT turista u Ženevi, šteta je da ne upoznate i neke druge bitne stvari u tom švajcarskom gradu.
Rodna kuća WWW‑a
Znate već priču da je Internet nastao kao kolateralna korist od vojnog projekta ARPANET. Zato i ne treba da vas čudi što su WWW i HTTP, elementi bez kojih nema današnjeg Interneta, nastali kao nusproizvod potrebe da nuklearni naučnici u CERN‑u brže komuniciraju putem računarske mreže, tako što će lakše pronalaziti informacije i manje ih gubiti u moru novih podataka koji stižu iz dana u dan. Kao i svi mi ostali danas.
Iako se nigde u zvaničnim dokumentima ne pominje tačan datum stvaranja WWW‑a, 12. marta 2019. u CERN‑u je obeležen 30. rođendan WWW‑a, a bio je prisustan i tvorac lično – ser Tim Berners‑Lee, sada u ulozi direktora World Wide Web Consortium‑a.
Nekako je logično što je 1989. nešto što se zove „širom sveta razapeta mreža“ nastalo upravo u CERN‑u u Ženevi, tačnije u njenom predgrađu Mejrinu. To je naselje na granici između Švajcarske i Francuske, a kružni tunel dug 27 km ide ispod obe zemlje, i u njemu „umreženi“ naučnici iz čitavog sveta tragaju za najsitnijim česticama od kojih je sazdan univerzum. Takav je i WWW – ne priznaje granice i povezuje svaku pojedinačnu ljudsku jedinku sa ostatkom čovečanstva.
CERN za turiste
Nema logičnije i kraće Web adrese od visit.cern za sajt namenjen posetiocima CERN‑a. Baš kao i vodeći svetski brendovi, CERN ima svoj sopstveni new gTLD Internet domen, na kome se nalaze samo turističke informacije, za razliku od uobičajenog ccTLD‑a za zvanični sajt cern.ch.
Dobra vest je da su sve varijante obilaska CERN‑a besplatne. Loša vest je da se ture s vodičem za pojedince zakazuju tri ili 15 dana unapred. To je ipak bolje od grupnih poseta, koje se zakazuju čak tri ili devet meseci unapred. Još jedna loša vest je da nećete imati pristup podzemnom tunelu u kome se nalazi LHC, Veliki hadronski sudarač, najveći i najsnažniji akcelerator čestica na svetu. Veoma ograničene posete podzemnom delu moguće su samo u periodima kada LHC ne radi.
S obzirom na sva ta ograničenja, možda je najjednostavnije da se odlučite samo za obilazak dve stalne izložbe. Preko puta glavnog ulaza u CERN nalazi se „Univerzum čestica“ – izložba instalirana u građevini u obliku globusa, čija multimedijalna postavka daje jedinstven pogled na svet nauke i inovacija. Druga izložba je „Mikrokosmos“, nalazi se pored glavnog ulaza u CERN, a pored izloženih starih elemenata eksperimentalne opreme, nudi i zanimljive interaktivne multimedijalne prikaze naučnika i njihovog rada u CERN‑u, koji na velikim displejima virtuelno „cupkaju i skakuću“ dok posetioci na njih ne obrate pažnju. Povedite i decu na obe izložbe, pod uslovom da su starija od 12 godina.
Ženeva za turiste
Iako je jedan od najskupljih gradova u svemiru, Ženeva svojim posetiocima nudi dve besplatne stvari. Na aerodromu, u prostoru za preuzimanje prtljaga, na automatu možete da preuzme besplatnu kartu za javni prevoz tokom narednih 80 minuta, uključujući i putovanje vozom do železničke stanice Gare Cornavin, koja je u centru grada. Takođe, svi koji borave u hotelima, hostelima ili kampovima dobijaju Geneva Transport Card, karticu s kojom imaju besplatan javni prevoz u Ženevi tokom čitavog boravka. Kartica pruža neograničen broj putovanja autobusima, tramvajima, trolejbusima, vozovima, pa i brodovima koji voze u okviru definisane gradske i prigradske zone linija.
Od već pominjane stanice Cornavin u centru Ženeve, gde se ukršta najveći broj linija javnog prevoza te je idealna i za lokaciju smeštaja, do CERN‑a, poslednje stanice i nekadašnjeg graničnog prelaza, vozi tramvaj broj 18. Upravo na tom tramvajskom terminusu su i ulazi na obe pominjane izložbe, kao i mali trg sa zastavama članica CERN‑a, među kojima je i zastava Srbije. A u nastavku ulice kojom ste stigli dotle, nalazi se Francuska. U stvari, na čak tri strane oko Ženeve je Francuska i jedini način da primetite da ste prešli iz jedne u drugu državu jeste to što su cene u lokalima u evrima umesto u švajcarskim francima.
U Ženevskom jezeru može da se uživa i ako nemate vilu, a tokom leta možete i da se okupate na više njegovih uređenih plaža, što pojedini hrabriji Ženevljani rade već za 1. maj. Naravno, ako stignete od silnih obilazaka svih turističkih znamenitosti ovog grada. Kupite turističku karticu Geneva Pass za 24, 48 ili 72 sata, ali vodite računa da je ulazak u mnoge muzeje svejedno besplatan, baš kao i javni prevoz za turiste. A za izlete do obližnjih alpskih destinacija u Švajcarskoj i Francuskoj uvek proverite da li vam je povoljnije da kupite normalnu autobusku kartu, jer se dešava da se po skoro upola nižoj ceni vozite u istom autobusu, s vodičem, kao i oni koji su platili turističku turu. Ne treba da pominjemo da kupovinu low‑cost avionskih karata i rezervaciju i plaćanje smeštaja obavite sami preko našeg dragog WWW‑a.
Uloga CERN‑a u Internet revoluciji
Tim Berners‑Lee, britanski naučnik u CERN‑u, marta 1989. započeo je pisanje svog predloga nazvanog Information Management: A Proposal, koji je dorađivan i tokom 1990. Od toga je u novembru 1990. nastao dokument WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project. U decembru 1990. Berners‑Lee je definisao osnovne koncepte za WWW, HTML, HTTP i URL, i napisao prvi Internet browser i editor Web strana, kao i softver za Web server. Tako je info.cern.ch postala Web adresa prvog svetskog Web servera, na kojoj i danas može da se vidi prva napravljena Web strana. Za svoje zasluge Berners‑Lee je kasnije dobio titulu „ser“, a od 1991. njegova vizija univerzalne povezanosti postala je World Wide Web, širom sveta razapeta mreža, kakvu danas poznajemo.
Ženevsko carstvo Interneta
Ženeva je poznata kao sedište mnogih međunarodnih organizacija, kako onih u okviru Ujedinjenih nacija, tako i onih evropskih. Neke od tih organizacija su veoma bitne za upravljanje Internetom u svetu:
- Forum o upravljanju Internetom – IGF (intgovforum.org) je glavno globalno telo za bavljenje pitanjima javne politike Interneta, koje saziva generalni sekretar UN.
- Međunarodna unija za telekomunikacije – ITU (itu.int) je specijalizovana agencija UN koja ima vodeću svetsku ulogu u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
- Internet društvo – ISOC (isoc.org) je neprofitna organizacija posvećena uspostavljanju standarda, obrazovanja i politike u oblasti Interneta.