ComTrade: Gde je Srbija na tehnološkoj mapi Evrope

Naša najveća IT kompanija, ComTrade, je na skupu „Fabrika znanja“ okupila veliki broj eminentnih učesnika. Tako je bilo i na okruglom stolu „Gde je Srbija na tehnološkoj mapi Evrope“, na kome su razmatrani različiti aspekti ovog složenog pitanja, kao što su: razvoj informatičke struke, visoko obrazovanje, naučno-istraživački rad i mediji u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Milovan Matijević, IT analitičar, istakao je u uvodnoj napomeni da je Srbija od 2005. do 2008. godine imala brz razvoj informacionog sektora i visoke stope rasta IT tržišta. Međutim, 2009. godine, kombinovani uticaj svetske ekonomske krize i domaćih privrednih teškoća doveo je do pada IT tržišta za 22 odsto. IT ulaganje po glavi stanovnika opalo je sa 74 na ispod 60 evra, tako da je sad 4,5 puta manje od ulaganja u Sloveniji i 3 puta manje od ulaganja po stanovniku u Mađarskoj. U prvoj polovini ove godine beleži se dalji pad od 10 odsto. Svi ovi podaci pokazuju da Srbija još nije pristupila ozbiljnijem prevazilaženju tehnološkog jaza u kome se nalazi skoro 2 decenije, iako za to ima sve potrebne resurse.

Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije ComTrade rekao je da je ta kompanija u 2009. godini registrovala  pad prometa, ali da usled reorganizacije kompanije za optimalan rad pod uslovima krize, očekuje rast prometa od 5 odsto i skoro 100 odsto rast profita. U toku ove godine, ComTrade daleko bolje poslovne rezultate postiže na tržištu EU i SAD nego u regionu, što potvrđuje da je naš region još uvek u dubokoj investicionoj krizi. ComTrade svoje softverske proizvode plasira na Zapadnom tržištu koje je izbirljivo po kvalitetu, ali je prijemčivo za ekonomična rešenja. Na razvoju IT rešenja kontinualno radi oko 1200 inženjera, što ComTrade čini najvećim proizvođečem softvera u Jugoistočnoj Evropi.

Prof.dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, rekao je da u Srbiji godišnje diplomira oko 1000 IT stručnjaka, ali da je to nedovoljno, jer su potrebe veće, a mnogi koji su diplomirali na tehničkim fakultetima i dalje odlaze u inostranstvo. Prema nekim procenama, 70.000 stručnjaka iz Srbije živi i radi u inostranstvu, dok je Srbija u njihovo školovanje uložila 12 milijardi dolara. On je takođe ukazao na to da se Beogradski univerzitet trudi da unapredi svoju poziciju i uđe na čuvenu Šangajsku listu najboljih univerziteta na svetu.

Nastavlja se trend odlaska stručnjaka, a jedini benefit Srbije od toga su devizni prilivi iz dijaspore, koji postaju sve značajniji, naglasio je Dejan Ristanović iz PC Press-a. Suma od 5 milijardi dolara godišnjeg priliva od dijaspore uveliko prevazilazi iznos direktnih stranih investicija u Srbiji, ali ovo ne bi trebalo da bude motiv za podsticanje ove pojave, zaključak je sa okruglog stola.

Prof.dr Veljko Milutinović je ukazao da iz godine u godinu ima sve više naučnih projekata iz ICT oblasti i da su na prestižnim evropskim FP7 projektima posebno uspešni Institut Mihajlo Pupin, Institut za fiziku, Erikson Srbija i Elektrotehnički fakultet. Profesor Milutinović smatra da Beogradski univerzitet može uskoro da se nađe na Šangajskoj listi uz upotrebu poznatih mehanizama koji povećavaju naučnu produktivnost.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, primetio je da bi se stvaranjem povoljnijih uslova za IT sektor u zemlji zadržalo mnogo kvalitetnih mladih ljudi i čak ostvarila značajna sredstva od izvoza kvalitetnog softvera i informatičkih usluga. Elektronska trgovina u Srbiji je nerazvijena, a ona bi mogla da podstakne brži razvoj nekih privrednih delatnosti. Problem su složene procedure i previsoki porezi, što pokazuje nerazumevanje države i deluje destimulativno. Sertifikaciono telo Privredne komore radi na razvijanju poslovnih servisa koji pružaju mogućnost privredi da uštedi značajna finansijska sredstva.

Cela diskusija protekla je u optimističnom tonu, a pozitivni primeri individualnih postignuća ukazuju da je uz sinhronizaciju različitih aktera moguće prevazići tehnološki jaz u Srbiji. Put ka ovom cilju zahtevaće snažnije veze između obrazovanja, naučnog rada i privrede, uz međusobnu koordinaciju i podršku sa najvišeg nivoa.

Izvor: Comtrade