Da li će nelinearni radni dani biti novi hibridni rad?
Dugo vremena je koncept ravnoteže između posla i privatnog života bio nedostižni mit; sve što je bilo potrebno je globalna pandemija da bi poslodavci shvatili da njihovo osoblje može da radi na daljinu i da i dalje obavlja posao.
Vreme je da se odreknete tradicionalnih 9 do 5
U stvari, studije pokazuju da zaposleni na daljinu rade više sati od onih koji rade u kancelariji deo ili celu nedelju – radnici na daljinu u proseku ulažu dodatnih 8,7 sati nedeljno u poređenju sa svojim kolegama u kancelariji koji u proseku imaju 6,5 dodatnih sati. Ogroman broj organizacija nakon pandemije došao je na ideju da fleksibilni uslovi rada treba da budu stalni. Istraživanja pokazuju da usvajanje fleksibilnijeg pristupa mestu gde radimo nije samo poboljšalo ravnotežu između posla i privatnog života, već i naše mentalno i fizičko blagostanje.
Međutim, za neke udaljene radnike, prava fleksibilnost se ne odnosi samo na fizičku lokaciju. Sve je veći pomak ka nelinearnim ili asinhronim stilovima rada, koji u suštini omogućavaju udaljenim radnicima da rade po sopstvenom rasporedu, umesto da prate tradicionalni model 9-5.
Šta je nelinearni radni dan?
Pretpostavka nelinearnog toka posla je jednostavna: udaljeni zaposleni se fokusiraju na rezultate, a ne na zadatke koje moraju da završe do određenog datuma ili vremena, na primer postizanje nedeljnih ili čak mesečnih ciljeva, ili povećanje prihoda po kvartalu umesto da se fokusiraju na projekte ili svakodnevni radni tok.
Zašto neki zaposleni to traže?
Od roditelja koji žele da imaju više vremena da provode sa svojom decom tokom dana do maratonca koji treba da trenira, nelinearni rad omogućava zaposlenima da segmentiraju svoje dane, upravljaju sopstvenim rasporedom i organizuju posao oko stvari koje su im važne.
Neurodiverzni radnici takođe mogu imati koristi; oni sa ADHD-om često smatraju da su najproduktivniji noću, pa stoga spavaju kasnije ujutru.
Koje su prednosti i mane?
Prednosti nelinearnog rada su višestruke: ne samo da osnažuje zaposlene da rade kada su najproduktivniji, već daje članovima tima autonomiju da to rade. I dok bi se neki poslodavci mogli odreći ideje da svom osoblju daju slobodu, nelinearni rad može učiniti timove efikasnijim, omogućiti zaposlenima da napreduju i često pokazuju veću posvećenost i disciplinu prema svom poslu.
Međutim, postoje neki izazovi koji se ne mogu zanemariti. Nelinearni rad zahteva organizaciju i komunikaciju, posebno ako timovima treba jedan član da završi zadatak pre nego što drugi može da započne svoj deo posla. Postoji i opasnost od odvajanja, nešto sa čim se svi udaljeni radnici mogu boriti kada ne viđaju članove tima licem u lice na redovnoj osnovi ili redovnom prijavom.
Dobra vest je da mnoge organizacije već naginju ideji nelinearnog rada i to sa dobrim razlogom: prema nedavnoj studiji, 37% zaposlenih u Evropi spremno je da odbije posao ako se ne ponudi fleksibilno radno vreme, a samo preko dve trećine (69%) bi prihvatilo smanjenje plata u zamenu za fleksibilno radno vreme.
Izvor: Thenextweb
