Da li će Srbija prihvatiti ponudu Grčke?
Grčka je ponudila Srbiji da učestvuje u izgradnji budućeg terminala za tečni prirodni gas koji će se graditi u grčkoj luci Aleksandropolis. Ponuđeno je da Srbija bude vlasnik 20% terminala u Aleksandropolisu, odnosno petine. Isti udeo imali bi i DEPA (grčka gasna kompanija) i BEH (bugarski gasni holding), a ostatak bi dobile privatne kompanije.
Prihvatanje ponude iz Atine rešilo bi probleme Srbije za snabdevanje gasom. Srbija bi mogla da računa na povlačenje bespovratnih finansijskih sredstava iz evropskih grantova. Izgradnja gasnog terminala se podudara sa zajedničkim interesima i jedan je od prioriteta razvoja energetskog infrastrukturnog projekta EU koji je ranije usaglašen sa Grčkom i Bugarskom. Taj projekat bi omogućio novi pravac snabdevanja Evrope tečnim gasom koji bi se do luke Aleksandropolis dopremao brodovima.
Iz terminala koji bi imao kapacitet 170 hiljada kubnih metara i godišnji protok od 6,1 milijarde kubika, gas bi se transportovao dalje, gasovodom iz Grčke kroz Bugarsku do Srbije, Dimitrovgrada i Niša gde bi trebalo da se izgradi terminal. Evropska unija je već reagovala i za izgradnju gasovoda u Srbiji povećala finansijska sredstva iz svojih grantova sa 14 na 49,6 miliona evra. U evropskom projektu jasno piše da je plan da gas tako dopremljen u Aleksandropolis ide i za Rumuniju, Mađarsku, sve do Ukrajine, a jasno je da bi te količine gasa bile isporučivane preko Srbije, što bi imalo i popriličan finansijski efekat od transporta.
Tečni prirodni ili tečni zemni gas se u prirodi nalazi u gasovitom stanju. Da bi se preveo u tečni, zbog lakšeg transporta, mora da se očisti od pojedinih elemenata i da se rashladi na 163 stepena celzijusa, pri čemu je pritisak manji od 2,5 bara. Pretvaranjem u tečnost, zapremina ovog gasa se smanjuje 614 puta. Posle nafte, sadrži najviše energije i ima najveću toplotnu moć. Najveći proizvođači ovog gasa su SAD, Iran, Irak, Rusija, Izrael, Katar, Azerbejdžan, Alžir…
Izvor: Novosti
