Da li je Perseverance konačno pronašao dokaze o životu na Marsu?

Još od prastarih vremena Mars je privlačio pažnju posmatrača, a njegova crvenkasta boja tumačila se kao nešto zloslutno, pa je postao vesnik krvoprolića i ratova. U Mesopotamiji je upravo zbog toga nosio ime Nergal, po bogu smrti i kuge, za Indijce je bio vatra nebeska, a Stari Grci zvali su ga Ares po svom bogu rata. Njegov dvojnik je kod Starih Rimljana bio Mars, pa se to ime za Crvenu planetu održalo do danas. Sada je poznat i po tome što je na njega sleteo jedan rover, koji je nedavno pronašao i tragove  koji bi mogli da budu dokaz da je na ovoj planeti bilo života. Ipak bi trebalo imati na umu da je tumačenje podataka nezgodno, jer bi i drugi, nebiološki procesi mogli objasniti nalaze.

Prošle godine se pisalo o otkriću zanimljive stene u obliku strele na Marsu, koju je zabeležio NASA-in rover Perseverance. Stena je sadržala i hemijske signale i strukture koje su mogle nastati delovanjem nekog drevnog mikrobiološkog života. To naravno nije bio neoboriv dokaz postojanja života na Marsu, već preliminarni rezultati koji su čekali recenziju stručnjaka. Sve je to i dalje jedna vrlo zanimljiva stvar.

Dodatne analize i recenzije su nedavno završene i objavljen je novi rad u časopisu Nature. To još uvek nije konačan dokaz da je na Marsu pre nekoliko milijardi godina postojala životna forma zasnovana na vodi, ali rezultati su u skladu sa mogućim biosignaturama. Međutim, i drugi nebiološki procesi mogli bi da budu u skladu sa podacima, pa bi za konačan dokaz bila potrebna analiza marsovskih uzoraka vraćenih na Zemlju.

„Od prošle godine smo poboljšali razumevanje geološkog konteksta otkrića, i u radu istražujemo abiotske i biološke puteve formiranja karakteristika koje posmatramo“, rekao je koautor Joel Hurowitz, astrobiolog sa Univerziteta Stony Brook u Njujorku. „Nadam se da će ovo otkriće motivisati nova istraživanja u laboratorijama i terenskim uslovima na Zemlji, kako bismo shvatili u kojim okolnostima nastaju teksture i mineralne kombinacije koje smo otkrili. Upravo su takvi nastavci istraživanja ključni za ispitivanje mogućih bioloških i abiotskih puteva formiranja onoga što nazivamo potencijalnim biosignaturama“.

Rover Perseverance je 18. februara 2021. sleteo u krater Jezero, lokaciju izabranu jer se na obodu te oblasti nalaze formacije nalik rečnim deltama, što sugeriše da se tu reka nekada ulivala u jezero. Rover sadrži više kamera za snimanje i spektralnu analizu, rendgenski instrument, radar koji otkriva slojeve ispod površine, meteorološki modul za analizu atmosfere i merenje količine prašine, kao i bušilicu na robotskoj ruci koja služi za uzimanje uzoraka iz stena.

Do kraja 2021. Perseverance je identifikovao magmatske stene u formaciji Seitah na dnu kratera, sa olivinom i piroksenom – tipičnom kombinacijom koja nastaje u magmatskim komorama i na Zemlji. To je ukazao na vulkansku aktivnost u prošlosti, iako se smatralo da je u oblasti Jezero nekada postojalo jezero.

Kako je 2024.  godine izvestio Eric Berger iz Ars Technica, stena u obliku strele koja je izazvala pažnju pronađena je 21. jula te godine, tokom istraživanja rečnog korita Neretva Vallis. Naučni tim nazvao ju je Chevaya Falls i analizirao instrumentom SHERLOC. Uzorci su uzeti sa lokacija Bright Angel i Masonic Temple; stena u obliku strele došla je iz Bright Angel-a.

Analiza je otkrila sitne zelene tačkice gvožđe-fosfata, kao i minerale gvožđe-sulfida, u steni sa gvožđem, glini i kalcijum-sulfatima. Obojeni čvorići i tačke ukazuju na određene hemijske reakcije, a ne nužno na fosile koji su dokaz da je tu nekada bilo života. Na Zemlji mikrobi koriste takve reakcije kao izvor energije, pa njihovo prisustvo sugeriše mogućnost sličnih procesa na Marsu. Takođe, nađene su i organske materije u istoj steni.

Novi rad potvrđuje ove nalaze i zaključuje da su zeleni fosfati najverovatnije vivianit. Formirali su se u uslovima niske temperature, nakon taloženja sedimenata, i nisu ravnomerno raspoređeni, već ih ima u određenim zonama. Sve to, zajedno, autori tumače kao potencijalne biosignature.

Da bi se nešto smatralo dokazom da je tu bilo života, NASA koristi sedmostepenu skalu CoLD (Confidence of Life Detection). Pronađeni signali predstavljaju tek prvi korak. Naučnici moraju da eliminišu sve nebiološke mogućnosti i da pronađu dodatne signale da bi mogli sa sigurnošću da tvrdei da je reč o „vanzemaljskom životu“.

Analize izotopa sumpora bi na primer mogle da pokažu da li su u reakcijama učestvovali mikrobi. Michael Wong, astrobiolog iz Carnegie Science, koji nije učestvovao u radu, rekao je da je tim bio pažljiv da ne preuveliča nalaze i da podaci sa Marsa imaju veću pouzdanost od onih sa udaljenih egzoplaneta, jer „doslovno gledamo u stene izbliza“. Ali interpretacija rezultata nije jednostavna. „Mislim da ovo jeste u skladu sa mogućom biosignaturom“, rekao je Wong, „ali ne bih se previše uzbuđivao jer mogu da postoje geološki procesi koje još ne razumemo“.

Sara Walker, astrobiolog sa Univerziteta Arizona, dodala je da ovakve analize često targetiraju reakcije poznate sa Zemlje, koje nisu jedinstvene za život, jer mogu da nastanu i kao rezultati nekog neživog procesa. Pravi dokaz biosignature bi bio onaj koji ne ostavlja mogućnost „lažnih pozitivnih rezultata“.

Mnogo toga na kraju zavisi od NASA-inog plana povratka uzoraka sa Marsa. Perseverance nije napravljen da sam potvrdi tragove o postojanju života, već da pronađe uzorke koji će se jednog dana analizirati na Zemlji. Projekat je međutim obeležen kašnjenjima i ogromnim troškovima (procena je između 8 i 11 milijardi dolara, sa lansiranjem tek oko 2030. i povratkom uzoraka godinama kasnije). NASA je nedavno pozvala industriju da ponudi jeftinija rešenja.

Hurowitz smatra da će, na kraju, biti potrebno da se donesu uzorci na Zemlju da bi se definitivno utvrdilo poreklo otkrivenih karakteristika. Walker, pak, upozorava da čak ni povratak uzoraka možda neće biti dovoljan za apsolutni dokaz, jer će uvek postojati određena doza sumnje. Njena istraživanja koriste „teoriju sklapanja“ i masenu spektrometriju da identifikuju molekule previše složene da bi nastali iz neorganskih procesa (abiotski).

S obzirom na rezove u budžetu NASA-e, Wong zaključuje da možda gubimo priliku. „Možda smo na pragu zlatnog doba astrobiologije, ali nedostaje nam volje da to ostvarimo“, rekao je na kraju.