Da li nas Facebook i Instagram prisluškuju?

Mnogi korisnici tvrde da, pošto o nekom proizvodu razgovaraju sa prijateljima u četiri ili više očiju, Facebook počne da im reklamira ono što je bila tema razgovora. U nekim slučajevima se čini da drugog objašnjenja i nema, te korisnici ostaju ubeđeni da teorije zavere i nisu samo teorije. Tako može da se pročita više priča poput one u kojoj se vereničko prstenje reklamira onima koji su tek odlučili da zaprose svoje partnere, te hrana za mačke korisnicima koji su tu životinju spomenuli tokom nekog neobaveznog razgovora.

Tehnički konsultant Damian Le Nouaille otišao je korak dalje, pa tvrdi kako ga Instagram, koji je u vlasništvu Facebook-a, prisluškuje na nekoliko jezika, budući da mu se reklame za neki proizvod, a na engleskom jeziku, na ovoj mreži pojavljuju pošto ga je spomenuo tokom nekog telefonskog razgovora, ali na francuskom ili španskom jeziku. Drugi korisnici takođe prijavljuju reklame za neki proizvod pre nego što su njegov naziv ukucali u pretraživač, ili o njemu raspravljali na internetu.

Ovakve tvrdnje navele su mnoge da poveruju da je pojavljivanje reklama, samo nekoliko minuta posle razgovora o proizvodu koji se u reklami nudi, više od slučajnosti, te došli do zaključka da nas Facebook i Instagram prisluškuju.

Iz kompanije Facebook su više puta poricali ovakve optužbe, a prošle godine, pošto je jedna od optužbi postala viralna, iz kompanije su jasno naglasili da „Facebook ne koristi mikrofone korisničkih telefona za reklame ili priče koje se nude u okviru news feed-a”, te dodali da se reklame korisnicima nude na osnovu interesovanja, te aktivnosti u okviru mreže.

Istina je da Facebook i Instagram koriste mikrofone korisničkih uređaja, kao i bilo koja druga aplikacija, ali korisnik prvobitno mora da odobri tu funkciju. Ova opcija je neophodna za snimanje video sadržaja u okviru Facebook-a Live ili Instagram Stories, a Facebook u Sjedinjenim američkim državama ima i mogućnost da beleži muziku koja se čuje u korisnikovom okruženju, te u status update na taj način doda informaciju o tome šta korisnik sluša ili gleda. Ova opcija je, navodno, dostupna samo u slučaju kada je otvorena Facebook aplikacija, te korisnik unosi status update, a iz kompanije poriču da je koriste u druge svrhe.

Najčešće objašnjenje za slučajeve u kojima izgleda kao da se određena reklama pojavila odmah posle razgovora o proizvodu je da se zaista radi o slučajnosti, ili o bujnoj mašti korisnika. Prosečni korisnici interneta vide na stotine, ako ne i na hiljade reklama, u toku samo jednog dana, a dobar deo dolazi upravo sa Facebook-a i Instagram-a, pa većinu i ne primate. Tako je moguće da se s vremena na vreme reklamira i neki od proizvoda o kojima je korisnik nedavno razgovarao, te će takvu reklamu korisnik odmah primetiti, budući da su informacije o proizvodu, te sećanje na razgovor još uvek sveži.

Ova pojava se stručno naziva Baader-Meinhof fenomen, poznat i kao iluzija učestalosti, a postoji mnogo pre nego što se Facebook uopšte pojavio. Najbolji primer za ovaj fenomen je slučaj kada pojedinac nauči neku stranu reč, te počne da mu se čini da se taj pojam odjednom svuda upotrebljava. Tako bi ovaj fenomen mogao da se ponudi i kao objašnjenje za Facebook teoriju zavere, a zasniva se na činjenici da stvarima često pridajemo više značaja nego što ga zaista imaju.

Izvor: The Telegraph