Data centar na Severnom polu
Hlađenje je jedan od najozbiljnijih problema savremenog data centra. Zašto onda tu čudesnu građevinu ne bismo stavili negde gde hlađenje neće biti ni potrebno? Recimo na Severni pol… Upoznajmo projekat Kolos.
Količina podataka koji se prenose u savremenim komunikacijama nezamislivo je velika. Glavni zadatak u tom poslu obavljaju centri za skladištenje i obradu podataka – data centri. Oni su postali jezgro poslovanja kompanija, čiji se podaci moraju prosleđivati i čuvati bez gubitaka.
Prirodni izvori energije i hlađenje
Data centri troše ogromnu količinu energije za napajanje servera, kao i na njihovo hlađenje. Istovremeno, zbog napajanja zasnovanog na fosilnim ostacima, oni zagađuju okolinu emisijom štetnih gasova. Da bi se funkcionisanje data centara učinilo što efikasnijim, na pomolu su razna rešenja, a jedno od njih ostvariće se u najvećem data centru u svetu koji se gradi na severu Norveške.
Lokacija na kojoj se gradi najveći data centar nalazi se u oblasti Arktika, u idealnom prirodnom, zelenom okruženju, s bogatim izvorima obnovljive energije. U blizini je norveškog grada Balangena, na obali jezera, s konfiguracijom terena koja objekat čini pravom tvrđavom podataka. Okruženje u hladnoj arktičkoj klimi ponaša se kao ogroman frižider koji, bez potrebe za dodatnim ulaganjem, hladi servere, a za njihovo napajanje istovremeno se koriste obnovljivi izvori energije jer se u blizini nalazi hidroelektrana i nekoliko vetroelektrana.
Zbog prirodne hladnoće i idealne niske vlažnosti, serveri mogu da se održavaju bez potrebe da se veštački hlade. Sistem ima i pristup svežoj hladnoj vodi kao potencijalnom sekundarnom izvoru hlađenja. Osim toga, arhitektura zgrade odlično se uklapa u prirodno okruženje pejzaža. Oko tri njene strane nalazi se vodena površina. Ulaz u zgradu takođe je na vodi, a napravljen je od bakra. Oko glavne linije (kičme zgrade) raspoređeni su pojedini segmenti, poput glečera.
Američko‑norveški projekat
Iza ovog projekta stoji američko‑norveška kompanija Kolos, pa je i data centar poznat pod tim imenom. Kolos je realizovao ovaj projekat u partnerstvu s kompanijom HDR (Omaha, Nebraska), koja se bavi inženjerskim dizajnom. HDR je napravio projekat zgrade data centra, kupio zemljište na pomenutoj lokaciji i otpočeo s gradnjom.
Početni kapital od nekoliko miliona dolara potrebnih za gradnju centra prikupilo je pet norveških privatnih investitora, a preostala sredstva obezbediće se preko američke investicione banke. Značajno je pomenuti da će Kolos pozitivno uticati na lokalnu zajednicu. Projekat je već podržalo pet gradonačelnika u toj oblasti jer je planirano otvaranje dve do tri hiljade novih radnih mesta, kao i podrška za novih 10.000 do 15.000 radnih mesta, što će pružiti nove mogućnosti lokalnom stanovništvu.
Smanjena potrošnja i rekordna snaga
Kako kažu u kompaniji Kolos, kompletna energija za napajanje centra poticaće iz obnovljivih izvora. Time će se, u poređenju s klasičnim data centrima, smanjiti potrošnja energije za 60 odsto. Kad bude završen, centar će pokrivati prostor od 600.000 kvadratnih metara i imaće četiri nivoa. To je veća površina od danas najvećeg postrojenja u kineskom gradu Langfangu, ali nešto manja od planiranog data centra u Nevadi.
Razvoj centra teći će u četiri faze, a trajaće desetak godina. Planirana početna snaga je 70 MW. Ukupna snaga koja će se ostvariti na kraju iznosiće 1000 MW, što će Kolos činiti najvećim svetskim data centrom. U poređenju s postojećim centrima to će biti najviše, mada ukupnu snagu od 1000 MW ima i Amazon‑ovo odeljenje za obradu podataka u Ašburnu (Virdžinija), ali su njihovi serveri rašireni po tom području, a ne grupisani u jedan centar.
Facebook od 2013. godine takođe radi sa sopstvenim velikim data centrom u Lulei u Švedskoj (385 km daleko od Balangena), ali je snaga njegovih servera ograničena na 200 MW. Ni kod ostalih velikih data centara ona ne prelazi 200 MW. Izuzetak će predstavljati Switch‑ov data centar Tahoe Reno, koji je još u razvoju (prva faza), a po završetku trebalo bi da dostigne snagu od 650 MW. To je, ipak, manje od onoga što bi trebalo da ostvari Kolos.
Najjeftinije data usluge
Kolos će biti prava tvrđava za smeštaj podataka jer brda i voda pružaju prirodnu zaštitu od bilo kakvih fizičkih rizika. S druge strane, Kolos će primeniti najsavremeniju tehnologiju u sigurnosnom sistemu podataka, zapošljavajući sposobne inženjere i tehnološke eksperte koji će stalno pratiti i upravljati novim rizicima u sajberbezbednosti. Svemu tome pogoduje i činjenica da se u blizini centra nalazi i univerzitet koji daje oko 200 diplomaca tehnologije godišnje.
Pomerajući se iz gusto naseljenih područja (gde se sistemi napajaju skupom energijom fosilnih ostataka i istovremeno zagađuju okolinu, uz dodatne troškove za hlađenje uređaja) u predele bogate čistom, obnovljivom energijom, Kolos menja ustaljena pravila u infrastrukturi data centara. To će biti najveći zeleni data centar u svetu, koji će ostvariti znatne uštede u troškovima, bez žrtvovanja performansi pojedinih uređaja i čitavog sistema.
Kolos će na taj način obezbediti preduslove za pružanje najjeftinijih usluga za skladištenje, prenos i obradu podataka. Pomenimo da su glavni provajderi cloud usluga – Amazon, Microsoft i Google ‑ poslednjih godina snizili cene svojih usluga, vršeći time pritisak i na druge operatere data centara. Po realizaciji projekta, Kolos će se svakako uklopiti u tu tendenciju i potruditi da formira svoje konkurentne cene.
Nadežda Veljković
