Data centri i snabdevanje energijom u Evropi do 2030. godine

Data centri koje pokreće AI mogli bi da opterete energetske resurse kontinenta. Zatim, mogu i povećati emisije gasova sa efektom staklene bašte do kraja decenije.

Evropske ambicije da izgrade data centre mogle bi opteretiti snabdevanje energijom. Takođe, mogle bi povećati emisije gasova sa efektom staklene bašte do kraja decenije. To navodi novi izveštaj objavljen pred Samit za veštačku inteligenciju (AI) u Francuskoj.

Istraživanje je sprovela organizacije Beyond Fossil Fuels. Procenjuje se da bi zahtevi za električnom energijom mogli porasti za čak 160 odsto do 2030. godine, dostigavši 287 TWh/godišnje. To je više od ukupne potrošnje struje u Španiji 2022. godine.

Ako fosilna goriva budu korišćena za zadovoljenje ovih energetski zahteva, godišnje emisije novih centara za podatke u EU mogle bi porasti sa 5 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida u 2025.. To će biti otprilike 39 miliona tona do 2030. godine. To je više od ukupnih emisija Litvanije i Estonije za 2022. godinu.

Ako rast data cenatar zavisi od fosilnog gasa, to će pogoršati klimatsku krizu. To je navela je Jill McArdle, iz organizacije Beyond Fossil Fuels.

„Da bi se to sprečilo, širenje mora ići ruku pod ruku sa izgradnjom dodatnih izvora obnovljive energije. Ako tehnološke kompanije ne mogu da usklade rast potrošnje sa klimatskom naukom – mora biti ograničen“.

Više od polovine energetske potrošnje dolazi od novih objekata

Nemačka nevladina organizacija koristila je javne podatke Međunarodne agencije za energiju (IEA) i konsultantske firme McKinsey da razvije četiri hipoteze o tome kako bi emisije mogle rasti kako se budu gradili novi centri za podatke.

Izveštaj je procenio šta bi se desilo ako bi potražnja za centrima za podatke bila visoka ili niska i kakav bi uticaj imali na emisije ako bi ti centri koristili uglavnom fosilna goriva ili zelenu energiju iz solarnih ili vetroelektrana.

Izveštaj je naveo da bi više od polovine energetske potrošnje poteklo od novih objekata centara za podatke širom kontinenta.

Procjenjuje se da centri za podatke trenutno čine oko tri procenta ukupne potrošnje električne energije na kontinentu.

Međutim, potrošnja energije nije ravnomerno raspoređena.

Izveštaj o potrošnji energije data cenatar iz EU za 2024. godinu otkriva da centri za podatke troše mnogo više energije u Irskoj i Holandiji nego što je EU prosečno. To je do 21% i 5,4% respektivno.

Tehničke kompanije tvrde da će ograničiti emisije

Svetski ekonomski forum (WEF) naveo je nekoliko načina na koje velike tehno-kompanije mogu smanjiti svoje emisije. To uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, ponovnu upotrebu otpadne toplote i izgradnju sistema za isparavanje vode samo na mestima gde je snabdevanje „dovoljno i održivo“.

Alphabet, matična kompanija Google-a, radi na tome da svoje centre za podatke pokreće energijom bez ugljen-dioksida do 2030. godine.

Microsoft menja materijale u svojim centrima za podatke, koristeći, na primer, hibridnu vatrootpornu drvenu građu, kako bi smanjio emisije.

EU je prošle godine ažurirala Direktivu o energetskoj efikasnosti. Operateri centara za podatke moraju da objavljuju svoje emisije i druge podatke u bazi podataka na nivou EU dva puta godišnje.

Ipak, Beyond Fossil Fuels smatra da je potrebna „dalja veća transparentnost“ o tome koliko energije centri za podatke koriste i kako tehno-kompanije obećavaju smanjenje svojih emisija.

Izvor: Euronews