Digitalna ekonomija menja značaj merenja BDP-a
Bruto domaći proizvod (BDP) se stalno ističe kao merilo privrede. Međutim, hamburški profesor ekonomije Straubhaar upozorava da BDP niti je pouzdan niti je u današnje vreme tačan pokazatelj privrednih aktivnosti.
Iako je vrlo dug popis nedostataka prilikom izračunavanja i tumačenja „bruto domaćeg proizvoda” – i ti nedostaci su odlično poznati, BDP je bio i ostao jedino ozbiljno merilo za ukupnu privrednu aktivnost. Usredotočenost na BDP i njegovu promenu je danas više nego ikad velika greška. Tu se ne radi o staroj levičarskoj kritici kako BDP samo izražava blagostanje, ali ne i njegovu raspodelu u društvu i da zato ne može biti niti merilo blagostanja neke zajednice. Nova kritika zadire dublje u srž: ona se pojavila zbog uverenja kako je merenje BDP-a izgubilo vezu s realnošću. BDP je i inače tek delimično bio u stanju da prikaže strukturnu promenu od „stvarne” industrije u „nevidljivu” privredu usluga i nauke. A u doba digitalizacije BDP je postao potpuno nepouzdan i kao merilo za čitavu privrednu klimu.Tu nije reč o kvalitetu informacija ili usluga, ali u svakom slučaju ta usluga ili proizvod postoje na svetskoj mreži – i BDP nije u stanju da ih obuhvati.
Novim tehnologijama se sve veći udeo stvaranja vrednosti seli u virtuelni svet, sa one strane fizičkog prisustva neke robe ili proizvoda. Za mnoge novine koje više nisu vezane za prostor i materijal u digitalnom dobu jednostavno (još) nedostaju statistički instrumenti koji bi ih merili. Informatičke vrednosti na mreži su u najboljem slučaju još delimično obuhvaćene. Ali kada današnje aplikacije ili platforme kao što su Uber, Car to Go ili Airbnb otvaraju put sharing ekonomiji i učinkovitijem korišćenju postojećih dobara, automobila ili stanova, BDP tu – ako uopšte – beleži tek rudimentarne promene.
Značajna količina dobara koja se na internetu nude gotovo besplatno tako uopšte ne dospevaju u BDP. Ali ona su zamena kupovini „stvarnih” proizvoda koji bi bili obuhvaćeni u BDP-u. Ako Wikipedia zameni leksikon, Youtube televizijski program ili kad neki nerd na mrežu stavi svoju muziku, program ili video koji je snimio, onda korisnici dobiju nešto, a da nisu nešto morali platiti. Time BDP pada jer se prodaje manje izdanja knjiga ili DVD-ova. To se isto odnosi i na portale ili vesti koji zamenjuju štampane medije, pa iako ljudi dobijaju jeftiniji pristup informacijama, BDP pada.
To stvaranje na internetu, baš kao i međusobna deoba „skupih” dobara dugoročne vrednosti u sharing ekonomiji – kao što su stanovi, automobili ili električni uređaji – koji se dele umesto da svako kupuje svoj, teško se mogu konkretno prebrojati, prostorno odrediti i staviti u jasan vremenski razmak. Zato su BDP i njegovi instrumenti merenja manje važni nego što su ikad bili.
S tim u vezi, potrebno je objasniti i javnosti i medijima koliko je besmisleno postalo uzbuđivati se zbog minimalnih promena BDP-a, daleko iza decimalnog zareza ili pak izražavati zabrinutost ili euforiju dok postoji temeljni problem koji stavlja u pitanje čitav koncept merenja privrednih aktivnosti. Kod prognoza BDP-a je, jasnije nego što je pre bilo, vidljiva potreba da se bude oprezan s pogrešnim fetišizmom brojeva. Te naizgled tako precizno izračunate prognoze zapravo nemaju pouzdanu vezu s realnošću digitalnog sveta. Zato ne poseduju kvalitet da služe kao pouzdani kompas politici i privredi.
Izvor: Deutsche Welle
