Dosije Internet – RETRO

Internet je stigao u Srbiju pre tačno 20. godina, 27. februara 1996. Nastao je kroz uspešnu saradnju Univerziteta u Beogradu, firme Telefonija i Beobanke, a prvi put je prikazan javnosti u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, na proslavi upriličenoj povodom Dana Univerziteta. Zanimljivo je da je pristup svetskoj Mreži proradio svega dva sata pre početka te proslave, posle višednevne “jurnjave za vremenom”. Jedan od vođa ovog projekta, Nenad Repac, opisao je te događaje u Računarima 117. Repriziramo njegov tekst, koji počinje prilično sporo ali se u poslednjim satima razvija poput drame…

Ovaj tekst ima za cilj da u vremenskom sledu navede najvažnije događaje vezane za uvođenje Interneta u Srbiju. Naravno, nisu navedeni baš svi, već samo oni koje je autor smatrao prelomnim.

Postavljanje prve 128 Kbps linije RCUB – FON

Za razliku od asinhronih modema, NTU 128 je sinhroni modem i skoro ga je nemoguće spojiti na interfejs RS-232. SIGRAF iz Niša je u to vreme razvijao sinhronu varijantu svog rutera, pa je odlučeno da se stavi od RCUB-a ka FON-u, jer je (skoro) celokupna elektronska pošta Jugoslavije išla preko ove linije brzinom od 9,600 do 19,200 bps. Korisnici su jedino primetili ubrzanje ftp-a sa 1.2 KB/s na 1.6 KB/s i ništa više… Ništa više, osim što je WWW ka FON-u sada radio skoro normalno.

Potpisivanje ugovora o zastupanju NERA A.S.

Skoro nevažan detalj, osim što NERA A.S. pravi zemaljske linkove za 155 Mbps (SDH / ATM ) i VSAT opremu, Celokupna tehnička dokumentacija je prebačena u “Telefoniju”.

Postavljanje 128 Kbps linije između Rektorata i RCUB-a

Pošto je ka FON-u veza radila odlično, “Telefonija” je isti recept primenila i ka Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Preko ove veze išla je i prezentacija za Dan Univerziteta, Kasnije su spojeni Ekonomski fakultet, Poljoprivredni fakultet (još se radi) i Narodna Biblioteka Srbije.

Odluka da se nađe strani ISP (Internet Service Provider)

Pošto je rad sa Internetom po pravilu telekomunikacioni problem, doneta je odluka da se napravi finansijska konstrukcija za pružanje Internet servisa (ISP). Smatramo da možemo da ispratimo ovaj posao i sa računarske strane, jer je jedini papir koji se kod nas koristi perforiran.

Prvi rezultati potrage – preporuka NERE

Traženo je preko više kanala, javili su se P/PEX, EuNet, FORTHNET, BANKNET, Ebone preko UpNet-a. Poslednja firma je delovala najozbiljnije, iako je EuNet među najjačima. Ugovor je stigao za nekoliko dana. U sistemu su Telenora, norveškog telekomunikacionog giganta. I NERA nam je dala preporuku za rad sa njima.

Predlog Ugovora od strane UpNet-a

Samo četiri dana nakon prvog kontakta, predlog Ugovora sa skandinavskom firmom je na našem stolu, Povoljniji je od svih ostalih i ima izuzetne reference (švedska armija). Uklapa se i u finansijsku konstrukciju.

Ponuda Univerzitetu

Na bazi ove ponude dajemo ponudu Univerzitetu u Beogradu, smatrajući da će oni brže realizovati ovu tehničku mogućnost. Sledi tajac a onda…

9. januar, 12:52h – Tanjug javlja: SRJ se uključuje

lako smo znati šta se sprema, ovo je bio šok, posebno izjava da EUNET sa radom kreće krajem januara. Ove godine! Požurujemo našeg stranog partnera, inače ništa od posla.

31. januar – Eto nas u aprilu…

Poslednjeg dana januara, tj. kad je već uveliko trebalo da počnemo sa radom, stiže poruka od stranog partnera u stilu: “Hvala što nas požurujete; shodno našim predviđenim instalacijama i rokovima isporuke od NEC-a, eto nas kod vas oko 15. aprila!”.

1. februar – Tanjug ništa ne javlja

Prošao je kraj januara, EUNET Jugoslavija nije krenuo sa radom.

2. februar – 10 DEM za troškove

Uz kalkulaciju svih mogućih dodatnih izvora prihoda, uključujući i prodaju opreme, instalaciju, “Ključ u ruke – Internet u mrežu!” i slično, dolazi se do zaključka da je ovaj posao moguće raditi i sa pretplatom manjom od 50 dinara mesečno za trideset sati punog pristupa Internetu. Ovo podrazumeva da naši ljudi izvrše montažu svega, da sve sami pokrenemo i da projekat vodi neko iz kuće. Potrebni i dovoljni uslovi su zadovoljeni, idemo dalje.

4. februar – Brzina do 2 Mbps; stižemo 4. marta

Stiže potvrda koju smo tražili da postoji mogućnost da se brzina digne do 2 Mbps. Cena se približava orbiti satelita… I, nema frke, stižemo 4. marta.

Sredina februara – Ugovor sa Beobankom

Sa Beobankom Telefonija već ima potpisan Ugovor o tehničkoj saradnji. Ovo je samo logičan nastavak saradnje u kojoj obe strane imaju višestruki interes. Do sada obavljeni poslovi sa pravom nam daju referencu da smo u stanju i ovo da obavimo.

Sredina februara – Jel’ može na Dan Univerziteta?

Kad su već uspeli da pomerimo početak sa 15. aprila na 4. mart, da vidimo da li će da prođe i ovo: “A jel’ može nedelju dana ranije? Mnogo bi nam značilo. A i Dan Univerziteta je…”

13. februar – Dokumentacija za nosač antene

Faksom stiže bezbroj stranica tehničke dokumentacije za predviđeni nosač antene. Počinjemo da razmišljamo pravimo li mi to “Ivanjicu 6”? Cev treba da ima prečnik od 168 mm sa debljinom zida od 10 mm, da je barem 8 metara visoka i 1 metar ukopana u beton. Armiran, naravno.

15. februar – Stiže ostatak specifikacije

Detalji za povezivanje, UPS, C/SCO, postavljanje i slično stižu, stižu, stižu…

15. februar – Vize u Pragu

Pošto tim za instalaciju ide preko Praga, da li mogu tamo da pokupe vize? Mogu naravno. samo recite.

17. februar – Cev koja odgovara

Najzad je nađena odgovarajuća cev u Smederevskoj Palanci, ali je danas subota. Već u ponedeljak planiramo da je preuzmemo.

19. februar – Pomeranje Moldavije

Iz TELENOR-a javljaju da, ukoliko pomere termin instalacije za Moldaviju, mogu da dođu ovde 26. februara. Pa, sad, ako biste bili Ijubazni, bilo bi lepo od vas…

19. februar, 09:00: Cev je prodata

Koja cev? A, ta! Pa, mi je prodali.

19. februar, 11:00: Druga cev

Dobavljači k’o dobavljači, nalaze skoro istu cev na drugom kraju zemlje. Čekamo samo odgovor da li debljina zida baš mora da bude 10 mm. Ipak, ovde su retki vetrovi od 240 km/h.

20. februar: Antena od 200 kg, cev od 8 m, a na čemu mi stojimo?

Pošto merdevine ne dolaze u obzir, mora da se podigne građevinska skela široka 6 metara i visoka 8 metara. Tipičan telekomunikacioni problem.

21. februar: Obezbeđena skela

FMP Trade nam obezbeđuje skelu. Gradonačelniče, svaka čast!

21. februar: Kamion kreće po cev

Vraća se krajem dana. Kroz par prozora; vrata i hodnika cev dolazi blizu svog finalnog odredišta.

22. februar: Zahtev za linijom

Podnet je zahtev za uspostavljanje iznajmljene linije TELEFONIJA – RCUB. Obećana nam je maksimalna efikasnost.

23. februar, 18:15h: Oslo potvrđuje slanje!

Najzad! SAS CARGO OSLO NORWAY potvrđuje slanje telekomunikacione opreme za Beograd, preko Ciriha, let SK0609/24FEB 0830 OSLZRH i SR0454/25FEB ZRHBEG. U Beograd stiže u nedelju 25. februara u 15:00.

23. februar, 18:30: Jel’ imate ključ 76 ili da ga nosimo sa sobom?

Šta odgovoriti na ovo pitanje postavljeno od strane VSAT tima? Imamo osciloskop, analizator spektra, merač signala, ali ključ 76, viljuškasti… Pa, naći ćemo… Ključ, inače, služi da se zašrafi kapa antene.

24. februar, 08:00: Montaža nosača antene

Subota, al’ ko pita… Dovukao sam i brata od kuće, on svog ortaka. Za par sati, bez i jednog oštećenja Ijudi ili “materijalno-tehničkih sredstava”, cev (168 mm, dužine 9 metara), stajala je vertikalno. Posle fiksiranja sledi nalivanje betona. Narednih 48 sati sledi zabrana pristupa zbog poznate osobine betona da voli da se steže. Nosač antene je dodatno učvršćen na nekoliko mesta, tako da predstavlja, barem na oko, vrlo stabilnu konstrukciju. Čekamo mišljenje VSAT tima za instalaciju.

25. februar, 13:15: Stiže VSAT ekipa

Bez problema na Surčin stižu momci koji će instalirati opremu. Žele prvo da vide nosač antene. Krećemo u TELEFONIJU.

25. februar, 15:00: VSAT ekipa u TELEFONIJI

Gledaju, pentraju se na krov, drmaju… Sve stoji! Zajednički zaključak je da će, ukoliko se sruši zgrada, ostati samo kancelarije spojene na nosač antene.

25. februar, 19:00: Afrodita može da bude DNS

Mikica Kocić podesio je Domain Name Server (DNS) tako da sve ovo, ukoliko slučajno proradi na fizičkom nivou, radi i na logičkom. Rečju, formiran je domen telefonija.co.yu i podešene su tablice za rutiranje, ali ništa nije aktivirano – čeka se sutrašnji dan.

Ponedeljak, 26. februar, D-28h

08:00: A što ne idemo po opremu?

Pa, zato što nije stigla! Trebalo je da stigne u nedelju u i 5:00 na Surčin, ali nije… Stići će danas u 14:45. Carina radi do 15:00. Nadajmo se da će duvati zapadni vetar, pa će ranije da slete.

08:15: Kamion kreće po skelu

U FMP-u skela već čeka, očekujemo ih za nekoliko sati.

09:00: A šta će vama cela B klasa?

… pita me odgovorno lice za ruter CISCO u NIJADEL-u. Pa, vi tek uvodite Internet? Da li vi znate šta je B klasa? Po ne znam koji put odgovaramo da znamo i da je vlasnik cele B klase Univerzitet u Beogradu i da je slobodno pusti. “OK, nema problema” je odgovor kog se uvek pomalo plašim.

10:00: Iznajmljena linija do RCUB-a u pogonu

U zaista vrlo kratkom roku, ekipa iz ATC Krunski Venac je kvalitetno pustila iznajmljenu liniju TELEFONIJA – RCUB. Tamo su već čekali modemi NTU 128, pa čim je u TELEFONIJI izvedena instalacija, modemi su se “videli”. Ovi modemi imaju lepu osobinu da broje greške na liniji, jer imaju ugrađen Bit Error Rate Tester. Brojač se zakovao na 0 grešaka! Ista situacija na drugoj liniji, Još jednom, ekipi iz ATC Krunski Venac svaka čast!

10:15: Montaža skele

Stiže kamion, istovaruju skelu…

14:00: A što ne idemo po opremu? (isti kadar, drugi put)

Kako zašto? Pa, nije još stigla! Stiže u 17:00. Bar tako kažu u Cirihu. A što nije stigla ranijim avionom? Ko to zna…

15:00: Skela je montirana

Vrlo stabilna konstrukcija po kojoj, doduše, lično nisam šetao, stoji na 8 metara visine. Valjda nije sve bilo uzalud.

15:30: GPS određuje koordinate antene

Sa vrlo visokom tačnošću GPS određuje koordinate mesta za antenu i na osnovu toga se određuje azimut i elevacija za satelit EUTELSAJ 702.

16:00: A što ne idemo po opremu? (isti kadar, treći put)

ldemo, idemo, polako, bre…

19:00: VSAT oprema u TELEFONIJI!

Kombi se vraća, osmesi “od uva do uva”. Oprema je tu, kreće instalacija!

19:15: CISCO 2501 kod Mikice

Mikica Kocić počinje da programira CISCO 2501 preko dummy linije u RCUB-u. Koliko je puta do sada to radio… Očekujem da brzo završi.

19:30: Ućutkani default gateway-i na mreži

Dobijam informaciju da su sređeni oni novospojeni računari po YU mreži koji su sebe prijavljivali kao default rutere. I ovaj skoro nevažan detalj mogao je značajno da uspori početak rada sistema.

21:30: CISCO 2501 ponovo u TELEFONIJI

Stavljamo ga na naš LAN, sa jedne strane, a na NTU 128 sa druge. Mreže se “vide”.

21:45: TELEFONIJA privremeno na 147.91.4.0 mreži

147.91.4.0 mreža je aktivna, TELEFONIJA je u YU Internetu. Pristup WWW na 128 Kbps je u ovom trenutku raj za oči.

22:00: CHECK LlST – sve je na broju

Sve što je poslato je na broju, ako je sve i ispravno, šanse prelaze 51%.

23:00: Sklapanje antene

Antena (reflektor) ima preko 150 kg, prečnika je 2.4 metra pa se isporučuje iz četiri segmenta. Srećom, sklapanje reflektora obavlja se na nosaču antene, inače dizati 150 kg na 8 metara po mraku nije prijatno.

Utorak, 27. februar, 00:00, D-10h

01:00: Nosač na vrhu cevi

Prvo je na cev montiran nosač antene. Kreće sklapanje segmenata.

01:45: Lov na satelit

Antena je najzad sklopljena i kreće lov na satelit. Kažu mi da se ne uznemiravam, sve je OK, to je posao od sat vremena. Da se uznemiravam?! Baš sam cool. Temperatura je oko nule, tako da je vrlo prijatno.

02:45: Satelit uhvaćen, postupi po specifikaciji!

Sledi fiksiranje antene i provlačenje koaksijalnog kabla do prostorije za opremu. Spajamo ujedno i grejač od 220 V / 800 W kojim se antena štiti od snega i leda.

03:15: NEC VSAT Indoor Unit montiran i pušten u rad

Kabl je sproveden, NEC VSAT IDU uključen u rad, lampice se pale, sve deluje normalno. Ne koliko sekundi kasnije na LCD ekranu pojavljuje se poruka da je početo učitavanje programa za rad iz Švedske. Još koji sekund i – veza je uspostavljena!

03:17: Uspostavljena “strujna petlja” do NITADEL-a

Imamo vezu sa zemaljskom stanicom u Švedskoj, ali od Interneta još ništa. Ovim je praktično uspostavljena radio veza, međutim oprema u NITADEL-u nije konfigurisana do kraja. A i što bi, pa nije hitno…

03:30: Zovemo NITADEL

Budimo čoveka za rutere CISCO na kućnom broju. Shvatamo da nije spojio kablove i da ne vredi da NITADEL išta softverski podešava.

04:00: Prinudni odmor

Objavljujemo kraću pauzu, Mikica ide da spava u RCUB, VSAT tim u hotel, mi ostali kućama.

08:30: Ista ekipa na istom mestu…

…sa istim ciljem. Srećom, telefonske veze se Švedskom su odlične.

09:00: Stvarno, šta će vama cela B klasa?

Pa, zato što je naša, pobogu!

09:15: Proslava pomerena

Početak ceremonije povodom Dana Univerziteta pomeren je sa 10h na 12h. Ipak, za sada je dobro, šanse su svakim minutom sve veće.

09:30: A jel’ može jedna C klasa?

Može, daj! Bolje vrabac u ruci… Ovako barem možemo da isprobamo opremu. Pušta se 147.91.4.0 mreža, VSAT učitava svoj novi program sa novim IP brojevima.

10:00: Internet radi!

I najzad, iz TELEFONIJE ping javlja 650-800 ms round trip time za čvorove u Skandinaviji, a oko 1400 ms za USA računare, Od 14. marta oba vremena će biti ispod 800 ms, jer počinje sa radom optički kabl Stokholm – SAD brzine 34 Mbps.

11:00: Mogu li još dve C klase? Hvala…

Tražimo da se puste mreže 147.91.1.0 i 147.91.72.0, odnosno RCUB i Rektorat Univerziteta u Beogradu. Naravno, odgovor je “OK, nema problema”.

11:30: Internet u RCUB-u

I zaista, CISCO radi svoj posao i RCUB je na Internetu! Ping daje iste rezultate.

11:40: Skidanje WWW Home Pages

Biramo WWW sajtove čije naslovne strane mogu da se prikažu u uslovima kada DNS još ne radi (rade samo IP brojevi). Nalazimo nekoliko (MIT, Yale i još nekoliko američkih univerziteta).

11:45: Javljanje IP adresa u Rektorat

…da bi ih uključili u prezentaciju. Još 15 minuta do početka proslave Dana Univerziteta.

11:50: Rektorat na Internetu!

Računar odisej.rect.bg.ac.yu vidi se iz inostranstva, a i sa njega radi ping ka SAD. Narodski rečeno, Rektorat je na Internetu!

11:55: Iz SAD se vidi YU!

Sa jednog neimenovanog računara u SAD vidi se VSAT u NITADEL-u, VSAT u Beogradu, tlf.telefonija.co.yu, afrodita.rcub.bg.ac.yu i odisej.rect.bg.ac.yu. Naravno, pod svojim IP brojevima. Da li smemo da kažemo da je Jugoslavija na Internetu? Po prvi put se vide računari u akademskoj mreži Srbije na Internetu, Po prvi put nelimitiran pristup svim servisima Interneta (osim korišćenja simboličkih adresa iz inostranstva). Po mojoj proceni, Jugoslavija jeste na Internetu!

12:00: Počinje proslava!!!

18:00: 69 korisnika na Afroditi

Glasine putuju fantastičnom brzinom i predveče je već who lista korisnika na Afroditi duža od dva ekrana! 300 MIPS-a se nije dalo zbuniti, ali 64 Kbps link je bio na testu težem nego u NEC-u.

Sreda, 28. februar

Od ranog jutra: Navala za naloge na Afroditi

Na žalost, neminovno sledi privremeno obustavljanje davanja naloga. Popodne: Stanje neizdrživo!

Četvrtak, 29. februar

09:00: UpNet javlja da je Univerzitet vlasnik B klase 147.91.0.0

Pa, to vam i pričamo sve vreme… Jel’ može sad cela B klasa? “OK, nema problema”.

Jutro: Cela B klasa Univerziteta na Internetu!

Nekoliko sati kasnije sa ubbg.etf.bg.ac.yu se “vidi” Internet. Ista situacija ponovila se i sa domenom fon.bg.ac.yu, čim su rešili svoje tehničke probleme. Ako se nije moglo reći da je Jugoslavija sasvim na Internetu od utorka u 12:00, sada sigurno jeste.

Šta dalje?

Vrlo je nezahvalno prognozirati, ali cilj TELEFONIJE i BEOBANKE je povezivanje cele Jugoslavije. Kojom brzinom će se to odvijati, videćemo uskoro.

Jedno je sigurno – posao je obavljen. Zato koristim i ovu priliku da se posebno zahvalim celoj ekipi Beobanke i Telefonije, naročito generalnom direktoru Beobanke Zlatanu Peručiću, gradonačelniku Nebojši Čoviću, Mikici Kociću, osoblju RCUB-a, osoblju ATC Krunski Venac, Carini Surčin i svima ostalima koji su na neposredan ili posredan način doprineli da ovo postane realnost!

Nenad Repac