Džepni računar Micro:bit u školama u Srbiji

Strateški pristup razvoju digitalnih veština mladih ljudi može da podrži razvoj proizvoda i usluga potrebnih ekonomiji, obezbedi priliku za zaposlenje i smanji odliv mozgova, zbog čega je potrebno krenuti od digitalizacije obrazovnog sistema, zaključci su upravo završene konferencije Nove tehnologije u obrazovanju koju je u Beogradu organizovao British Council. „Digitalna pismenost je jedan od najvećih nedostataka u obrazovanju i mnogo zaostaje u odnosu na druge oblasti poput medicine, bankarstva. Zato je neophodno da se unose novine u nastavu i da se uradi sve što je potrebno da se veštine dece podignu na viši nivo. Uloga nastavnika je ključna u tome“, rekao je Andrew Zerzan, direktor programa u oblasti obrazovanja British Councila.

Miles Berry, glavni predavač računarstva na Univerzitetu Roehampton je na konferenciji predstavio nastavni program vezan za digitalno obrazovanje, koji je Velika Britanija uvela 2013. godine i koji je postigao dobre rezultate. “Digitalnom obrazovanju je dat prioritet na nivou celog obrazovnog sistema i napravljen je radikalni raskid sa prethodnim, tradicionalnim metodama učenja”, rekao je Berry i dodao da je na nacionalnom nivou odlučeno da je digitalna pismenost od najvećeg interesa za državu. Ceo novi program vezan za kompjutersko obrazovanje koji je Velika Britanija usvojila predstavlja veliko dostignuće, jer daje ogromnu autonomiju školama, profesorima i nastavnicima da odrede koje metode za učenje će koristiti. U programu je navedeno šta se očekuje od nastavnika da nauče decu tokom osnovne i srednje škole, ali bez odrednica kojim metodama to da urade. Definisan je osnovni okvir i napredni digitalni okvir za decu koja su više zainteresovana i nadarena da uče napredno programiranje. Berry je istakao da se veoma vodi računa o usavršavanju nastavnika i da dobrog nastavnika čine tri elementa: jake pedagoške sposobnosti, tehnološke sposobnosti i znanje o kompjuterskoj nauci koje je najbitnije.

Nastavnice Gorica Njegovanović i Milena Arsić iz OŠ “Mihajlo Pupin” iz Zemuna prenele su iskustva iz Estonije, koja važi za “najdigitalniju” zemlju u Evropi. “U Estoniji je programiranje i kodiranje obavezno u školama od četvrtog razreda osnovne škole, robotika se uči na vrlo visokom nivou i u osnovnim školama se koriste BEE BOT roboti za interaktivno i zabavno učenje programiranja i kodiranja. Nastavnici godišnje imaju čak 150 sati stručnog usavršavanja”, navele su one. U obrazovnom sistemu Estonije je visoka autonomija škola, odnosno škole imaju slobodu u kreiranju programa u okviru digitalne strategije. Mnogo se ulaže u obrazovanje, u usavršavanje nastavnog kadra, metakognitivno učenje i još mnogo toga. Takođe postoji i veoma razvijen sistem online učenja i interdiciplinaran pristup u nastavi. “Skype je nastao u Estoniji, a još od 2003. godine u toj zemlji se održavaju online izbori i čak 30% glasova na izborima se registruje putem interneta. Estonci imaju karticu koja u sebi sadrži sve – ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, vozačku dozvolu i tako dalje. Neke od bitnih stavki estonske svakodnevnice su i e-banking, e-health, e-police, e-school, e-prescription, besplatan javni wi-fi. To su sve indikatori koji jedno društvo kvalifikuju kao digitalno društvo”, istakle su Njegovanović i Arsić.

British Council u Srbiji i regionu sprovodi program „Škole za 21. vek“  koji se fokusira na razvijanje veština kritičkog razmišljanja i rešavanja problema, digitalnog učenja kao i programiranja uz pomoć džepnog kompjutera — micro:bita. Ovaj uređaj, koji je razvio BBC, poseduje čipove, monitor, senzore, prepoznaje pokret, a pomoću njega može da se proverava temperatura, meri jačina svetlosti, broje koraci. Može se koristiti za većinu predmeta u školama, što pomaže nastavnicima da pristupe deci na savremen način i da se što više angažuju. Prošle godine, u okviru projekta „Škole za 21. vek“ , 1.800 Micro:bit uređaja je dobilo 60 škola u regionu, od čega deset u Srbiji. Dosadašnja iskustva govore da ovaj uređaj čak 86% nastavnika smatra korisnim za nastavni proces, a 94% njih smatra da uređaj pomaže učenicima da se zainteresuju za računarstvo i programiranje u učionici, podaci su IPSOS istraživanja sprovedenog u školama u regionu kojima je poklonjen Micro:bit prošle godine. British Council planira da ove godine donira Micro:bit u jos 90 škola u regionu, a dugogodišnja misija British Councila je da džepni računar uključi u sve škole Zapadnog Balkana.