Edge računarstvo: Proxy u novom obliku
Korisnici Interneta danas zahtevaju sve veći propusni opseg. Istovremeno, mreže mobilnih telekomunikacionih operatora i mreže podataka pretvaraju se u arhitekturu računarstva u oblaku!
Danas je to prihvatljivo. Ali šta već sutra, bukvalno sutra? Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost (ko je pomenuo Proxy?). Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.
Tri su osnovne primene računarstva na ivici:
- Alat za prikupljanje ogromne količine informacija iz lokalnih „stvari“ kao tačka združivanja i kontrole.
- Lokalni dobavljač usluga skladištenja i isporuke sadržaja sa intenzivnom propusnošću kao dela mreže za distribuciju sadržaja.
- Lokalna aplikacija i alat za obradu usluga u oblaku i izolovanje data centra iz javnog oblaka.
Najveća opasnost da se mreža zaguši dolazi od video‑sadržaja, kao što su VoD, 4K TV i streaming, koji su i najbrže rastuće aplikacije velike propusnosti.
Bliže i korisniku i problemu
Da bi ublažili zagušenje mreže, i da bi poboljšali protok sadržaja velike propusnosti sada i u budućnosti, dobavljači usluga povezuju sisteme računara na Internetu koji keširaju sadržaj bliže korisniku (opet Proxy!). To omogućava brzo raspoređivanje sadržaja brojnim korisnicima njegovim dupliranjem na više servera i usmeravanjem na korisnike na osnovu blizine. Ovi računari koji keširaju sadržaj primer su računarstva na ivici.
Tehnologije koje će u budućnosti omogućiti „pametno sve“ – gradove, poljoprivredu, automobile, zdravstvo itd. – zahtevaju masovno korišćenje senzora Interneta stvari (IoT). Potreba da se održi ili poveća dostupnost IT‑ja i njegovih mreža gotovo je uvek glavna briga. Računarstvo u oblaku oduvek je bilo centralizovana arhitektura. Sada računarstvo na ivici transformiše računarstvo u oblaku u distribuiranu arhitekturu. Glavna prednost je u tome što je bilo kakav poremećaj ograničen na samo jednu tačku u mreži, a ne na čitavu mrežu (setimo se samo prvih računarskih mreža s koaksijalnim kablovima). Na primer, DDoS napadi ili dugotrajni prekid napajanja biće ograničeni na granične računarske uređaje i lokalne aplikacije na tom uređaju, za razliku od svih aplikacija koje rade u centralizovanom data centru u oblaku.
Edge kao rešenje
Računarstvo na ivici može rešiti izazove kašnjenja i omogućiti kompanijama da bolje iskoriste mogućnosti arhitekture računarstva u oblaku. Data centri na ivici približavaju krajnjeg korisnika zahtevanom obimnom sadržaju, a aplikacije osetljive na kašnjenje bliže podacima.
Postavlja se pitanje kako ove sisteme zaštititi od „ispada“? Kompanije sve više koriste računarstvo u oblaku. Veća zavisnost od aplikacija zasnovanih na oblaku znači da kompanije moraju preispitati nivo pouzdanosti fizičke infrastrukture data centra (napajanje, hlađenje, mrežna oprema) koja ostaje na lokaciji, na „ivici“.
Veliki data centri u oblaku sada čuvaju mnoge kritične aplikacije za kompanije, koje su nekada bile instalirane kod njih. Nisu se, međutim, sve aplikacije prebacile u oblak, a razlozi su razni – uključujući propise, kompanijsku kulturu, vlasničke aplikacije i? I kašnjenje! – samo da nabrojimo nekoliko.
Kao rezultat toga, ostalo nam je ono što nazivamo „hibridnim okruženjem data centra“. To je okruženje koje se sastoji od centralizovanih data centara u oblaku, regionalnih srednjih do velikih data centara i lokalizovanih, manjih, centralnih data centara. Ono što je nekad bio data centar snage 1 MW na kompanijskom sajtu, sada se može sastojati od nekoliko IT rekova sa opremom koja pokreće kritične aplikacije i/ili pruža povezanost sa oblakom.
Računarstvo na ivici može rešiti izazove kašnjenja i omogućiti kompanijama da bolje iskoriste mogućnosti arhitekture računarstva u oblaku
Centralizovani oblak je zamišljen prvobitno za određene vrste aplikacija: e‑mail, platne liste, društvene mreže. To su bile aplikacije za koje vreme nije bilo baš presudno. Kako su se kritične aplikacije premeštale u oblak, postalo je očigledno da se moraju rešiti kašnjenja, ograničenja propusnosti, bezbednost i drugi regulatorni zahtevi.
Razmislite o primeni samovozećih automobila. Potrebna je velika količina proračunavanja da bi se oni uspešno primenjivali, a kašnjenje se ne može tolerisati. Zdravstvo je još jedna životna kritična primena; senzori koji prikupljaju podatke o pacijentima ili hirurški alat koji hirurzima pruža povratne informacije u realnom vremenu. Potreba da se računar približi tački upotrebe postala je očigledna.
Ponuda u skladu s potrebama
Veliki centralizovani data centri s više megavata snage, bez obzira na to da li su deo oblaka ili su u vlasništvu kompanije, obično se smatraju kritičnim za poslovanje i, kao takvi, dizajnirani su imajući u vidu dostupnost. Cilj ovakvih objekata jeste da održe sve sisteme i rade 24×7. Ove lokacije su obično dizajnirane i ponekad sertifikovane prema standardima Tier 3 / Tier 4 Uptime instituta. Dobavljači colocation usluga i data centara u oblaku često ove atribute dizajna velike dostupnosti prikazuju kao glavne prednosti za preseljenje u njihove data centre.
Ono što zasigurno možemo tvrditi jeste to da je mnogo faktora uključeno u dostupnost data centara, bez obzira na to da li su lokalni, na ivici ili u oblaku. Tu su krajnji korisnik, IT vendor, sistem integrator, dobavljač opreme za fizičku infrastrukturu, održavanje celokupne opreme. Svaki od njih (nas) ima svoj fokus i pitanja i nedoumice koje mora(mo) rešiti. Kao krajnji korisnik, vaš cilj je zadovoljenje poslovnih potreba – omogućavanje poboljšanog iskustva kupca, povećanje prihoda, ubrzavanje proizvodnog procesa, poboljšanje sigurnosti pacijenata i tako dalje. Zato je važno da krajnji korisnik deli informacije o uslovima svake Web lokacije u pogledu korišćenja prostorije, pristupa/ulaska/izlaska, uslova životne sredine, dostupnosti izvora napajanja i hlađenja, kao i bilo koja druga ograničenja.
IT vendor treba da pruži široku ponudu za ispunjavanje različitih potreba, razvije referentne dizajne IT‑ja zasnovane na određenim aplikacijama, ponudi jednostavne konfiguratore za prilagođavanje rešenja za jedinstvene potrebe itd. Onaj koji dobavlja opremu za fizičku infrastrukturu mora da pojednostavi razmeštanje i korišćenje svoje opreme kroz konfiguratore, referentne dizajne, otpornu infrastrukturu i alate za upravljanje. Sistem integrator je po definiciji kompanija koja okuplja niz rešenja koja su potrebna za postizanje poslovnog cilja. Oni igraju ključnu ulogu u ekosistemu, jer su koordinatori svih uključenih strana. Dobavljač upravljanih usluga (MSP) je fokusiran na informacione tehnologije (IT) i/ili operativne tehnologije (OT). To često uključuje usluge daljinskog praćenja, proaktivno održavanje, popravke i nadogradnje. Ovde saradnja postaje ključna, tako da MSP postaje oči i uši mikro data centra.
Izaberite pravi ekosistem
Kao zaključak nameće se činjenica da u današnjim hibridnim arhitekturama data centara, ivica mreže zahteva istu veliku otpornost kao centralizovani ili data centri u oblaku. Ali oni se razlikuju na dva glavna načina: uglavnom nemaju obučeno osoblje na terenu; i postoji više distribuiranih lokacija. To dovodi do nekih jedinstvenih izazova koji od nas traže da razmišljamo holistički i kolaborativno prilikom primene IT‑ja.
Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost
Mora biti izabran kolaborativni ekosistem dobavljača i partnera, koji mora biti poštovan tokom životnog ciklusa Web lokacija – od konfiguracije, do montaže i isporuke, preko operacija i održavanja – omogućavajući ekonomičnu otpornost. Pravi ekosastav proizvodi u potpunosti integrisan mikro data centar koji uključuje IT, fizičku infrastrukturu i alate za upravljanje. Tri ključna razloga na koja treba obratiti pažnju prilikom planiranja implementacije IT‑ja na ivici:
- Birajte dobavljače koji nude internetske konfiguratore zasnovane na pravilima i referentne dizajne kako bi pojednostavili i ubrzali izbor i konfiguraciju i osigurali interoperabilnost sa sistemima trećih strana; i pružaju fleksibilna rešenja koja omogućavaju upravljanje mnoštvom razuđenih lokacija.
- Izaberite sistem integratore koji mogu da stvore u potpunosti sklopljene i testirane mikro data centre koji se mogu isporučiti kompletni. To osigurava optimizovanost resursa i smanjuje rizik od grešaka koje mogu dovesti do kašnjenja i prekida rada.
- Izaberite MSP koji se mogu povezati s dobavljačevim alatima za upravljanje zasnovanim na oblaku i digitalnim uslugama, tako da mogu imati potrebnu vidljivost i kontrolu nad sredstvima koja postoje u floti mnogih IT aplikacija.
Jedno rešenje je za ova tri ključna razloga: EcoStruxure Schneider Electric‑a. Ali o tome više reči i primera na predstojećem BIZIT‑u. Strpite se do 6. i 7. novembra 2019!
Korisna adresa: se.com/rs
