Efekti i izazovi digitalizacije
Primena vrhunskih tehnologija suštinski je promenila ne samo poslovno okruženje nego i svakodnevni život. Za mnoge je to razlog za optimizam, dok drugi ukazuju na ozbiljne probleme. Smemo li da gledamo u budućnost kroz ružičaste naočare?…
Digitalizacija je masovni proces u koji se uključuje sve više poslovnih operacija i aktivnosti u ličnom životu. Koriste se mogućnosti koje pružaju savremene digitalne tehnologije, kao što su: baze podataka, mobilni servisi, društvene mreže, računarstvo u oblaku, Big data, otvoreni podaci, IoT, veštačka inteligencija, blockchain, robotika, autonomna vozila, dronovi, smart kućni uređaji… Kako se njihove primene odražavaju na poslovanje i lični život ljudi i kakvi su efekti i poruke?
Čarobni prefiks e
U savremenim uslovima, kompanije obezbeđuju opstanak na tržištu, kao i dalji razvoj, kroz digitalizaciju poslovanja. Poslovni sistem obuhvata se automatizacijom i integralnim upravljačkim informacionim sistemom. Sve repetitivne poslove preuzimaju roboti. Ostvareni efekti ogledaju se u širenju poslovanja i osvajanju novih tržišta, porastu ekonomičnosti poslovanja, te kreiranju novih proizvoda i usluga. Ima i neželjenih efekata, kao što je ukidanje nekih radnih mesta zbog automatizacije i robotizacije poslovanja, ali se najčešće ti kadrovi angažuju u okviru širenja poslovanja.
Digitalizacija se ogleda i u razvoju servisa za upravljanje gradom i obavljanju komunalnih usluga u okviru projekata smart city. Optimizuju se javni saobraćaj, potrošnja vode i električne energije, praćenje ekološkog stanja… Digitalizacija izaziva i velike promene u obrazovanju. U Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma kaže se: „Današnji osnovci baviće se zanimanjima koja sada ne postoje, a većinu profesija zameniće mašine i veštačka inteligencija“. Pozivajući se na ove trendove, premijerka Ana Brnabić izjavila je da od septembra 2018. počinje nastava informatike u svim razredima osnovnih škola, te da školama predstoji nabavka savremene ICT infrastrukture.
U svakodnevnom životu sve je više uređaja i servisa koji pomažu da se sve potrebe brže i efikasnije realizuju. Na raspolaganju su: eUprava, eBankarstvo, eTrgovina, eZdravstvo, eObrazovanje… Ti servisi su u raznim sredinama na različitom nivou razvoja, ali svuda napreduju i biće sve prisutniji u svakodnevnom životu građana. Srbija se svrstala u 10 najboljih u Evropi u razvoju eUprave. U domaćinstvima se pojavljuju smart frižideri, smart veš‑mašine, roboti usisivači, samohodni koferi, virtuelne naočare… Pametni kućni uređaji preko aplikacije na smart telefonu obaveštavaju o stanju u stanu i traže odobrenje za akcije koje im nisu ranije programirane. Za 2020. godinu najavljuje se uvođenje 5G mreže, umrežavanje oko 20 milijardi uređaja preko IoT senzora, te povezivanje oko 200 miliona pametnih kućnih uređaja.
Generalna proba budućnosti
Digitalizacija će u naš život unositi sve sadržajnije i dinamičnije promene. Otvaraju se mnogobrojna pitanja, kao što su hoće li veštačka inteligencija u dogledno vreme prevazići prirodnu i šta će se onda dogoditi, da li će ljudi nastaviti da kompromituju svoje lične podatke, hoće li nestati privatnost i može li se efikasno obuzdati zloupotreba ličnih podataka, hoće li se roboti samoreprodukovati i da li će jednog dana proceniti da im je čovek nepotreban, da li će se u ljude ugrađivati sve više veštačkih uređaja (kiborzi) , te da li će se nastaviti s praksom da se na osnovu analize velikih podataka (što sada čini Facebook), utiče na rezultate izbora i donošenje društvenih odluka. Na osnovu ovih i sličnih pitanja traži se odgovor, da li će u budućnosti naučno‑tehnološki razvoj ugrožavati opstanak čoveka? Većina eksperata smatra da će čovek racionalno voditi i usmeravati naučno‑tehnološki razvoj, pri čemu će biti mnogo izazova i kriza. Štaviše, smatra se da će izazovi koje postavlja naučno‑tehnološki razvoj podsticajno uticati i na intelektualni i psihofizički razvoj čoveka u pozitivnom smeru.
Na ove teme, nedavno je u Domu omladine održan veoma posećen okrugli sto, na kome se ipak sa optimizmom gledalo na budućnost. Konstatovano je da prisutan strah od neželjenih efekata i osećaj neizvesnosti zahtevaju da se nastave diskusije o uticaju naučno‑tehnološkog razvoja na našu budućnost i traga za efikasnijom ulogom države i civilnog društva na usmeravanje razvoja i razvoj etike tehnološke civilizacije. Svi smo u većoj ili manjoj meri učesnici u procesu digitalizacije. Delujmo u duhu svojih odgovornosti – svakog dana imamo prilike da se uverimo da je sadašnji trenutak u stvari generalna proba budućnosti.
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
