Ekstremna planeta kao primer za metalna nebeska tela
Metali su svuda u svemiru – na nekim gasovitim džinovima padaju gvozdene kiše. Planete i druga nebeska tela uglavnom nisu samo od ovih materijala, ali je egzoplaneta GJ 367b dokaz da postoje one na kojima metali dominiraju toliko da se čini da drugih elemenata i nema.
GJ 367b je ekstremna planeta, a zovu ga i „super Merkurom“. Oko svoje zvezde napravi pun krug na svakih 7,7 sati. Prvi put je primećena 2015. godine zahvaljujući lovcu na planete TESS koji je iznedrila agencija NASA. Italijanski i nemački naučnici se ozbiljno bave egzoplanetom, a do sada su otkrili da ima dva puta veću gustinu od Zemlje, što ukazuje da se verovatno sastoji od gvožđa u čvrstom stanju.
Pretpostavlja se da je GJ 367b jezgro nekada veće, stenovite planete. Veruje se da je stari, spoljašnji sloj nestao nakon serije kolizija, a naučnici kažu da se nešto slično dogodilo i s Merkurom. Sigurno je da mnogima odmah na pamet padne rudarenje u svemiru, ali je u tom kontekstu pažnja usmerena na nešto drugo.
Najvredniji resurs u kosmosu je ipak voda, budući da ni zlato, ni gvožđe ne vrede ništa ako čovečanstvo ostane bez tečnosti. Tako bi i prvi brodovi čiji bi cilj bio da ispituju potencijalne terene za rudarenje u svemiru mogli da zavise od vode, jer bi se kretali na parni pogon.
Prve modele je 2020. godine napravila kompanija Honeybee Robotics, i veličine su prosečne mikrotalasne pećnice. Opremljeni su solarnim pločama i bušilicama za probijanje ledenih omotača ispod kojih se nalazi tečnost koja će, kada se pretvori u paru, pokretati motore.
Neki budući modeli ovakvih letelica mogli bi da budu opremljeni i senzorima koji bi im omogućavali da sastavljaju mape tokom putovanja kroz kosmos, tako da su kosmičke mape sakrivenog blaga samo pitanje vremena.
