„Evo“ naslovi

Svi smo mnogo puta bili žrtve „evo“ naslova koji više ne biraju mesto, medij, vreme, ni težinu vesti, a zapravo su sve ono što su nas na fakultetu učili da ne bi trebalo raditi. Oni su hibridne tvorevine nastale popularnošću Interneta i propadanjem novinarstva u trci za klikovima…

Čitate li vesti? „Evo kako izgleda kada vatreni navijači prave svadbu“, „Osudili nevinog čoveka, evo i zašto“, „Evo zbog čega je Radonjić odabrao baš Voltersa“, „Silvestera Stalonea ste nekad obožavali, a evo kako danas izgleda“ i tako dalje. Takvih naslova na portalima domaće štampe ima nepregledno mnogo, a ovo što sam navela su samo neki od pristojnijih primera. Nema ih još samo na sajtu listova „Politika“ i „Danas“, kao i nedeljnika koji možda nemaju mnogo poseta, ali su zadržali novinarski integritet.

Lovci na klikove

Nije teško zaključiti otkud tolika ekspanzija „evo naslova“, kada današnji portali žive od poseta i kada će sto ljudi kliknuti na takav naslov, a možda jedan čovek kliknuti na „normalan“. Tabloidnost se širi brzinom Interneta i, nažalost, ubira sve klikove. Tužno je kad gledate kako se novinarstvo pretvara u neku izobličenu smesu koju ne prepoznajete, a još tužnije je kada se setim kako su nas na fakultetu učili da naslov mora da privuče osobu da pročita vest, ali da se neke stvari jednostavno u naslovu ne mogu naći.

Poražavajuće je to što prosečan čovek smatra novinarima sve one koji rade za bilo koji medij, a u stvari tek tako pišu „evo naslove“. Pravih novinara od integriteta svakako ima, ali su skrajnuti u ovoj masi naslova žednih klikova. I da stvar bude još gora, takva situacija preliva se i u štampana izdanja. Naš narod uzeće sve najgluplje što mu ponudiš, a ti ćeš biti srećan što si mu to prodao. Tako danas funkcioniše „novinarstvo“.

U tome se ide čak i do vremenske prognoze: „Nećete verovati šta nas čeka za vikend. Evo šta najavljuju meteorolozi“. Pomislite da će nas napasti neki orkan, a onda pročitate da će biti mestimično oblačno s malo vetra. Ali kliknuli ste, to se računa i to plaća račune. Barem neke. U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu izgleda malo šta može da ostane normalno.

U naslove koji se bave optuživanjem neoptuženih osoba i smrtnim slučajevima koje razvlače gore nego kriminalac žrtvu sada uopšte neću zalaziti jer to je poseban kancer današnjih medija. I ne možeš da ne primetiš ako si iole zainteresovana osoba koju zanima šta se dešava u ovoj ludoj zemlji.

Magična reč

Mnogi urednici već su se pomirili sa svojom ulogom lovca na klikove i ti, prosečni čitaoče, ne moraš da čitaš ako ti se ne sviđa, pa ni da klikneš. Ima ko hoće. Uvek će biti nekoga ko hoće. Jer, „evo naslovi“ iza kojih stoje prazne priče prodaju današnje medije.

Novinarstvo se prokurvalo do te mere da onaj pošteni deo sedi ponosno u ćošku, neprimećen i čeka svojih pet minuta. Čeka svog princa na belom konju, jednog čitaoca koga će možda zanimati šta je pisac hteo da kaže, a da nije koristio tu magičnu reč „evo“.

Jovana Vukić

(Objavljeno u časopisu PC#237)