Evropa planira gigafabrike za AI kako bi se takmičila sa SAD i Kinom

Evropa planira gigafabrike za veštačku inteligenciju kako bi se takmičila sa SAD i Kinom.

Evropska komisija prikuplja 20 milijardi dolara za izgradnju četiri „gigafabrike za veštačku inteligenciju“. To je deo strategije Evrope da sustigne SAD i Kinu u oblasti veštačke inteligencije. Neki stručnjaci iz industrije dovode u pitanje opravdanost takve investicije.

Plan za velike javno dostupne data centre, koji je prošlog meseca predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Evropa će se suočiti sa izazovima kao što su nabavka čipova, pronalaženje odgovarajućih lokacija i obezbeđivanje električne energije.

„Čak i ako izgradimo tako veliku fabriku računarske infrastrukture u Evropi i čak ako obučimo model na toj infrastrukturi, kada bude spreman, šta ćemo sa njim?“ rekao je Bertin Martens organizacije think tanka Bruegel.

To je problem „kokoška i jaje“. Nada je da će nove lokalne firme, poput francuskog startapa Mistral, podržanog od strane Nvidije, rasti i koristiti ih za kreiranje AI modela u skladu sa pravilima bezbednosti i zaštite podataka EU, koja su stroža od onih u SAD ili Kini.

Međutim, u nedostatku velikih evropskih kompanija za cloud usluge poput Google-a i Amazona ili firmi sa milionima korisnika koji plaćaju, kao što je OpenAI, izgradnja infrastrukture ovih razmera predstavlja rizičan poduhvat.

Evropski odgovor

Plan gigafabrika deo je evropskog odgovora na izveštaj o konkurentnosti, koji je savetovao smela ulaganja i aktivniju industrijsku politiku. Ursula fon der Lajen je detalje predstavila na AI samitu u Parizu 11. februara kao deo programa InvestAI. Evropski odgovor u vrednosti od 200 milijardi evra na američki plan „Stargate“ od 500 milijardi dolara.

Ona je opisala gigafabrike kao „javno-privatno partnerstvo koje će omogućiti svim našim naučnicima i kompanijama – ne samo najvećima – da razviju najnaprednije modele potrebne da Evropa postane AI kontinent“.

Gigafabrike će sadržati po 100.000 „najsavremenijih“ čipova. To ih čini više od četiri puta većim od najvećeg superkompjutera u izgradnji u EU, Jupiter projekta u Nemačkoj. Nvidia, američki proizvođač čipova, prodaje GPU čipove potrebne za obuku AI po ceni od oko 40.000 dolara po komadu. To implicira cenu od nekoliko milijardi evra po gigafabrici.

Izazovi u nabavci čipova

Vlada SAD, pod bivšim predsednikom Bajdenom, ograničila je pristup čipovima za veštačku inteligenciju kako bi sprečila izgradnju gigafabrika u mnogim evropskim zemljama. Ipak jasno da li će administracija Donalda Trampa zadržati ta ograničenja.

„Nema ničeg što bi sprečilo vladu da se domogne tih čipova ili da iz tih projekata proizađu veliki rezultati. Ipak, malo verovatno da će se to desiti u kratkom roku“, rekao je Kevin Restivo. On je stručnjak za data centre iz CBRE-a.

Bertin Martens iz Bruegela smatra da nema smisla trošiti javni novac na utrku u trošenju za AI. „Vek trajanja takvih fabrika, pre nego što ih morate otpisati i kupiti nove Nvidia čipove, iznosi oko godinu i po dana“, rekao je on.

Superkompjuteri kao fokus

Pored plana za gigafabrike, EU nadograđuje 12 naučnih superkompjuterskih centara kako bi ih pretvorila u AI fabrike.

Kimmo Koski, generalni direktor finskog superkompjutera LUMI, rekao je da još uvek nije jasno kako će se gigafabrike za veštačku inteligenciju razlikovati osim po veličini. „Po mom razumevanju, to se odnosi na dalje korišćenje u industriji“.

Potencijalni korisnici proširenja superkompjuterskih kapaciteta uključuju evropske proizvođače čipova koji proizvode ne-GPU čipove, korisne u data centrima, uključujući nemački Infineon i francuski ST Microelectronics, kao i startapove poput francuskog SiPearl i holandskog AxeleraAI.

Izvor: Reuters