Fronteks stiže u Srbiju, parafiran sporazum sa MUP-om
Na konferenciji o visokotehnološkom kriminalu i informacionoj bezbednosti pod nazivom “Poveži se sigurno!”, održanoj danas u Palati Srbije, Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije Dimitris Avramopulos parafirali su sporazum Srbije i Evropske unije (EU) o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) u Srbiji.
Avramopulos je izjavio da je parafiran sporazum koji će unaprediti bezbednost na spoljnim granicama EU, kao i bolje upravljanje migracijama. Dodao je da će taj sporazum omogućiti Evropskoj agenciji za graničnu i oblasku stražu da sprovodi granične provere na teritoriji Srbije, navodeći da će pružati podršku u sprovđenju granične kontrole, ali da neće preuzimati zadatke ili nadležnosti od domaćih organa. Avramopulos je istakao da sporazum sa Srbijom nije jedini koji ostvaruju u regionu Zapadnog Balkana, dodajući i da sa ostalim zemljama iz ovog regiona žele da ostvare istu saradnju. Prema njegovim rečima, sve te aktivnosti deo su celokupnog procesa približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
“Ostvarivanje saradnje sa Vladom Srbije doprinosi ostvarivanju drugih ciljeva uz podršku EU. Želimo da ovaj podsticaj iskoristimo u najvećoj meri za Zapadni Balkan”, rekao je Avramopulos i dodao da svi zajedno u regionu treba da rade na suzbijanju svih vidova kriminala među kojima su borba protiv terorizma i trgovine oružjem. Istakao je da podržava državljane Srbije na njihovom putovanju ka EU, sa željom da ih ništa na tom putu ne ugrozi. Izjavio je da je od suštinskog značaja da se proaktivno deluje i da se ostvare napori u rešavanju migracija, kao i da namerava da se sa Srbijom ojača saradnja i u tom pogledu.
“Iskreno se nadam da će se Srbiji uskoro otvoriti vrata za punopravno članstvo u EU. Nastaviću da pružam punu podršku Vladi Srbije na ostvarivanju naše zajedničke agende na putu ka EU“, naglasio je Avramopulos.
Stefanović je izjavio da je Srbija istinski posvećena suprotstavljanju svim oblicima kriminala. “Za Srbiju je važno da učini sve što je potrebno da osigura da se njeni građani slobodno kreću, a to samo možemo uraditi u bliskoj saradnji sa svima”, izjavio je ministar. Podsetio je da je Evropska unija tokom migrantske krize posmatrala Srbiju kao državu članicu i olakšala joj borbu sa migracijama. “Za nas je ovaj sporazum važan, jer daje nove mogućnosti Srbiji i omogućava lakšu borbu protiv migracija i veću bezbednost i zaštitu građana Srbije”, rekao je Stefanović. Dodao je da će sporazum biti upućen Skupštini Srbije na ratifikaciju. Stefanović je izjavio da se teži saradnji sa zemljama iz regiona po pitanju migracija. “Važno nam je da ni EU ni mi ne odustajemo od traženja rešenja. Svakog dana se borimo da nađemo nova rešenja i da bolje sarađujemo da bi rizici bili što manji”, poručio je Stefanović.
Rekao je da je sa Avramopulosom razgovarao i o zajedničkim aktivnostima na suprotstavljanju kriminalu, kao i o tome šta Srbija može da uradi kako bi se smanjili rizici, te mogućnost nastajanja krivičnih dela bila sve manja. Srbija nastavlja da blisko sarađuje sa Evropolom i Interpolom, poručio je Stefanović i dodao da je država opredeljena ka EU u koju želi da uđe što pre.
Na samom otvaranju konferencije, prisutnima se obratila i premijer Ana Brnabić koja je rekla da šteta od sajber kriminala iznosi 600 milijardi dolara godišnje u svetu, i ta suma je svake godine veća. Istakla je da tehnologija na dnevnoj osnovi brzo napreduje i da zato moramo konstantno da razvijamo sposobnost odgovora na bezbednosne izazove. Brnabić je naglasila da je Srbija spremna da se suoči sa izazovima u oblasti informacione bezbednosti. Ponovila je da je digitalizacija jedan od prioriteta Vlade, ali i primetila da pored svih prilika koje digitalizacija pruža, ona donosi i set novih rizika sa kojima moramo da se suočimo.
U tom smislu, premijer je izjavila da je Srbija među prvima uspostavila posebno Tužilaštvo – za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, kao i posebno odeljenje u MUP-u za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Brnabić je navela i podatak da je prve godine bilo 19 prijava, da bi se taj broj godinama povećavao, pa je prošle godine bilo više od 2.000 prijava. “MUP je više puta dobio priznanje za međunarodnu saradnju u borbi protiv sajber kriminala i to najbolje govori o rešenosti Srbije da se bori protiv toga” – rekla je Brnabić. Ona je dodala da srpski MUP koristi sve kanale međunarodne saradnje u borbi protiv sajber kriminala, sa Interpolom, Evropolom i regionalnim organziacijama, kao i to da Srbija u oblasti informacionoh bezbednosti ima regulativu usklađenu sa regulativom EU, Konvencijom Saveta Evrope i međunarodnim standardima.
Podsetila je, između ostalog, da je doneta Startegija razvoja informacione bezbednosti do 2020. godine, čime je ispunjena obaveza u procesu pristupanja EU, da je 2016. usvojen Zakon o informacionoj bezbednosti, a u okviru RATEL-a formirana služba za informacionu bezbednost i tehnologije, koji je deo međuanrodne organizacije za saradnju u toj oblasti. To govori da je Srbija spremna da se suoči sa izazovima u oblasti informacione bezbednosti i da borbu protiv visokotehnološkog kriminala vodi sa vodećim evropskim zemljama, naglasila je premijer.
“Srbija je posvećena svim oblicima digitalizacije i nastavićemo da ulažemo u to, kako bismo iskoristili sve prednosti doba u kome živimo, a sa druge strane, ponosna sam što smo svesni i aktivno se borimo porotiv svih pretnji, i da smo na vreme ušli u tu borbu” – rekla je premijer. Navela je da je država posvećena bezbednosti građana, kao i privrede i društva u celini, u svakom prostoru, pa i onlajn.
Na prvoj sesiji „Visokotehnološki kriminal i informaciona bezbednost“, govorio je između ostalih, ministar unutrašnjih poslova Republike Turske Sulejman Sojlu, koji je izjavio da ukolko ne obratimo pažnju na ovu vrstu kriminala, društvene mreže i kompanije koje su vlasnici ovakvih instrumenata, mogle bi same da postanu žrtve manipulacije. “Ako ne možemo na dobar način da upravljamo sajber svetom i nemamo zajedničke principe i pravila, izbiće rat. Instrumenti društvenih mreža su korišćeni za manipulaciju, a Turska se bori protiv takvih manipulacija.” rekao je Sojlu.
Sulejman Sojlu je rekao da sajber svet predstavlja veliku pretnju po politički, ekonomski i poslovni svet, jer svako od nas ima bitne lične podatke koji mogu biti pod pretnjom. “Teško je naći put izvan ovakvih problema, a Turska nudi građanima hiljade usluga, s tim da se dešava da deo tih usluga bude krivotvoren i kriminalci koriste i zloupotrebljavaju javne službe koje su na raspolaganju građanima elektronskim putem.” dodao je Sojlu.
Turska ima 57 miliona korisnika pametnih telefona, 7 miliona registrovanih korisnika interneta, milion korisnika elektronskih bankarskih sistema, a internet pokriva stvari kao što su laptop, wifi, telefoni koji su jednako opasno oružje kao i klasično. “Treba da radimo koordinisano i da međusobno sarađujemo kako bismo sprečili kriminace u njihovim poduhvatima. Kada živimo u svetu gde se recimo stotine hiljada fotografija aplouduje na Facebook, izuzetno je teško boriti se u takvim okolnostima protiv sajber kriminalnih radnji. Naše vreme i novac su u opasnosti, moramo da se zapitamo ko zapravo upravlja informacijama.” naglasio je Sojlu.
Sojlu je naveo primer teroriste u Ankari koji je delovao preko društvenih mreža i koristio ih je na delotvoran način. Dodao je da moraju da se pronađu pravi načini delovanja digitalnih medija i da je sajber kriminal problem ne samo jedne države i njime bi trebalo da se pozabave udruženi javni sektori prekogranično. Naglasio je da Turska više nema pristup bazi podataka Interpola.
Što se tiče sajber bezbednoti Sojlu je rekao da Turska ima strategiju koju primenjuje na uspešan način, i poseduju Savet za zaštitu ličnih podataka koji radi na osnovu domaćeg zakonodavstva. Konvencija o sajber kriminalu je uključena u njihov domaći zakon, stupila je na snagu i sprovodi se, što pokazuje iskrenost kada je saradnja u pitanju. Turska, takođe proizvodi sisteme zaštite, postoji centar u kom sve bezbednosne institucije imaju prstup i mogu da razmenjuju podatke.
Sojlu je naglasio da bi koordinacija i saradnja tebalo da budu maksimizirane, ukoliko samo jedna zemlja preduzime bezbednosne mere tu su efekti ograničeni. “Ako saradnje nema nećemo se izboriti sa kriminalcima. Ne smemo da odustanemo od saradnje. Ne treba da postanemo instrumenti manipulacije. Niko nije sam, i načelo kojim bi trebalo da se vodimo je jedan za sve, svi za jednog.” izjavio je Sojlu.
