Goran Takić – Tolla Balkanski (Helm) o muzici i računarima

23. 09. 2015.19. 07. 2017. PC Press

Band Helm (staroslovenska reč za Balkan), osnovan je 2011. god. Njihova muzika žanrovski pripada tvrđem rock zvuku, dok sa tekstovima kojima pridaju posebnu pažnju pokušavaju da dotaknu sve pore društvenog života, bilo da su oni tematikom ljubavni, socijalni, sarkastični ili apstraktni. Trude se da na koncertima, izoštre oštricu kojom se ponosi dobar rock ‘n’ roll i prenesu na publiku snagu poruke koju nose pesmama, usviranošću, dinamikom i gruvom. Kako je Balkan kroz svoje postojanje istorijski, politički i kulturno bio podložan svim mogućim i nemogućim uticajima istoka i zapada tako i HELM muzicira kombinujući sve te pravce i stapa ih u jedan autohtoni izraz i način tretiranja rock and roll-a. Trenutno sviraju u postavi: Goran Takić Tolla – gitara i vokal, Danilo Avramović Čoda – bas gitara i prateći vokal i Mladen Bjelić Japanac – bubnjevi.

Bili su finalisti smo Belgrade Demo Festival Live 2013 koji im je omogućio da se predstave beogradskoj publici u klubovima, kao što su FEST, Danguba i legendarna bina KST. Bili su finalisti 47. Zaječarske gitarijade 2013. Pored velikog broja moto skupova , iste godine dobili su pozive za „MOST Fest“ u Bajinoj Bašti kao i festival „Drugom Stranom“ u Vrnjačkoj Banji. Septembra 2014. bend napušta basista Stefan Nikolić a na negovo mesto dolazi Danilo Avramović Čoda. Debi-album snimili su u studiju Underground u Beogradu maja 2014. Kritika i publika odlično prihvataju album pa je Helm od lokalne brzo prerastao u regionalnu koncertnu atrakciju. Novinarsku promociju su održali u Teatar Akademiji 28 u Beogradu gde su i nastavili sa koncertnim promocijama , prvo u kultnom klubu FEST a zatim Domu Omladine, Clubu Siux, Mixer House-u itd. Krenuli su i pozivi iz B. Palanke, Pančeva, Padine, Apatina, Subotice. Po pozivu Radio BG 202 imali su čast da otvorer prošlogodišnji Arsenal fest u Kragujevcu. Tu se festivalske aktivnosti ne završavaju. Učestvovali su na Hill’s Up festivalu na Zlatiboru i ono što ih čini posebno ponosnim je ponovni poziv na legendarnu 48. Zaječarsku gitarijadu. Svojim velikim uspehom dosadašnje koncertne karijere smatraju i nastup na internacionalnom jazz festivalu – Nisville 2015. Helm je trenutno u fazi snimanja drugog albuma.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

I jeste i nije. Jeste zato što je stvaranje muzike postalo lako dostupno (pa i netalentovanima), a nije zato što je “smeća” bilo i pre pojave računara. I nije se to desilo samo sa muzikom. Ista stvar desila se i sa fotografijom, filmom, a donekle i sa književnošću. Mislim da je sve to proizvod duha vremena u kome danas živimo. I nismo mi to izmislili, jer mi u sferi R`n`R nikad ništa i nismo izmislili, mi smo samo uvoznici i konzumenti zapadne kulture a sa njom i nekulture. Zakon keša je trenutno vrhovno božanstvo i lakše mi je da ti prodam neko lako štivo, par sisa i sempl nego da vežbam sa bendom, plaćam studija, tonce, producente i još da smislim i branim poruku koju ti šaljem kao slušaocu i budućem istomišljeniku. Da se ne zavaravamo, u USA samo 4% populacije sluša jazz iako su rodonačelnici tog virtuoznog pravca muzike, a country & western su uvezeni iz Irske i kudikamo su popularniji kod “širokih narodnih masa”, kao i POP naspram Rock-a. Ali poenta je u istrajnosti, stavu i doslednosti. Klinci koje zanima gitara hoće da budu Točak, Anton, Milan, Vlatko, a ne neki, kako kažeš, “minimalistički prizemni muzikanti” i to su njihove (i naše) gitarske legende koje su zauvek ušli u tradiciju ovog podneblja, a ovi drugi će trajati koliko i sami. Za zaključak da parafraziram Njegoša: “Boj ne bije svijetli kompjuter, već boj bije srce u junaka”.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter je ubio “čežnju”, ono slatko iščekivanje omiljene pesme na radiju, brojanje dana do izlaska albuma, pa onda bezbrojno preslušavanje, učenje tekstova, kapiranje poruke “Šta je pisac hteo da kaže” i izvlačenje pouke iz umetničkog dela. Kompjuter je ubrzao prijem i protok informacija na brzinu svetlosti, a samim tim i olakšao put svemu i svačemu, pa i pojavu mediokriteta u muzici. Nemam dilemu da bi i danas Bijelo Dugme odnelo prevagu u popularnosti nad grupama Tajm, Indexi ili Smak. Davnih 90-tih sam se pojavio sa svojim tadašnjim bendom NO PASERAN u “Garaži” (RnR emisija na RTS) i moj gradić Priboj se 2 meseca ponosio svojim klincima koji su svirali na TV-u. Danas se sa HELM-om pojavim na 5 TV-a, 7 radija i 9 portala a informacija traje klik miša. Sledeće sekude si kliknuo već i novi info ti je već pred očima. I tako prosečan “kliktač” klikne par stotina puta, pa ti sad u tom okeanu informacija pronađi umetnika i njegov “izraz”.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Muzika se danas sluša na mobilnim telefonima i onim malim zvučnicima pored kompjutera i to je najveća tragedija modernog doba. Muzička slika je iskrivljena i tanka. Nekad se puno više ulagalo u dobar audio uređaj i nije to bila samo stvar prestiža, da imaš bar 4X100W zvučnika, nego istinskog uživanja u snazi i punoći zvuka kako bi što vernije približili deo koncertne atmosfere. Ploče i “kasete” će i dalje postojati ali samo za sladokusce i kolekcionare. Tako da mlađi nemaju šansu da primete razliku a stariji koji to mogu i koji su odrasli u analogno vreme i imali privilegiju da vrte ploče, sećaće se toga sa setom.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalnim zvukom se lako manipuliše, čistiji je, kristalniji. Analogni je topliji, nekako iskreniji, ali teži za rad. Šta god ja mislio, digitalno je odnelo prevagu i našlo široku upotrebu. Nešto će u budućnosti zameniti “digitalu”, možda neka nova tehnologija, a možda će nam genetičari povećati uši pa ćemo imati veći frekventni opseg i moći ćemo da čujemo frekvencije koje danas ne možemo.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Možeš angažovati najbolje muzičare planete, ali to ne znači da ćeš imati dobru pesmu. Nikad ne donosim sud dok izvođače ne čujem uživo. Isključivo na koncertima (bar kad je R`n`R u pitanju) možeš doživeti bend, njegovu energiju, čvrstinu i lepotu. I pre i sad, studio dozvoljava šminkanje, ponavljanje nekih deonica, nasnimavanje, a na koncertu sve to ne može. Kvalitet studijskog muzičara se ogleda u godinama vežbanja raznih muzičkih žanrova, kao i na preciznosti i virtuoznosti. Bendovi današnjih “najpopularnih izvođača i estradnih zvezda” sastavljeni su od rokera i džezera uslovljenih novcem, popularnom “tezgom”. Obrnuto je nezamislivo.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je, naravno. Zavisno od kreativnosti umetnika. Opet ponavljam da je presudna dobra pesma, a ne uslovi u kojima se snima. The Beatles su snimali na četvorokanalnim magnetofonima i pesme se i dalje vrte, obrađuju i plene pažnju ali samo zato što su dobre, a ne zbog kvaliteta kojim su snimane.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ako isključite struju mom bendu, osiromašićete nas samo za boju zvuka. Mi ćemo i na akustičnim instrumentima zvučati isto i preneti poruku koju nosimo. Elektronska muzika je zavisna od struje. Nema struje, nema elektronike. Šamansko ponavljanje ritmova je u čovekovom biću, evolutivno prepoznajemo ritam. Činjenica da takva vrsta muzike izaziva nekakve emocije i potrebu ljudi da gibaju telima, mene lično ne dotiče. Ko voli neka uživa. Ako neki kvalitet postoji, ostaće da traje, ako ne ugasiće se.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Danas teško i muzičari mogu da ocene šta je šta. Dobar producent tu razliku vešto zamaskira. Mi smo album snimili u digitalnom studiju, sve je odsvirano uživo i bez nasnimavanja dodatnih instrumenata. Sirovo i iskreno, bez ulepšavanja kako bi imenom i prezimenom stajali iza našeg prvenca i mogli da kažemo: TO SMO MI. Šta čuješ na albumu čućeš i na koncertu. Na jednom portalu pojavila se recenzija našeg albuma gde kritičar kaže da nam je bubanj programiran. Eto, ni čovek “iz posla” nije uspeo da uoči razliku a kako će “običan” slušalac.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je delom obezvredio pošte, kinematografiju, turističke agencije, pa između ostalog i muziku. Ubrzao je vreme i smanjio svet. Neki novi vid autorskih prava i zarade integrisaće se baš kroz internet. Tražiće se neki model, neka platforma koja će ovo haotično stanje dovesti koliko toliko u red. Koliko znam jedna vrsta “isplate” prava je krenula na YouTube takozvanim “pregledima”. U muzici, koncerti će još dugo biti glavni izvor finansiranja.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Koncert je jedini pravi feedback energije koji bend pruža publici, a ona uzvraća. I jedan i drugi osećaj, onaj na bini i ispred nje, je uzvišen. Ali nemaju svi mogućnost da prate omiljeni bend po koncertima, pa je YouTube jedno od rešenja i neminovnosti. Kritikuje danas svaka budala, internet je to dozvolio pa tako i kritike moraš da selektuješ po tome ko ih je uputio, uvažiš dobronamerne, a ostale ignorišeš.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Verovatno da može ali nije sveobuhvatna. Zaliveni smo poplavom informacija iz svih mogućih medija, tako da moraš da se “trpaš” i u “Žikine šarenice”, ne bi li dobio neki medijski prostor. Znači nema VS. nego i jedno i drugo. Najbolja i najveća reklama je ona koja ide od uva do uva, ali je ubitačno spora.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Pa zavisi. Ako je klub ili festival ozbiljan i ima svoju standardnu publiku onda bi odziv trebalo da bude tačniji. Što se benda tiče to nije relevantno, često vidim da moji prijatelji kliknu “going” valjda kao znak podrške, a da ja znam da su 500 km daleko od mesta događaja.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Pored regionalnih klubova u kojima redovno sviramo ove godine bih izdvojio VII Lim Fest u Priboju, gde smo kao domaćini otvorili festival i dobro se zabavili sa našim sugrađanima, koji su “uzgred budi rečeno” i naša najveća podrška, što je i valjda normalno kad dolaziš iz malog grada. A posebno bih se pohvalio pozivom i nastupom na ovogodišnjem Nisville Jazz Festivalu. Ispunili smo našu želju opevanu pesmom sa našeg debi albuma “Južnom prugom u Nišvil na blues” i bili deo jedne fantastične urbane kulture. Taj festival je toliko gradski da to prevazilazi sva moja očekivanja, da smo mi u stanju da tako nešta prvo organizujemo, a potom i budemo fantastična publika i domaćini, nije fraza, zaista sam oduševljen. Mene su “kupili” zauvek.

Pored rada u bendu i indivalno se bavimo sa “još muzike”. Basista Čoda je dobio ulugu u filmu nezavisne produkcije, a ujedno i radi muziku za taj film, a ja završavam neke intrumentalne kompozicije koje će biti podloga za spotove koji otkrivaju prirodne lepote i turističke potencijale moga kraja. Bend završava drugi album. Finansije su nam trenutno gorući problem da finiširamo novo izdanje, ali nebo je široko pa se nadamo da će nešta i pasti sa njega. Uporedo snimamo spot kako bi najavili singl koji će otvoriti album i predstaviti ga publici. Spot grupe HELM za pesmu “Ne za nas” možete pogledati na: