Građansko vaspitanje između :) i :(

Ni­je po­pu­lar­no bi­lo šta po­če­ti re­čju PRO­BLEM – obes­hra­bru­je i s pra­vom te­ra sa­go­vor­ni­ka ili či­ta­oca da se o­dmah dis­tan­ci­ra. Me­đu­tim, o­dlu­či­la sam da po­čnem baš tom ne­po­pu­lar­nom re­či – PRO­BLEM. Onaj s ko­jim sam se su­oči­la u nas­tav­noj prak­si gla­sio je: ka­ko mo­ti­vi­sa­ti uče­ni­ke da ra­de, a da ne bu­du oce­nje­ni? Oda­kle mi ovaj, naj­bla­že re­če­no, ču­dan pro­blem? Ča­so­vi gra­đan­skog vas­pi­ta­nja vrlo su spe­ci­fi­čni. Za­mi­sli­te se­be u sle­de­ćoj si­tu­aci­ji: ima­te pred so­bom če­ti­ri me­se­ca. Na­por­no ra­di­te oče­ku­ju­ći da za trud do­bi­je­te za­slu­že­nu pla­tu. Na kra­ju, umes­to pla­te, po­tap­šu vas po ra­me­nu i ka­žu: Ističeš se! Ko­li­ko će­te bi­ti mo­ti­vi­sa­ni i da­lje da ra­di­te?

Oce­na (ni)je uče­nič­ka plata

Ovu si­tu­aci­ju pre­sli­kaj­te na uči­oni­cu – oce­na je uče­nič­ka pla­ta. Na ča­so­vi­ma gra­đan­skog ta oce­na je opi­sna, u sves­ti uče­ni­ka ne fi­gu­ri­ra kao va­žna i pod­sti­caj­na. Eto iza­zo­va – ka­ko uče­ni­ka iz sta­nja 🙁 pre­ves­ti u sta­nje :), mo­ti­vi­sa­ti ga da ra­di u­prkos či­nje­ni­ci da ne­će bi­ti oce­njen? Sav­re­me­ne in­for­ma­ci­one te­hno­lo­gi­je (IKT) po­ka­za­le su se kao efi­ka­sna (Web 2.0) alat­ka.
Uče­ni­ci o­smog ra­zre­da sko­ro ce­lo po­lu­go­di­šte ba­ve se te­mom Mediji i deca. Te­ma je za­nim­lji­va, po de­fi­ni­ci­ji u­klju­ču­je upo­tre­bu IKT‑a. Mo­ji uče­ni­ci ni­su mi­sli­li ta­ko. Na pi­ta­nje ka­ko ko­ris­te me­di­je, od­go­va­ra­ju da TV ne gle­da­ju, ra­dio ne slu­ša­ju (tu je plej­lis­ta na pametnom te­le­fo­nu), no­vi­ne ne či­ta­ju (tu je, opet, pametni te­le­fon da po­gle­da­ju na­slov­ni­ce), čak ni dru­štve­ne mre­že ni­su mes­to gde ra­zme­nju­ju in­for­ma­ci­je (tu i­gra­ju i­gri­ce).
Sle­de­ći iza­zov – ko­ja te­ma u ve­zi s me­di­ji­ma za­ni­ma (nat)pro­se­čnog o­sma­ka? Sa­mo je­dna – ka­ko oda­bra­ti pra­vu sre­dnju ško­lu? Tra­ga­ju­ći za od­go­vo­rom na to pi­ta­nje upus­ti­li smo se, ne­ose­tno, i u te­mu Mediji i deca, a Web 2.0 ala­ti bi­li su o­dli­čno sred­stvo. Naj­pre sam i­zra­di­la an­ke­tu ko­ris­te­ći Google Drive Form, a link sam pos­ta­vi­la na Facebook gru­pu ode­lje­nja. Te­ma an­ke­te bi­la je ka­ko se in­for­mi­še­mo o bu­du­ćoj sre­dnjoj ško­li. Re­zul­ta­te smo ana­li­zi­ra­li na ča­su, ko­ris­te­ći kom­pju­ter, pro­jek­tor i Microsoft PowerPoint. Sle­de­će pi­ta­nje gla­si­lo je – šta bi bi­lo ka­da bi­smo za­me­ni­li ulo­ge? Na na­ma je da in­for­mi­še­mo ne­ko­ga ka­ko i­zgle­da ško­lo­va­ti se u Ma­te­ma­tič­koj gim­na­zi­ji. Če­tvo­ro uče­ni­ka pred­sta­vi­lo je ško­lu u PowerPoint‑u ili Prezi‑ju. Pre­zen­ta­ci­je smo po­gle­da­li i ana­li­zi­ra­li, a po­tom ih oce­nji­va­li, ko­ris­te­ći Google Drive Form i Facebook. Pre­zen­ta­ci­je sam pos­ta­vi­la na moj blog srpskiumg.wordpress.com.

Đa­ci ho­će i film

Uči­ni­lo mi se da smo rad us­pe­šno pri­ve­li kra­ju ali se do­go­dio obrt. Đa­ci ko­ji­ma sam bi­la ra­zre­dna o­dlu­či­li su da sni­me kra­tak film o ode­lje­nju. Mo­ti­va­ci­ja je bi­la dvos­tru­ka: je­dno od pi­ta­nja u pret­ho­dnoj an­ke­ti gla­si­lo je „Ko­li­ko bis­te bi­li za­in­te­re­so­va­ni da po­gle­da­te film ko­ji su sni­mi­li đa­ci va­še bu­du­će ško­le?“ Vi­še od po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka od­go­vo­ri­lo je ka­ko bi vo­le­li da od­gle­da­ju ta­kav film iako on ne bi bio pre­su­dan za ko­na­čnu o­dlu­ku. Dru­gi ra­zlog bi­le su pre­dra­su­de. Uče­ni­ke na­še ško­le čes­to op­tu­žu­ju da su ne­dru­štve­ni štre­be­ri, bez smi­sla za hu­mor i kre­aci­ju. Sni­ma­nje fil­ma bio je na­čin da po­ka­že­mo su­pro­tno.
Na­pi­sa­li smo sce­na­rio i kre­nu­li s ra­dom. Pametni te­le­fo­ni ko­na­čno su do­bi­li pa­me­tnu svrhu, pos­ta­li su fil­mske ka­me­re. Pre sni­ma­nja, de­fi­ni­sa­li smo u­slo­ve ra­da – da se u fil­mu po­ja­vi svih 26 uče­ni­ka i da ni­ko ne bu­de pri­ka­zan u ru­žnom ili po­dru­glji­vom sve­tlu, te da ni­šta od snim­lje­nog ma­te­ri­ja­la ne o­sva­ne na Facebook‑u. Đa­ci su tra­ži­li da u bu­du­ćem os­tva­re­nju budu i nas­tav­ni­ci. Ma­te­ri­jal je mon­ti­ran u pro­gra­mu Adobe Premiere Pro, ali mo­rao je bi­ti ti­tlo­van zbog pro­ble­ma sa zvu­kom. Bi­li smo sprem­ni za škol­sku pre­mi­je­ru! Film „8b ne­po­nov­lji­vi“ odu­še­vio je ro­di­te­lje, nas­tav­ni­ke i dru­ge uče­ni­ke. Link za film pos­ta­vi­la sam na skri­ve­ni deo YouTube‑a i pra­vo na nje­go­vo de­lje­nje ima­ju sa­mo mo­ji uče­ni­ci.
Na kra­ju, zbog če­ga bi sva­ki nas­tav­nik tre­ba­lo da se upus­ti u ovaj du­go­tra­jan i ne­i­zves­tan po­sao? Ra­zlo­ga je mno­go, a je­dan od bo­ljih gla­si – za­to što će vam to pri­či­ni­ti za­do­volj­stvo, a ne ko­šta ni­šta. Web 2.0 ala­ti bes­pla­tni su i la­ko dos­tu­pni. Da­kle, ne pos­to­ji i­zgo­vor!

Anđelka Petrović je profesorka srpskog jezika i književnosti kao i građanskog vaspitanja u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji. Tekst je realizovan u saradnji sa British Council-om i objavljen  u PC Press-u #220.