Heata nudi besplatnu toplu vodu postavljanjem servera na rezervoare za vodu
Heata je razvila novi način korišćenja otpadne toplote koju generišu serveri, montirajući ih na rezervoare za toplu vodu za domaćinstvo kako bi smanjili račune za energiju za vlasnike kuća.
Novo korišćenje otpadne toplote od strane britanske kompanije – ali je još uvek u probnoj fazi
Kompanija, čije usluge sada uključuju računarstvo u oblaku, 3D renderovanje i načine da pomognu stanodavcima da poboljšaju efikasnost svog stambenog fonda, spojila se sa klaud provajderom Civo kako bi ponudila računarske resurse za pokretanje nekih radnih opterećenja. Heata je započela kao projekat u okviru energetske kompanije British Gas kako bi se pomoglo kupcima koji žive u siromaštvu, što je nešto sa čim mnogi trenutno mogu saosećati. Sada je razvijen ulaganjem British Gas-a, Innovate UK-a, kao i Civo-a, dobavljača usluga u oblaku koji se fokusira isključivo na radna opterećenja koja se izvršavaju sa Kubernetes-om.
Početni koncept koji je razvila kompanija uključivao je korišćenje toplote generisane od strane opreme za rudarenje bitkoina, prema suosnivaču Heate i CTO-u Krisu Džordanu. „Bukvalno smo stavili bitkoin rudar u bure mineralnog ulja i doveli ga do radijatora“, rekao je on. British Gas-u se dopala ideja da možete zaraditi novac od računarskih sredstava, rekao je, i tim je prešao na novi pristup koji nije zahtevao vodovod, a to je da se server pričvrsti na spoljašnju stranu cilindra tople vode kako bi se zagrejala voda. Ovde je projekat sada u probnoj fazi i obuhvata oko stotinu jedinica u individualnim domovima u narednih tri do šest meseci.
Kompanija će omogućiti kupcima da koriste računarske čvorove i dobiju povratne informacije o performansama i pouzdanosti, kao i pokazatelje kakvu uštedu domaćini hardvera ostvaruju u odnosu na svoje račune za energiju i emisije CO2. Za probe, oni koji žele da budu domaćini jedne od jedinica moraće da imaju internet konekciju koju server može da koristi da se poveže sa Heatom, ali kompanija je rekla da je u pregovorima sa nekoliko dobavljača širokopojasnog kabla kako bi obezbedili povezivanje sa hostingom u kućama. Sam hardver se sastoji od kutije u kojoj se nalazi ATX matična ploča, sa velikom metalnom pločom koja je povezana sa rezervoarom tople vode za domaćinstvo pomoću termalnog epoksida. Ploča je direktno povezana sa hladnjakom na CPU-ima, koji su u probnom periodu obnovljeni Xeon procesori sa ukupno 56 jezgara, rekao je Džordan.
„U suštini ono čemu težimo je da uskladimo izlaznu snagu CPU-a sa oko 80 odsto potrošnje tople vode u domaćinstvu sa četvoročlanom porodicom, to je neka vrsta slatke tačke“, dodao je on.
Instalaciju može obaviti inžinjer za grejanje ili električar, jer je jedinica jednostavno „crna kutija“ koju samo treba montirati i povezati na struju i mrežu, tvrdi Heata. Važna stvar je da jedinica obezbeđuje dodatnu energiju za zagrevanje vode, tako da domaćin neće ostati bez tople vode u slučaju kvara, a uopšte ne bi trebalo da imaju potrebu da rade sa uređajem. Kompanija tvrdi da bi svaka jedinica mogla da uštedi jednu tonu ugljenika godišnje. Što se tiče računarstva, Heata vodi računa o vrsti posla za koje postavlja računarske čvorove, pošto efektivno ima gomilu pojedinačnih servera koji se mogu distribuirati širom zemlje. Partnerstvo sa Civo-om će takođe videti da su Heatine jedinice dostupne kao opcija Civo kupcima kao rubni čvorovi za pokretanje radnih opterećenja. Fokus kompanije Civo na Kubernetes znači da se radna opterećenja mogu primeniti i upravljati koristeći Suse Rancher kao platformu za orkestraciju. Izvršni direktor Civoa Mark Boost rekao je da njegova kompanija trenutno razvija funkciju kao uslugu (Faas – functions-as-a-service) ili takozvanu ponudu računara bez servera koja bi „veoma lepo stajala na nečemu kao što je Heata“.
„U vreme rastućih cena energije, posebno sam posvećen tome da budem most između sveta tehnologije i oblasti poput socijalnog stanovanja gde se najoštrije oseća potreba za rešenjima sve veće krize troškova života“, rekao je Džordan.
Prošle godine, korejska kompanija pod nazivom Tomorrow Water imala je za cilj da centre podataka locira sa postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda tako da se zagrejana voda iz data centra mogla koristiti za pojačavanje obrade otpadnih voda, pri čemu se deo prečišćene vode vraća u centar podataka za svrhe hlađenja.
Najbizarnije od svega, međutim, bio je centar podataka na Hokaidu u Japanu koji je koristio sneg za hlađenje svoje IT infrastrukture, a zatim koristio rezultujuću otopljenu vodu, zagrejanu na 33°C, za uzgoj jegulja za ljudsku ishranu.
Izvor: Theregister
