Heliant: Kad je kriza – IT pomaže

U dobrim vremenima svi na informacione tehnologije gledaju kao na nešto što dosta košta, donosi neke koristi, ali… A onda dođu teška vremena pa ono što nam je izgledalo nebitno postane alat koji nam štedi vreme, resurse i, kada je zdravstvo u pitanju, spasava živote.

Ako je neko dobar sagovornik u ovom vremenu kada je zdravlje pojedinca, nacije i čitave ljudske populacije stavljeno pred velike izazove, onda je to Vukašin Radulović iz Helianta. Ne samo da je inženjer posvećen razvoju informacionih sistema za zdravstvo, već je svoje postdiplomsko usavršavanje posvetio pitanjima upravljanja zdravstvenim sistemima. Njegova ekspertiza je samo jedna od jakih komponenti koje Heliant čini liderom na tržištu.

Ovog puta smo razgovor pomerili od samog informacionog sistema, koji je posle decenije i po razvoja dostigao svoju zrelost, na imperativ što efikasnije borbe protiv virusa koji je izazvao pandemiju. Otvorili su se novi vidici koji će nam doneti bolju i efikasniju zdravstvenu zaštitu. Gospodin Radulović u prvi plan stavlja razvojni tim Helianta, koji je uspeo da sistem veoma brzo prilagodi postojećoj situaciji i to na način da odmah da vidljive pozitivne rezultate.

Šest uzbudljivih meseci

Na samom početku g. Radulović kaže: „Poslednjih šest meseci je bilo izuzetno uzbudljivo. Pokazalo se nekoliko stvari: prvo koliko je važno upravljati na osnovu podataka, ali i kako nije dovoljno imati samo podatke, već i način kako da ih u realnom vremenu pretvoriš u znanje. Mislim da smo imali jedno veliko otrežnjenje što se toga tiče. Druga stvar je da su čak i najtvrdokorniji počeli da razmišljaju o radu na daljinu. To nije izuzelo lekare i mnoge naučne radnike u granama gde je to moguće, pa su počeli da razmišljaju kako to i da ostvare.

Najviše sam ponosan što smo, odmah iza naših partnera koji su podneli najveći teret, počevši od „Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije“, preko bolnica „Doktor Dragiša Mišović“, „Bežanijska kosa“ i da sada ne nabrajam sve koji su bili u prvom redu odbrane od COVID‑19 epidemije, stali u red, pre svega, kroz prilagođenje informacionog sistema novim poslovnim procesima u novonastaloj situaciji. Taj njihov ogroman napor da se optimalno organizuje posao u klinikama kroz 24‑časovni rad u vanrednim okolnostima, kroz crvene i zelene zone, sve to je zahtevalo informaciono usaglašavanje nove organizacione šeme sa novom COVID realnošću“.

P: Sigurno ste i sami, prvih nedelja, morali da prođete kroz proces prilagođenja novim uslovima. Koji je bio vaš kurs u datom trenutku?

Gde god smo osetili da postoji prostor u kome informatika može da pomogne, mi smo reagovali. Tako je Fond za inovacionu delatnost među 12 projekata koje su pomogli uvrstio naš kao jedini informatički. Razvili smo sistem brze razmene podataka u zdravstvu. Vreme je pokazalo da komunikacionih kanala nikada ne može da bude previše. Bez obzira na portale države, Ministarstva zdravstva, „Batuta“ i drugih, stvarati nove, pouzdane kanale za razmenu informacija između ustanova, između korisnika sistema, predstavlja nešto na čemu će se bazirati medicina 21. veka. Da u realnom vremenu između kolega koji sede u različitim ustanovama, možda i u različitim zemljama, pa i da se bave različitim granama medicine, vi možete da razmenite struktuirane podatke koje mogu da obrađuju i iz njih izvlače znanje. To je suština.

Naš sistem Hermes već godinama to omogućava unutar velikih sistema, a sada smo, uz pomoć Fonda za inovacionu delatnost, omogućili da vlasnici novih, značajnih podataka odmah mogu da ih emituju kao kajron na ekranima lekara kojima je takva informacija potrebna za dalji rad. Uz pomoć UNICEF‑a smo otišli korak dalje – sada je omogućeno da se ova razmena poruka obavlja između ustanova. Ovo je posebno značajno, na primer, za manje gradove gde imate jednu veću bolnicu i desetak domova zdravlja na različitim lokacijama. Sada su lekari iste struke, bez obzira na to koliko su udaljeni jedni od drugih, oslonjeni na direktnu saradnju i razmenjuju podatke u realnom vremenu.

Ordinacija u digitalnom svetu je moguća

P: Hermes, kao proof of concept, je pokazao da su konsultacije na daljinu moguće. Ta činjenica može da promeni i poboljša puno toga u medicini, naročito kod praćenja hroničnih bolesti koje ne zahtevaju direktni kontakt pacijenta i lekara. Primer za to je dijabetes.

Hermes 3, koji je trenutno u razvoju, omogući će da se već na nivou primarne zdravstvene zaštite sistematizuju podaci neophodni za redovno praćenje statusa pacijenta. Podaci se prikupljanju i strukturiraju na osnovu ček‑liste, a dalji tok praćenja bolesti na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite biće značajno olakšan.

Ugrađivanjem ekspertskog znanja koje će na osnovu laboratorijskih rezultata prepoznati zadovoljavajuće stanje može da se odluči da dalji tok kontrole pravovremeno prekine, a pacijent će da nastavi sa već propisanom terapijom. Ili, u slučaju, nepovoljnih rezultata, pacijent će sa primarnog nivoa zaštite biti hitno prosleđen na sekundarni ili tercijalni radi daljih pretraga i određivanja nove terapije.

Upravo na primeru dijabetesa ovim bi se ogromnom broju pacijenta olakšalo praćenje stanja i bez višečasovnog čekanja kod lekara specijaliste, a lekarima bi se oslobodilo vreme koje bi tada posvetili onim bolesnicima kojima je njihova pomoć potrebnija. I upravo na tome sada radimo. Prvi Hermes je imao razmenu podataka na nivou ustanova, drugi Hermes je omogućio da glavni vlasnici podataka pošalju broadcast poruku, što je unapređenje koje je krenulo od aprila ove godine, vođeno COVID‑om. Dodatak je napravljen uz pomoć UNICEF‑a, poruke se razmenjuju između dve ustanove, a Hermes 3, kojem sada težimo, donosi da se struktuirane poruke razmenjuju između ustanova i na različitom nivou zdravstvene zaštite.

P: A pacijenti? Gde su oni u ovom složenom sistemu?

Ministarstvo je podiglo portal čiji je to zadatak upravo, da omogući takvu razmenu podataka. I Heliant sarađuje s tim portalom. Pratimo trendove i spremni smo da pokažemo kako tehnologija može da nam olakša život. Sarađivaćemo sa kompatibilnim sistemima, a jedan od njih je upravo portal Ministarstva, kako bismo korisnicima Heliant‑a omogućili da servise koriste na najlakši način.

Ovakav sistem ne zamenjuje samo pregled u ordinaciji. Pregled je u velikom broju slučajeva nezamenljiv, ali COVID‑19 nam je pokazao da određena klasa pregleda može da se obavi i on‑line. Na primer, moja ćerka je polomila ruku i sada je u procesu oporavka gde ortoped na osnovu par kratkih demonstracija pokretljivosti može da utvrdi da li stvari teku po predviđenom scenariju. Takav pregled je moguć preko video konferencije, uz nekoliko postavljenih pitanja i demonstracija kao odgovor. Nama, koji smo na strani pacijenta, to bi uštedelo više sati angažmana u prevozu i čekanju ispred lekarske ordinacije, a klinici je smanjilo pritisak pacijenata čije prisustvo nije neophodno.

Dobici na svim stranama

Ovakav način komunikacije sa lekarom će u bliskoj budućnosti biti sve zastupljeniji. Dobici su očigledni – skraćuje vreme provedeno u hodnicima zdravstvenih ustanova, omogućava lakši rad lekara, veću udobnost za pacijenta i bolji lekarski nadzor. Informacione tehnologije koje stvaraju mogućnost da uštedite vreme i, što da i to ne kažemo, umanjite stres mogu samo da doprinesu kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti. U tom smislu postoje tri tačke koje imaju zaslugu da se to desi.

Na jednoj strani su pacijenti koji uz veću udobnost omogućavaju sebi bolju zdravstvenu zaštitu, na drugoj su lekari i čitav zdravstveni sistem, koji pruža bolji odziv uz rasterećenje fizičkih resursa klinika i mogućnost da se usredsredi na situacije gde je pomoć lekara i ostalog medicinskog osoblja neophodna. I treći važan činilac su informatičari, posvećeni pružanju servisa zdravstvenoj zaštiti. Nemerljiv je značaj njihove ekspertize u domenu tehnologija, ali i u transferu pozitivnog iskustva u sferu zdravstvenog sistema. Heliant kao lider u oblasti informacionih sistema za zdravstvene usluge, zajedno sa drugim činiocima ovog veoma složenog sistema, ima svoju važnu ulogu, zaključuje gospodin Radulović.

Korisna adresa: heliant.rs