Hrana našeg detinjstva za moderno doba

Ne postoji osoba na svetu koja ne voli kvalitetnu i ukusnu domaću hranu. Isto tako ne postoji osoba koja se ne oduševi prizorom i mirisom pušnice. Sve manje gradske dece zna za čari dedinog tavana na kom vise kobasice, slanina i pršuta. Današnji, brz način života, sve manje nam dozvoljava da posvetimo vreme u pronalaženju, ali i izboru takve hrane.

Odlazak na pijacu svakako predstavlja nešto više od kupovine i može da nam dočara te stvari, ali ni na pijacama nema baš uvek ponude kakvu bismo voleli da vidimo. Sve je veći broj nekih novih nakupaca, a sve manje proizvođača. Nema više one tetka Ljilje iz Čačka sa najboljim kajmakom u gradu, koji pravi noć pre nego što ga donese na pijacu“, niti čika Milete iz Kuzmina sa savršenom šunkom. Zapravo, možda tetka Ljilja i dalje ima vrhunski kajmak na Kaleniću, a čika Mileta je morao da preseli svoju robu na Novi Beograd jer mu je tamo bliže i jeftinije da prodaje.

Mnogi mali i srednji proizvođači hrane nemaju dovoljno velike proizvodne kapacitete da „pokriju“ potrebe ni više pijaca, a kamo li velike trgovinske lance. I kako sad otići na jednu pijacu po sir, na drugu po kajmak, na treću po šunku i slaninu, na četvrtu po teglu ajvara? Vreme, jednostavno, to ne dozvoljava.

A onda nam se desila korona

Početkom prošle godine, korona nas je bukvalno u svim segmentima presekla, promenila nam je životne navike, naučila nas da mnogo više volimo domaće, okrenemo se malim i srednjim proizvođačima hrane i na taj način i njima pomognemo u teškim trenucima. I zaista, preko noći se pojavilo mnoštvo grupa na društvenim mrežama u kojim su proizvođači nudili svoje proizvode, ljudi oduševljeno naručivali…međutim, oduševljenja nisu baš bila dugog veka.

Veliki problem su pravile kurirske službe, velike vrućine, neprovereni proizvođači, odnosno „ratni profiteri“, koji i ne bi smeli da prodaju hranu. Stizale su pošiljke sa ubuđalim sirom, užeglim kajmakom, pokvarenim proizvodima. I niko nije bio kriv. Proizvođač je poslao ispravnu robu. Kurir je slučajno zakačio paket i otvorio ga, potencijalno kontaminirao hranu, ili je lako kvarljiva roba morala da prenoći na 30 stepeni u kombiju kurirske službe. I na prvu loptu deluje da je krivica na kurirskim službama. Međutim, to baš i nije tako. Krivi su svi po malo, a da nisu toga ni svesni.

Za početak, preko društvenih mreža niko ne garantuje da je proizvođač zaista „legalan“, odnosno da ima bezbednu proizvodnju hrane. Kupovinom od takvih ljudi, kupujemo na sopstvenu odgovornost. Kurirske službe rade svoj posao – donose paket od tačke „A“ do tačke „B“ i za to naplate svoju uslugu. Dostava hrane na taj način nije nelegalna, ali je daleko od bezbedne. Kuriri ne moraju da imaju sanitarne knjižice, a dostavna vozila ne moraju da budu deo hladnog lanca, što je od izuzetne važnosti za bezbednu dostavu hrane. Nisu krivi ni ljudi koji su iz najbolje namere hteli da povežu proizvođače sa krajnjim korisnicima.

Rešenje se ipak pojavilo krajem prošle godine

Za oko nam je zapala neobična serija najava za volimdomace.rs pa smo rešili da ih kontaktiramo da se lično uverimo šta je to. Reč je o timu ljudi koji voli domaće proizvode, koji je sve te probleme popisao, rešio ih i pokrenuo projekat „VolimDomaće“. Volimdomace.rs je jedinstven spoj tradicionalne hrane (malih i srednjih proizvođača) i moderne tehnologije (stručnjaka za kvalitet i bezbednost hrane, online poslovanje). Svi proizvođači koji prodaju svoju robu preko volimdomace.rs su registrovani i imaju sve potrebne dozvole za tu vrstu posla.

Hrana koju proizvedu, stiže hladnim lancem bezbedno do hladnjača VolimDomaće. Od tih hladnjača, do krajnjih korisnika, hranu dovoze dostavljači koji poseduju sanitarne knjižice, specijalnim vozilima sa rashladnim sistemom namenjenim baš za dostavu hrane. Na taj način je hladan lanac neprekidan do vrata potrošača, a hrana stiže bezbedno. Teta Ljilja, koju smo pomenuli na početku, tako može da prodaje svoj kajmak Jovanu sa Vračara, ali i Mariji sa Čukarice, kao i čika Mileta svoje suhomesnate proizvode, a dedin tavan će biti dostupan u nekoliko klikova.

Broj proizvoda na volimdomace.rs, kao i broj proizvođača raste iz dana u dan, pa vam toplo preporučujemo da sačuvate ovu adresu. Za svakog ima po nešto. Za sada, dostava je moguća samo na teritoriji Beograda, Stare Pazove i Pećinaca, ali kako su rekli, u planu je širenje zona dostave i na Novi Sad.

Naručivanje je zaista jednostavno, u šta smo se i sami uverili. Dakle, nije reč o još jednom agregatoru, već je ponuda na sajtu u skladu sa dostupnim lagerom, i narudžbina stiže u jednom, izuzetno lepo upakovanom paketu a ne iz delova. Probali smo neke proizvode, i zaista je sve kao što su opisali na sajtu. Toplo preporučujemo kulen u kati, čvarke, sok od jabuke u pakovanju od 3l, lovačku kobasicu, ličku basu, premium koziji sir…